Koliko god ljudi pronalazili razloge da ostanu zajedno, razvod braka je nekada jedino ispravno rešenje. Mnogi parovi koji nisu u dobrim odnosima često ostaju u braku zbog dece, ne razmišljajući o tome da deca najviše ispaštaju zbog toksičnog odnosa njihovih roditelja i da bi najsrećniji bili kada mama i tata ne bi živeli zajedno.
U Srbiji se prosečno godišnje razvede oko 8.000 parova, a razlozi za to su različiti. Najčešći su prevara, gubitak emocija, nasilje u porodici, bolesti zavisnosti, nedostatak materijalnih primanja, ali i neslaganje oko različitih životnih stvari, što dovodi do burnih rasprava i trajno poremećenih bračnih odnosa.
Ukoliko ste razmišljali o prekidu bračne ili vanbračne zajednice, u narednim pasusima ćemo se pozabaviti time, kako bismo vam pomogli da na jednom mestu pronađete bitne informacije o proceduri razvoda braka.
Na koji način se pokreće razvod braka
Inicijalni akt kojim se pokreće razvod braka je tužba za razvod braka ili predlog za sporazumni razvod braka, ukoliko odnosi među supružnicima nisu previše narušeni. Postupak se pokreće pripremom tužbe, potpisivanjem i podnošenjem, ili, u slučaju da je reč o sporazumnom prekidu bračne zajednice, priprema se, potpisuje i podnosi predlog za sporazumni razvod braka. Ukoliko je razvod braka pokrenut tužbom, nadležan je parnični – osnovni sud, dok je apelacioni sud nadležan za razvod po žalbi.
Tužba za razvod braka
Nažalost, odnosi mnogih parova su trajno poremećeni do te mere da je nemoguće prekinuti bračnu ili vanbračnu zajedicu na miran način, odnosno sporazumno. Tužbu za razvod braka podnosi u pisanom obliku jedan od supružnika ili njegov punomoćnik – to može biti i neki advokat u Novom Sadu. Ukoliko je za podnošenje tužbe angažovano treće lice, odnosno punomoćnik, potrebno je da postoji punomoćje za zastupanje overeno kod notara ili u diplomatskom predstavništvu, ukoliko se lice nalazi u inostranstvu. Na punomoćju mora da bude jasno naglašen osnov razvoda braka, kao i vrsta tužbe za koju je punomoćnik ovlašćen.
U slučaju da supružnici imaju maloletnu decu, sud će razdvojiti postupak o podeli imovine od onog za razvod braka i starateljstvu nad decom. Razlog za to je jednostavan – interesi dece se stavljaju u prvi plan jer postupak za podelu imovine može da se oduži.
Sporazumni razvod braka
Kao što sam pojam kaže, sporazumni razvod braka znači da među supružnicima postoji saglasnost oko bitnih pitanja koja se tiču prekida bračne zajednice, kao što su starateljstvo nad decom i podela zajedničke imovine, te da su spremni da svoj brak okončaju sporazumno. Predlog sporazuma o razvodu braka podnosi se sudu i sastoji se iz tri dela: sporazum o uređenju načina podele zajedničke imovine, sporazum o načinu vršenja roditeljskog prava i sporazum o visini izdržavanja deteta. Iako po zakonu nije potreban advokat za sporazumni prekid bračne zajednice, da ne biste lutali i gubili vreme, savet je da pravni zastupnik ipak bude angažovan kako bi vas vodio kroz sve korake, pravilno sastavio sporazume i upoznao vas sa vašim pravima, da ne biste bili oštećeni u ovom postupku.
Prestanak vanbračne zajednice
U Porodičnom zakonu navodi se da vanbračna zajednica predstavlja trajniju zajednicu života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji. Dakle, brak i vanbračna zajednica su izjednačeni po zakonskim pravima i obavezama, ukoliko jedan od vanbračnih partnera nije u braku sa trećim licem. Za razliku od braka, koji može da postoji i kada su supružnici rastavljeni, odnosno ne žive zajedno, za utvrđivanje vanbračne zajednice neophodno je da partneri žive u istom stambenom prostoru. Još jedna stvar po kojoj se vanbračna zajednica razlikuje od braka je ta da za prekid zajednice nije predviđen postupak rastavljanja kao što je razvod. Zakonski gledano, u slučaju prekida vanbračne zajednice potrebno je pred sudom regulisati odnose koji se regulišu i tokom razvoda braka, a to su zajednička imovina i starateljstvo nad decom. To može da se učini sporazumno ili tužbom.
Kako dokazati postojanje vanbračne zajednice
Kada dođe do toga da je potrebno dokazati postojanje i trajnost vanbračne zajednice kako bi se ostvarila određena prava u toku ili nakon prekida zajednice, postoji nekoliko načina da se to izvede. Najčešće je potrebno pronaći dva svedoka koji će da posvedoče da je par živeo u vanbračnoj zajednici tri godine, a u nekim slučajevima se kao dokaz koriste i zajedničke fotografije iz određenog perioda. Takođe, moguće je dostavljanje i medicinske dokumentacije, na kojoj je navedeno sa kime pacijent živi ili neku drugu dokumentaciju iz koje se može izvući takav zaključak.
Najčešći razlog dokazivanja vanbračne zajednice je zbog utvrđivanja prava na porodičnu penziju, ali i zbog deobe imovine nakon prekida vanbračne zajednice. Kao što je već pomenuto, bračna i vanbračna zajednica su izjednačene, tako da, ukoliko sud učestvuje u raspodeli imovine, polazi se od pretpostavke da su vanbračni partneri imali jednaki udeo u sticanju imovine, pa se ona tako deli na dva jednaka dela. Ukoliko postoji saglasnost, partneri mogu da podele imovinu sporazumno, pred javnim beležnikom.
Nažalost, u slučaju smrti jednog od vanbračnih partnera, drugi partner i dalje nema zakonsko pravo na nasleđivanje imovine, a ovaj problem često se rešava ostavljanjem testamenta ili zaključenjem Ugovora o doživotnom izdržavanju.
