U četvrtak, u ponoć, Srbobram je ispratio naše male fudbalere na međunarodni turnir koji se igra u prestonici Austrije, a rano jutros oni su se vratili okićeni zlatom.
Ponos fudbalskog kluba Srbobran, a i cele opštine, od danas su ovi neverovatni klinci. Iako imaju ne više od 11 godina, pokazali su da talenat nema veze sa tim odakle ko dolazi. Nakon što su pobeđivali sve redom timove iz mnogih evropskih gradova, u funalu su se susreli sa vršnjacima iz Tivatskog tima Arsenal, ali su i njih rutinski porazili sa 2:0.
Malim fudbalerima je na srbobranskom trgu Slobode priređen šampionski doček, u realizaciji njihovih najbližih, sa sve zastavama i vatrometom. Čestitke i zagrljaji puni toplih emocija i salve sreće, pljuštali su po našim šampionima, odmah po izlasku iz autobusa. Prvi koji nam je rekao kako se oseća u vezi sa velikim postignutim uspehom, bio je veličanstveni Luka, golman pionirskog tima:
“Naravno, zadovoljan sam osvojenim prvim mestom. Ovo sam očekivao odavno. Želeo sam da budemo na prvom mestu i imamo ovako lep doček. Ne znam tačno koliko pobeda smo ostvarili, ali sam ja branio na svakoj utakmici. Na ukupno svim odigranim utakmicama, primoi sam samo dva gola, da ne računamo penale. Protiv Arsenala u finalu je bilo napeto, jer su oni mnogo jaka ekipa. Imali smo možda dva ili tri šuta na gol, a oni su imali jako dobrog golmana i odbranu, ali nekako smo odigrali 0:0, izborili za penale i bili bolji od njih. Sledeće godine naravno branimo titulu na tom turniru”.
Nakon Luke izjavu smo dobili i od trenera Dušana Jolića, koji je predvodio ekspediciju u Austriju: “U dva dana, igrali smo dva turnira. Malo nam je falilo da i na drugom turniru uđemo u borbu za pehar. Odigrali smo dve nerešene i nedostajao nam je bod. Možda smo mogli da osvojim i dva prva mesta. Danas smo igrali, a kako smo počeli mislio sam da nećemo daleko stići, međutim kako je odmicalo takmičenje tako smo se dizali. Bilo je jeko naporno. Četvrt finale, polufinale i finale su se igrali jedna za drugom utakmica, a pre toga deca su odmah nakon ručka morala na teren. Bilo im je i toplo, ali su izdržali i svaka im čast. Kada se bore mogu da pobede svakog. Polufinale smo igrali sa ekipom iz Austrije, ne sećam se tačmo imena, i odigrali smo 0:0. Primili smo samo tri gola na 9 utakmica, a falio nam je Nemanja Pivnički jedan od najboljih igrača. Na kraju smo ih dobili na penale 2:1. A u finalu smo igrali sa Arsenalom iz Tivta, koji je po meni najjača ekipa, čak sumnjam da su imali starije igrače, i njih smo pobedili 2:0, opet na penale. Vikali smo sudiji da svira kraj ranije jer su moji od umora svi popadali (kroz smeh priča trener). Dobio sam volju još više da treniramo i dam više od sebe. Ovo je veliki uspeh za naš klub i Srbobran”. Kaže trener Jolić, da je po ulasku u finale svojim igračima rekao da su oni već prvaci za njega i da je jako ponosan na njih, Utakmice su se igrale jedna za drugom sa dva minuta pauze između.
Kako trener kaže potrudio se da svoje momke provede kroz grad Beč i da što više vide jer je to jedan od najlepših gradova Evrope, a za Srbe i našu istoriju jako značajan. Smeštaj u hotelu je bio vrhunski i sigurno je da će naši mlađi pioniri ovu ekskurziju pamtiti dok su živi, po najlepšim emocijama i druženju. Jedini za koga je ovo zaista bilo iscrpljujuće, ali opet lepo, je sam trener, koji nam u poverenju reče da tri dana nije spavao jer se stalno brinuo da su svi dobro. Prebrojavao ih je i prozivao po deset puta na dan. Pored uspeha koji je postignut, jako je srećan što su se kompletni i ne povređeni vratili kući.
Sve čestitke ovom mladom timu upućujemo i mi iz redakcije, i slobodno možemo reći da smo izuzetno ponosni na njih, kao uostalom i ceo naš Srbobran. Svaka Vam čast.
