Gedeon Geca Dunđerski je srednji sin Avramov i od njega potiče ona najpoznatija grana Dunđerskih koja je proslavila ovu porodicu. Zbog toga se svi potomci Gedeona nazivaju Gecini ili deda-Gecini Dunđerski, i kad se kaže Dunđerski, misli se uparavo na Gecine.
Rođen je 1807. godine u Srbobranu baš kada je posle dvadeset godina završena gradnja pravoslavne crkve Svetog Bogojavljenja Gospodnjeg. Osvećenje crkve je izvršio episkop bački Gedeon Petrović koji je izrazio želju da, radi blagoslova i blagostanja naroda, krsti dva deteta, jedno muško i jedno žensko. Tako je krstio novorođenče „iz obične ratarske kuće Dunđerski”, nadenuvši mu svoje ime – Gedeon. U ovome svakako možemo videti svojevrsno znamenje, jer kako je Srbobran sa svojim novim hramom rastao i razvijao se, tako je isto bilo i sa porodicom Dunđerski, počevši upravo od Gedeona.
Gedeon se sa 16 godina oženio Persidom Letić (1805-1856.) sa Čeneja kojoj je tada bilo 20 godina. U prvoj godini njegove ženidbe upokojio mu se otac Avram, i tako kao mlad postade starešina kuće sa bratom Necom koji je mnogo mlađi bio. Kao paori, nasledili su od njihovog oca i strica koji nije imao dece, 60 lanaca zemlje.
Nikola Vukićević, dugogodišnji upravnik somborske Srpske učiteljske škole (Preparandije), beleži kako su sentomaški Dunđerski prvi počeli ledinu u ataru preoravati i proju sejati. On piše da su otac (Avram) i stric Gedeona Dunđerskog s takvom voljom i veštinom zemlju obrađivali (obdelavali), da su i ostali sentomaški domaćini počeli da se ugledaju na njih, pa je Sentomaš ubrzo prednjačio po kvalitetu svojih poljoprivrednih proizvoda u tadašnjoj Bačkoj.
Gedeon i Nestor, Geca i Neca, kako su ih zvali, zajedno su obrađivali zemlju, a Gedeon, poželevši da se uzdigne u odnosu na ostale Dunđerske koji su takođe dobro stajali sa zemljom i da obezbedi bolju budućnost svom potomstvu, počeo je kupovati zemlju i tako je postepeno vrednim radom i dobrim gazdovanjem uvećao svoje imanje na hiljade lanaca. Postao je vrlo bogat čovek, veleposednik, i omogućio je svojim sinovima da naslede veliko bogatstvo keje su oni još više uvećali.
Gedeon je sa svojom ženom Persidom dobio tri sina: Aleksandra, Novaka i najmlađeg Lazara, a prof. dr Radoslav Subić u svojoj knjizi Porodice Srba u Srbobranu, navodi i tri ćerke: Elenka, Maca i Stana.
Triva Militar, biograf porodice Dunđerski, piše da je Gedeon „po bratovljevoj smrti (Nestor je umro u Golubincima, u Sremu, u izbeglištvu 1849. godine), podelio sinovcima njihov deo imovine, pa je sa svojim sinovima nastavio da vodi svoju ekonomiju, tako da je za nekoliko decenija od nasleđenih četiri stotine jutara zemlje umnožio svoje imanje toliko da je iza njegove smrti ostalo sinovima i unučadima u nasleđe oko četiri hiljade jutara zemlje.”
Kako piše Ljubiša Nikolin u svojoj knjizi Stalež Dunđerskih, Deda-Geca je u svojoj kući bio pravi despot, što je u ono vreme bio sasvim normalan redosled stvari. I kada je već bio starac, prvi je ustajao u ranu zoru, a sa posla je dolazio poslednji, tek uveče. sinovi i snaje su morali da ga slušaju bespogovorno. U kući su živeli umereno, postilo se sredom i petkom i održavali svi veliki i mali postovi”. 1876. godine je razdelio svoje imanje sinovima, da svaki nastavi rad na svom delu. „No deda-Geca iako već u godinama, ipak je i sam još i dalje radio zemlju na svome delu i trgovao dalje hranom i marvom, pa je od stečene gotovine finansirao poduzeća svojih sinova i ostavio svojim mnogobrojnim unucima nasleđa i u novcu.
Pred kraj života Gedeon je 1883. godine ustanovio „Gecinu zakladu”. Temelj zadužbine je bila zaveštana suma od 35.000 forinti. Od prinosa na taj novac, ispočetka je svake godine primalo po 500 forinti četvoro blagodejanaca, s tim da je zadužbinar zapisao obavezu da taj broj, kada se prihodi od glavnice povećaju, takođe povećaju. U testamentu je naredio da se pitomci zaklade biraju među srbobranskim učenicima srpske pravoslavne vere, da o tome treba da se izjasni srbobranska crkvena opština, a da o njenim predlozima konačnu odluku donesu u Matici srpskoj. Ako u Srbobranu nema valjanih kandidata, deda-Geca je naložio da ih nađu u drugim mestima. U Matici srpskoj na spomen-ploči dobrotvora upisana su imena dvojice Dunđerskih: Gedeona, deda-Gece, srbobranskog, i njegovog unuka Bogdana, starobečejskog.
Gedeon je umro 1883. godine u Srbobranu i sahranjen je na pravoslavnom groblju pored svoje supruge Perside (1805-1856.), a naredne 1884. godine, Lazar Dunđerski, njihov najmlađi sin, iznad njihovog groba je sagradio lepu kapelu posvećenu Svetom Velikomučeniku Georgiju, krsnoj slavi porodice Dunđerski, i predao je na upotrebu i vlasništvo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U kripti crkve nalazi se grobnica za sve članove Lazareve grane porodice Dunđerski, uključujući tu i Lenku, te se zbog toga ta kapela naziva i Lenkina kapela. U njoj je sahranjeno ukupno trinaest članova porodice Dunđerski.
