Poetsko-muzičkim stendapom, uz poeziju Gorana Tadića, obeležen je Dan zaljubljenih u Domu kulture Srbobran. Veče je apsolutno bilo posvećeno ljubavi, kroz umetnički izražaj stvaraoca koji je čitav život posvetio skoro isključivo toj temi, prilazeći joj sa različitih strana.
Za srbobransku publiku je ovo bila prilika da upozna jednog, za mnoge nepoznatog, ostvarenog pesnika koji iza sebe ima osam objavljenih knjiga, od čega sedam zbirki sa nepunih sedam stotina pesama. On lično smatra, da je gotovo nemoguće pisati o ljubavi, a ne ponoviti se, što stvara mogućnost da se o istom aspektu ljubavi govori na drugačiji način, i zato je ljubav neiscrpna temal, mišljenja je Tadić.
“Ljubav je u mojoj poeziji zaista dominantna, nežna je i lirska, ali ipak uspevam da se kroz nju dotaknem svih onih situacija i problema koje život nosi i, hteli mi to ili ne, utiču na nas i naše emocije. Tako sam i za ovo veče u Srbobranu pripemio neke vrlo različite pesme, iz svake svoje zbirke sam izabrao po nekoliko, ali ih neću govoriti hronološki, mislim da nema potrebe, jer smatram da nema razlike u osećanjima koje nose. Siguran sam da ni publika neće moći da prepozna koja je od pesama napisana nedavno a koja pre dvadeset godina. To sam isti ja, moja duša, iste osobine i karakter, odnosno, bar se ja nadam da je tako. Naravno, pesme nisu jednolične, ima duhovitih, klasičnih ljubavnih, pa i erotičnih, koje ipak neću govoriti, jer mislim da su one za čitanje u nekoj intimnijoj atmosferi, a ne pred publikom”, rekao je pred nastup u Galeriji Doma kulture pesnik Goran Tadić.
Umetnik nam je otkrio da ni posle decenija pisanja, nije otkrio šta izaziva inspiraciju. Ona se prosto pojavi i ako se tad ne zapiše pesma ume da propadne. On smatra da je umetničko stvaralaštvo utoliko više zanimljivo, jer nikad umetnik ne zna kad i kakvo delo će nastati, već se samo prepusti i uživa u procesu, a očigledno je da su i Srbobranci uživali u poeziji Gorana Tadića.
