Časopis učenika i profesora Gimnazije i stručne škole “Svetozar Miletić” – “Na videlo”, iako potpuno nov i drugačiji od svega do sad, nastavlja dugu tradiciju novinskog izdavaštva u srbobranskoj školi, zbog čega je sa razlogom predstavljen u Narodnoj biblioteci Srbobran.
Digitalno izdanje časopisa preuzmite OVDE.
Kvalitetom tekstova, grafičkih rešenja, štampe, ali i trudom koji je uložen da “Na videlo” izađe, lokalna obrazovna institucija je želela da pokaže kako stereotip o “malim školama” iz provincije nije tačan. Gimnazija u Srbobranu ima mnogo toga da ponudi, ni po čemu ne zaostaje za istoimenim školama u gradovima, to su jasno i složno na jučerašnjoj promociji časopisa rekli: profesor filozofije i urednik časopisa Milan Đorđević, profesor srpskog jezika i književnosti, ujedno i lektor na projektu, Rajko Blagojević, ali i direktorica škole Jasmina Crveni.
“Kad imate ovakve saradnike nemate drugog izbora nego da im budete podrška i obezbedite sredstva za projekat. Za našu školu je ovo zaista velik projekat, od velikog značaja, a verujem da trenutno nismo ni svesni kakvu smo stvar uradili. Časopis je katalogizovan u Narodnoj biblioteci Srbije i Matice srpske, biće trajno čuvan i tako svedočiti o jednom vremenu i školi u Srbobranu. Mogu samo da se nadam i poželim nam da istrajemo, budemo sve bolji i imamo sve više aktivnosti kako bi i naš časopis bio bogatiji”, poručila je okupljenima na promociji Jasmina Crveni.
Glavnu reč ipak je imao urednik i idejni tvorac prvog broja “Na videlo”, prof. Milan Đorđević, koji je istakao da je ovo nastavak tradicije objavljivanja časopisa u Gimnaziji, koja seže u šesdesete godine dvadesetog veka. “Čast je nastaviti tradiciju uredništva koju je, sa još nekim đacima prve generacije naše škole, ustanovio Jovan Tanurdžić, uvaženi sportski novinar, sa izuzetnom karijerom. Uspeo sam čak da uradim intervju sa njim, koji će se naći u sledećem broju. Nažalost, ne postoji kontinuitet izdavanja časopisa, kako je koja generacija đaka i profesora napuštala školu prestajao je i rad na izdanjima, dok se opet ne pojavi neka grupa entuzijasta da ga pokrene.
Časopisu ‘Na videlo’ je prethodio ‘Mozaik’, gde sam i ja bio saradnik, ali on nije izlazio redovno. Danas krećemo iznova sa mnogo više ozbiljnosti. Novi časopis postoji u elektronskom, ali i u štampanom obliku, u vrlo kvalitetnom izdanju kojeg se niko ne bi postideo. Veliku zahvalnost dugujemo profesoru Jovanoviću, koji je svoje iskustvo i znanje stavio na raspolaganje i on je zaslužan što danas u rukama imamo jedno ovako lepo, tehnički profesionalno izrađeno i grafički moderano izdanje. Takođe, velike zasluge idu kolegi Blagojeviću, koji je lektorisao sve tekstove. Želja nam je bila da našu školu predstavimo široj publici, da pokažemo čime se sve bavimo i van nastave, zato postoje tekstovi o profesorima i đacima, gde se oni predstavljaju sa nekim zanimljivostima, sekcijama, projektima i svim onim što školu ‘Svetozar Miletić‘ čini posebnom, a ja iskreno verujem da je upravo takva”, rekao je prof. Đorđević.
Časopis “Na videlo” će izlaziti dva puta u toku školske godine, po jedan broj za svako polugodište, i poput letopisa imaće svrhu da svedoči, da na videlo iznese, sve zanimljive aktivnosti učenika, njihova dostignuća, ali i da popularizuje samu školu kako bi što više malih maturanata imalo želju da je upiše. Važno je da se deci u školi dopao prvi broj, i već ih je motivisao da samostalno iskazuju želje da na različite načine doprinesu izlasku novog broja.
“Kad me je Milan upoznao s idejom i kad smo krenuli u realizaciju, moram priznati da nisam mogao ni da zamislim da će krajnji rezultat biti ovakav. Baveći se književnošću generalno sam se upoznao sa najrazličitijim časopisima, i mogu reći svoje stručno mišljenje, a to je da naš časopis može da stane rame uz rame s mnogo poznatijim i ozbiljnijim izdanjima. Naš časopis nema i ne treba da ima komercijalnu težinu, on treba da bude hronika škole koju svi volimo. Nismo prvi, nikako ni poslednji koji će njome koračati, poenta je da nešto ostane iza nas i verujem da na ovaj način upravo to radimo, rekao bih na pravi način”, izneo je svoje utiske prof. Blagojević, skromno, ne želeći previše da govori o svom doprinosu u redakciji.
