Danas smo bili u Nadalju, u poseti domaćinstvu gospodina Veljka Krstića. Nakon niza obilazaka značajnih privrednih subjekata u našoj Opštini, predsednik Radivoj Paroški je odlučio da svoju pažnju posveti i jednom samostalnom poljoprivrednom proizvođaču, čiji obim i način rada zavređuje pažnju.
Predsednik Paroški je i ovog puta uz sebe imao članove Opštinskog veća, a poljoprivredni resor je imao prednost, naravno da smo i mi novinari bili zastupljeni u značajnijem broju jer se ovakve posete ne dešavaju često. Gospodin Veljko Krstić je zemljoradnik koji na velikim parcelama, koje se tradicionalno koriste za ratarsku proizvodnju, uzgaja povrtarske kulture i kao takav je jedan od retkih u opštini koji se upustio u taj zahtevan posao i samim tim zapošljava dosta radnika.
U prijatnoj i domaćinskoj atmosveri porodične kuće familije Krstić, tekao je razgovor gostoprimljivog domaćina sa najvažnijim predstavnicima lokalne vlasti. Domaćinstvo Krstića na površini od nekih 7 hektara oranica proizvodi povrće, čiju rasadu samostalno uzgaja u ličnim plastenicima. Pored kornišona za koji ima obezbeđen otkup, Veljko uzgaja i luk, papriku i kupus, a poznato je da je oko ovih kultura intenzivne povrtarske proizvodnje potrebno mnogo svakodnevnog rada kako ličnog, tako i sezonskih radnika. Tokom sezone, koja traje po 6 meseci, na svojim parcelama zapošljava oko 30 radnika, uglavnom žena, kojima je ovaj vid prihoda vrlo bitan i pruža im egzistencionalnu sigurnost.
Sama činjenica da ovoliko radnika zavisi od proizvodnje jednog čoveka bila je povod da ga poseti delegacija lokalne samouprave. Predsednik Paroški je rado saslušao svog domaćina, koji ga je rado informisao o svim aspektima svoje proizvodnje i problemima koje tokom iste ima. Ključni momenti koji koče ovog, a kako nam se čini i sve druge poljoprivredne proizvođače, su nedostatak radne snage, krajnje nepredvidivi klimatski uslovi koji su sve gori, plasman proizvoda i stalna borba sa lopovima koji opsedaju atarske parcele. Za rešavanje svih ovih problema naravno da vlast na nivou opštine nama mogućnosti i resurse, ali kroz finansijske podsticaje i kreditiranje moguće je neke situacije lakše prebroditi. Opština ima u planu budžeta sredstva namenjena poboljšanju rada poljoprivrednih gazdinstava, koja iako su značajno povećana i dalje nemaju kapacitet da zadovolje potrebe velikog broja proizvođača u Opštini Srbobran.
Predsednik Paroški je s tim u vezi najavio da će na sledećem skupštinskom zasedanju jedna od tačaka biti novi program finansijske pomoći u vidu kredita. Ideja je da Opština na sebe preuzme sve troškove pokretanja kreditnog postupka, kao i sve kamate, što u osnovi znači da će poljoprivrednici moći da obezbede sredstva u količini koja im je potrebna i u istom iznosu vrate dug. Beskamatni krediti bi u mnogome pomogli svim vrsatama proizvodnje, nevezano za to da li je u pitanju, stočarstvo, ratarstvo ili povrtarstvo, i tu vrstu pomoći mnogi bi koristili, ubeđen je gospodim Krstić.
Nakon dugog prijateljskog razgvora, u prepoznatljivoj gostoprimlivosti vojvođaskog seoskog domaćinstva, Veljko nas je poveo na jednu svoju parcelu koja je već zasađena i neobično zaštićena. Cela njiva je prekrivena Agril tkaninom, koja kulturu štiti od naglih temperaturnih promena, reguliše protok vazduha i zadržava vlagu, a i štiti mladu bilku ili seme od ptica. Ovaj način zaštite biljaka poznat je svim plasteničarima, ali je uz nove agro-tehničke trendove prešao i na otvoreno polje, što pokazuje da gospodin Krstić nakon 20 godina bavljenja ovim poslom nije izgubio volju za učenjem i praćenjem trendova u svetu.
“U planu da obiđemo što veći broj naših privrednika napravili smo izmenu i ovaj put smo došli u posetu jednom poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi povrtarskom proizvodnjom. Naš cilj je da kroz aktivnosti lokalne samouprave omogućimo veće zapošljavanje. Ovo poljoprivredno gazdinstvo se duži niz godina bavi povrtarskom proizvodnjom što dokazuje jednu upornost, jer su uslovi za to veoma teški, a pri tom zapošljava veliki broj radne snage, što je za Srbobran vrlo značajno. Razgovarali smo o problemima ovog gazdinstva i spremni smo da podržimo i pomognemo kroz fondove koje imamo. Opština Srbobran dobila je saglasnost Ministarstva poljoprivrede na Program za poljoprivredu za 2018. godinu i uskoro se otvara javni konkurs. Za podsticaje u poljoprivredi izdvojićemo dva miliona dinara, i svi mogu da konkurišu sa svojim projektima. Izdvojićemo i novac za beskamatne kredita koji poljoprivrednicima mogu služiti za obezbeđivanje obrtnih sredstava. Konkurs će biti javno objavljeni i svima dostupan. Postoji inicijativa iz fabrike za preradu povrća iz Feketića da se na manjim parcelama, u špalirskom sistemu uzgaja krastavac kornišon, i da zapošljavanjem članova celog domaćinstva, porodice sebi obezbede jedan solidan prihod. Usmereni smo na to da pomognemo svojim građanima, kako privrednicima, tako i poljoprivrednicima da zaposle veći broj ljudi.”– bile su između ostalog najvažnije reči koje je po završetku sastanka novinarima uputio predsednik Opštine Srbobran gospodin Radivoj Paroški.
