Udruženje penzionera opštine Srbobran uskoro će obeležiti 75 godina postojanja, osnovano davne 1948. godine, do danas je aktivno i čini se da poslednjih godina povećava broj članova.
Tokom dve epidemiološki krizne godine dešavanja u okviru udruženja su morala da utihnu, što je i bilo razumljivo jer članstvo spada u rizičnu grupu sa 65 i više godina. Ipak nije se prestajalo sa radom, više nego inače penzionerima je bila potrebna pomoć, prvenstveno nabavka ogreva, prehrambenih i drugih esencijalnih proizvoda do kojih se nije moglo doći usled izolacije.
Danas je situacija mnogo relaksiranija, u udruženju već neko vreme pokušavaju da se vrate prethodnom ritmu funkcionisanja, druženja su učestala što je ljudima najviše i nedostajalo. Klub penzionera je uvek na raspolaganju članovima, gde postoje različiti načini da se u druženju i dokolici kvalitetno provede vreme i ostvaruju preko potrebni socijalni kontakti, predočila nam je predsednica opštinskog Udruženje penzionera, Ljubica Alargić.
“Sve više srbobranskih penzionera okreće se udruženju, jer mi na svaki način pokušavamo da izađemo u susret zahtevima ljudi, pomažemo se međusobno i složni smo. Čak i kada problemi naših članova izlaze iz okvira statuta udruženja, pronađemo način da se pomogne u čemu nam Opština pomaže, naravno ako je to moguće. Nama su ipak druženja najvažnija, imamo dosta vremena, pogotovo u zimskom periodu, naš klub pruža određene pogodnosti, može se igrati šah, karte, pikado, domine, a mnogi tu provedu dan kako bi se zagrejali. Po obećanju predsednika Opštine, lokalna samouprava će na sebe preuzeti obaveze za grejanje, klub i kancelarije imaju ukupno 112 metara kvadratnih, i to je za nas jako veliko finansijsko opterećenje.
Naš budžet je dosta ograničen, pored 80 hiljada dinara koje od Saveza penzionera Vojvodine dobijamo tromesečno, i donacije koju dobijamo od DDOR Novi Sad za osiguranja naših članova (18-20 hiljada mesečno), članarine su najvažniji vid prihoda, a one su se jako proredile tokom vremena korone, nismo uspevali da prikupimo ni 20 odsto.
Nažalost, u prethodne dve godine, COVID je učinio da nas dosta penzionera zauvek napusti, oni nema onih najstarijih koji su imali naviku da ovde provode mnogo vremena. Naravno došli su neki novi ljudi, ali većina još uvek nema tu naviku da dolaze na druženja, zato pronalazimo načine da ih privučemo, mislim da je lepše sedeti u društvu nego kod kuće sam. Činjenica je da smo svojim radom privukli zaista mnogo penzionera, pre desetak godina, kada sam došla na čelo udurženja, bilo je svega 230 članova, a sad je taj broj mnogo veći. Ja kao predsednica, uz sekretara i blagajnika, vodimo udruženje skoro isključivo iz lične želje da budemo društveno korisni, naknada za naš rad je simboličnih 20.500 dinara, za sve troje zajedno, tako da nema ni govora o tome da ovo radimo zbog ličnih interesa”, otkrila nam je Ljubica Alargić, kako funkcioniše udruženje koje vodi.
Pored ogreva koji udruženje nabavlja za svoje članove na 9 mesečnih rata, na raspolaganju im je i kupovina životnih namirnica (meso, brašno, zimnica…) po jeftinijim cenama jer se nabavlja na veliko i plaća se na 3 mesečne rate, što je za penzionere prihvatljivo i olakšaava im funkcionisanje. Gospođa Alargić kaže da dosta penzionera koristi ove pogodnosti i po par puta godišnje.
“Nabavka ogreva nije išla lako, niko nije hteo da kreditira penzionere, tako da smo jedva pronašli dobavljača. Ipak uspeli smo do danas da isporučimo ugalj i drva svima koji su poručili. Velika poskupljenja su nam teško pala. Znate, kada penzioner ima primanja od 15 hiljada, mesečna rata mu je 5 hiljada, a vi mu kažete da treba da doplati još hiljadu po kubiku, to je jako veliki izdatak. Kako se ne bi povećavale rate, zamolili smo dobavljača da dopusti produženje otplate do isteka godine, na šta je pristao, a uspeo je da nam nabavi drva po ceni od 10 hiljada dinara u vreme kada je cena bila 11.500, a znamo da je danas i po 12 hiljada dinara metar. Zaslužuje čovek da i u buduće sarađujemo sa njim”, dodaje Ljubica Alargić, obrazloživši da je u ovo vreme poskupljenja najvažnije pronaći računicu kako da se preživi, a penzionerima sigurno nije lako.
Ona je pozvala sve one penzionere koji nisu članovi kluba, da se pridruže jer u društvu je lakše. Dovoljno je da se donese dokaz o uplati penzije, članarina je 380 dinara, a penzioneri koji primaju manje od 10 hiljada dinara ne plaćaju članarinu. Kancelarija je do oktobra radila svaki dan, ali je odlučeno da se uvedu mere štednje električne nergije, kao simbolični doprinos društvu, pa je sad otvorena 3 dana u nedelji.
Na druženja dolaze uglavnom žene, zato se poziv za druženja posebno upućuje muškoj populaciji. Kako saznajemo, većina njih, ukoliko su zdravi, nastavljaju da rade, moraju da privređuju jer od penzije se teško živi, pogotovo oni koji imaju najniže penzije, a većina je upravo takvih. Ostaje nada da će najavljena povećanja penzija malo relaksirati situaciju, kaže nam gospođa Alargić, i da će neke svoje članove moći češće da vidi u klubu, pa i na po nekom izletu koji obezbedi Opština Srbobran.
