Milan Miša Gavanski, poznatiji kao Čika-Miša, rođen je u Srbobranu, u porodičnoj kući u ulici Svetog Save br. 19, 1904. godine, koja je sada zgrada Narodne biblioteke Srbobran. Otac mu se zvao Gavra (1871-1910), a majka Mileva Gavanski rođ. Hadžić (1879-1936). Imao je sestru Milicu (1903-1987) i dva brata, Tošu (1902-1969) i Mladena (1906-1975).
Diplomirao je ekonomsko-pravne nauke u Beču, u roku od 4 godine, od 1922. do 1926. godine, a potom je doktorirao u Cirihu na temu „Uticaj osmočasovnog radnog vremena na produktivnost”. Govorio je ukupno pet stranih jezika: engleski, francuski, mađarski, pa čak i ciganski jezik, a nemački je tako dobro govorio kao da mu je maternji, pa je poznavao sva narečja nemačkih kantona u Švajcarskoj. Izuzetno obrazovan, imao je bogatu i vrednu biblioteku koja je posedovala i brojne knjige na nemačkom jeziku.
Nikada se nije ženio, ni on ni njegova sestra Milica, jer su im stričevi Milan (1879-1940) i Kosta (1881-1939) zaveštali svoja imanja ako se on ne oženi i ona ne uda. Tako je od stričeva nasledio oko 3.500 lanaca zemlje (oko 2.500 hektara), i bivšu govedarsku farmu, tzv. Mišin salaš, na krajnjem severnom delu srbobranskog atara, na granici sa feketićkim atarom. To imanje je obrađivao na tada najsavremeniji način, a savremene metode je koristio i u uzgoju goveda i svinja.
Između dva rata bio je u mogućnosti da sebi priušti sve što je poželeo. Paja Jovanović mu je slikao slavsku ikonu, Svetog Velikomučenika Georgija – Đurđevdan. Vozio je Ševrolet. Bio je miljenik Bogdana Dunđerskog, pa kad bi se vratio sa letnjeg obilaska mondenskih mesta po Evropi, Bogdan bi poslao auto sa vozačem po Mišu da ga doveze kod njega na Bogdanov salaš i Miša bi tamo ostajao po nedelju dana da ostarelom Bogdanu priča novosti iz pozorišta, pivnica i drugih mesta koja je obilazio širom Evrope. A kada je tokom svojih studija odlazio u Beč, svake godine bi sa sobom poneo poveću sumu novca koja bi mu tamo bila dovoljna za godinu dana. Ta suma je bila tolika, da je morao ići u Ministarstvo finansija da od državnih vlasti traži posebnu dozvolu da može da iznese toliki novac iz zemlje. Kad su ga kasnije pitali koliki je iznos bio u pitanju, odgovarao je da je bio dovoljan da se kupe dve tri manje kuće i pet šest krava.
Pred sam početak Drugog svetskog rata, nakon smrti svojih stričeva, prelazi da živi u njihovoj kući na uglu kod pijace, koju je dobi u nasledstvo. U toj kući je stanovao sve do svoje smrti, dok je u porodičnoj kući u sadašnjoj ul. Svetog Save ostala da živi njegova sestra Milica.
Posle Drugog svetskog rata, dolazi do velike promene nacionalizacijom imovine, tako da se završava period života u izobilju i putovanja po Evropi. Međutim, čika Miša se uspeo snaći i u novim okolnostima, pa je predao imanje državi pre nego što je donet Zakon o eksproprijaciji, tako da je država zbog toga njemu i sestri Milici ostavila maksimalno dozvoljenu količinu zemlje.
Čika Miša se tada izdržavao tako što je imao jedan od prvih traktora sa metalnim točkovima i dreš – veliku mašinu za vršidbu koja se koristila pre nego što je nastao kombajn. Kad bi majstori osposobili i upalili dreš, čika Miša bi ga odvukao na salaše da vrše žito negde u junu mesecu, a vraćao bi ga krajem avgusta. Tokom tog perioda on bi ga na motoru obilazio i pratio njegov rad.
Umro je iznenada na ulici, kod državne apoteke 1979. godine. Nakon njegove smrti, sestra Milica prelazi u staru kuću kod pijace, a porodična kuća iz 1902. godine u ul. Svetog Save 19 je prodata državi i u nju se 1985. godine useljava Narodna biblioteka Srbobran.
(Izvor: snimak razgovora sa Draganom Savićem, Srbobran, 04.10.2021.)
