Pesnička nagrada “Milan Dunđerski”, koju je ustanovila Narodna biblioteka Srbobran, i 2024. godine nagrađuje najbolje pesme mladih stvaralaca. Žiri u sastavu, dr Ana Stjelja (predsednica), dr Čila Utaši i dr Hargita Horvat Futo, na onlajn sednici održanoj 1. februara doneo je odluku o ovogodišnjim laureatima.
U kategoriji “Srednjoškolci – pesme na srpskom jeziku”, prvo mesto zaslužio je Uglješa Surdučki iz Nadalja, učenik Ekonomsko-trgovinske škole u Bečeju, sa pesmom “Anticipacija”. Drugo mesto pripalo je Danisu Džaferagiću, učeniku Gimnazija „Meša Selimović“ u Tuzli, sa pesmom “Pjesma budućnosti”, doke je treće mesto pripalo je Pavlu Pribiću, učeniku Gimnazije “Laza Kostić“ u Novom Sadu, sa pesmom “Lipa”.
U kategoriji “Srednjoškolci – pesme na mađarskom jeziku”, prvo mesto osvaja Dévity Tamás (Kishegyes) i pesma “Te”, Kosztolányi Dezső Tehetséggondozó Gimnázium, Szabadka, drugo mesto za pesmu “Függöny” i Lakatos Krisztofer (Óbecse), Közgazdasági-Kereskedelmi Középiskola, Óbecse, dok treće mesto zauzima pesma “Címtelen”, Gere Flóra (Gunaras), Kosztolányi Dezső Tehetséggondozó Gimnázium, Szabadka.
Kategorija “Studenti ‒ pesme na srpskom jeziku”, prvo mesto zauzima pesma “Gavran” i Tanja Maletić (Novi Beograd), Filološki fakultet, Beograd, drugo mesto za pesmu “Suđeni” pripalo je Jovani Knežević (Kaona), Pedagoški fakultet, Užice, a treće mesto sa pesmom “Život u parčadima” osvaja Samir Suljić (Sladna), Fakultet Elektrotehnike, Tuzla.
U nastavku donosimo pesmu “Anticipacija”, autora iz opštine Srbobran, Uglješe Surdučkog, pesma koju je žiri izabrao kao najbolju na srpskom jeziku u kategoriji srednjoškolaca.
Anticipacija
Dete u meni igra se,
Igra,
Iznova igra.
Grlimo se.
Izvini za sve senke koje su popadale po tebi,
toliko,
da si postao pepeo i prah.
Nemoj da se plašiš, biću tu
Biće sve u redu i vraćam.
Vratiću vreme za nas,
Za tebe i sebe.
Ti, onaj tvoj medved i ja.
I sve što ti je skidalo osmeh,
sve si predvideo,
nisam te se setio.
Nisam…
Nisi hteo – nisam mogao,
Tvoje detinjstvo – Moje detinjstvo.
Sve ono dečje u tebi je nestalo u meni.
Volim te,
grlim te,
jako,
osetim te,
razumem te.
Osetim tvoje rane na sebi, potisnuo sam i zaboravio te.
Tu sam, nemoj da se plašiš,
Ti, medved, ja.
Moj je medved i sa njim se igram,
Ceo dan,
vozim,
skačem,
puzim,
bežim,
pokušavam da uhvatim svoj rep.
Hoću mnogo kafe,
Još te kafe,
da mi rep još poraste,
da mogu da ga stignem i sustignem,
idem u krug i vrtim istu priču.
Želim da dorastem svetu velikih,
da vijam svoj posao;
Da strepiš,
trpiš osudu,
svud strah i brige.
Hoću život odraslih,
moj će biti bajka i stalno ću da se sankam,
imaću svoju ljubav,
mi ćemo ići svud,
biću kosmonaut,
a ona doktorica,
putovaćemo po svetu i vasioni;
I dalje ideš u krug i pokušavaš da dovijaš rep,
Tu sam te izgubio.
Tad je na krug pala senka,
Previše je tamno i moram otvoriti put i izbaviti se iz traume.
Ali to dete.
Dete u meni je tužno,
nije vijalo svoj rep,
neko mu je srušio let
i nije živelo iznad duge,
ni sad.
Mora crno da izbledi,
Da se zarumeni,
Da raste.
Ti, medved i ja.
I sve dečje da živi u meni.
