Jovan Kešanski akademski slikar i ikonopisac, rođen je u Nadalju 22. decembra 1879. godine od oca Kirila i majke Ljubice, rođene Mušicki iz Đurđeva, čiji su preci bili u srodstvu sa pesnikom i vladikom Lukijanom mušickim. Osnovnu školu Kešanski je završio u Nadalju. Već tada su učitelji zapazili njegovu darovitost, naročito kada je samostalno nacrtao Marka Kraljevića, Miloša Obilića i Musu Kesedžiju.
Gimnaziju je pohađao u Vrbasu i Novom Sadu. Završio je Umetničku akademiju u Minhenu. Jedno vreme je bio i na studijama u Parizu, a zatim je putovao po Italiji radi proučavanja slikarstva. Izvesno vreme je živeo u Novom Sadu, a pred Prvi svetski rat je radio u jednom ateljeu u Beču. Godine 1915. mobilisan je u austrougarsku vojsku. Posle Prvog svetskog rata bio je podbeležnik u Nadalju, a zatim profesor u srbobranskoj i čačanskoj gimnaziji. Poslednje godine života proveo je u Nadalju, gde je umro i sahranjen maja 1940. godine.
Kešanski je jedan od poslednjih vojvođanskih ikonografa. Njegovo delo su ikonostasi pravoslavnih crkava u Đurđevu i Nadalju, brojni portreti pojedinih ličnosti, kao i pejzaži iz Vojvodine i Dalmacije. Enciklopedijske odrednice o Kešanskom, u različito vreme, napisali su Veljko Petrović i Dinko Davidov.
Ikonostas u Đurđevu je najobimnije delo Kešanskog i sastoji se od 23 ikone. Na ikonostasu nadaljske crkve Kešanski je izradio 18 ikona, zatim ikone u Bogorodičinom i vladičanskom tronu, kao i slike na svodu crkve. Od svih ovih ikona najimpresivnije deluje Majka Božija u Bogorodičinom tronu. Kao model za ovu sliku poslužila mu je jedna seoska lepotica koja je umrla kao devojka. To je jedno od najboljih ostvarenja Kešanskog. Ističu se još Tajna večera, Sretenje Gospodnje, Rođenje Hristovo, Preobraženje i Vaskrsenje.
Više ikona Kešanski je izradio po privatnoj porudžbini. Izradio je i panorame Srbobrana, Beočina i Cavtata, kao i više pejzaža na moru, ali se smatra da su mu pejzaži slbija ostvarenja. Znatno su uspeliji portreti pojedinih ličnosti. Za novosadsku gimnaziju izradio je portret Save Vukovića, a za Maticu srpsku Čiče Jovanovića. Izradio je i portrete kraljice Drage i Vladana Jojkića. Po svoj prilici najbolji su mu portreti Nadaljčana, ljudi među kojima je dugo živeo i dobro ih poznavao, ne samo po fizičkom izgledu. To su portreti njegovih roditelja Kirila i Ljubice, zatim braće Branka i Rade. Izradio je i portrete nadaljskih sveštenika Dušana Petrovića i Vojislava Kovačevića, kao i portrete svojih prijatelja, poznanika i komšija: Luke Ađanskog, Ilije Surdučkog, Jovana Stojšića, Jovana Starčeva, Milana Rakića i drugih. Neki od ovih portreta i danas se nalaze u Nadalju.
(Izvor: dr Lazar Rakić, Nadalj (do 1945. godine), Novi Sad: Matica srpska, 1988.)
