Stigli smo do predstavljanja četvrtog izvođača koji će nastupiti na prvom festivalu progressive house muzike u Turiji, 19. i 20. avgusta na salašu Tatić, u organizaciji Progresivne Suze i saradnji sa MZ Turija.
Projekat Jelly For The Babies, koji je nastao 2007. godine, temelji se uglavnom na dubokim, melodičnim i melanholičnim zvukovima s puno vokala, pomešanim sa raznim žanrovima elektronske muzike. Više od 500 zvaničnih izdanja, originala i remiksa, saradnje sa velikim producentima i vokalistima postavili su čvrstu osnovu za ono što tek dolazi. Jelly uspešno vodi tri izdavačke kuće, The Purr Music, RINTH i One Of A Kind, dve radio emisije na Proton radiju, Deep Impact i RYNTH Exclusive podcaste, baveći se dizajnom, audio i video produkcijom.
Poslušajte: Deep Impact Episode #103 on Proton Radio | Jelly For The Babies.
Pored nastupa u svojoj zemlji, njegov prvi međunarodni debi bio je u minhenskom klubu Neuraum, zatim turneje po Litvaniji, klupske zabave i festivali u Rimu, Parizu, Sarajevu, Tivtu, Dubrovniku, Amsterdamu. Nakon njegovog prvog pojavljivanja u Recycle Lounge-u u Amsterdamu, utisci su bili toliko dobri da je dobio priliku da organizuje zvanični Amsterdam Dance Event za jednu od tri izdavačke kuće kojima upravlja, One Of A Kind.
Lista izvođača koji podržavaju kako rad Jelly For The Babies, pa tako i njegovu izdavačku kuću raste iz dana u dan, a spisak čine imena poput Mendo, H.O.S.H., Hernan Cattaneo, John Digweed, Atish, Nick Warren, Eelke Kleijn, Way Out West, Mark Knight, Oliver Schories, Darin Epsilon i mnogi drugi.
Sledi intervju sa Jelly For The Babies, koiji je uradila Marina Todorović – Progresivna Suza.
Za one ljude koji ne znaju, vratimo se malo unazad i za početak nam ukratko reci kako je došlo do tvog interesovanja za DJ-ing, kada si imao prvi profesionalni nastup, zašto Jelly For The Babies…?
Stvarno nema neke specijalne priče iza tog naziva. Jednostavno, komplikovano je bilo da budem Marijan Rašković jer bi stranci lomili jezik da izgovore to, tako da je bilo, šta mi prvo padne na pamet. Ko je pratio moj rad još tamo davne 2004. zna da sam prvo bio Silverrush pa onda ActiveOut pa Digital Silence i eto na kraju je ostalo Jelly For The Babies.
Možda ni to Jelly ne bi ostalo, nego se sećam da je Pete Tong jos davno imao neku emisiju posvećenu izvođačima koji ne dobijaju veliku pažnju a imaju dobru muziku, pa je u jednom, ako se dobro sećam, predstavio track nekog momka koji je izdavao tada za Kernel Records, izdavačku u kojoj sam pripomagao kolegi Draženu Zimonjiću, i onda je video i naziv „Jelly For The Babies“ i rekao kako je to veoma interesantan naziv. Nedugo zatim jedan od mojih trekova, tačnije „One Step Closer“, je završio na radio emisiji Mark Knighta „Toolroom Knights“ i onda eto… Ostao je taj naziv i do dana današnjeg.
Moji prvi nastupi su krenuli tada negde sa 18 godina, dakle 2004. ali prvi nastup koji je bio onako tip top sve, oprema, plaćen put, veliki klub, bio je u Negotinskoj Areni na poziv drugara Aleksa i Branka, koji su tada nastupali pod nazivom The Vibe DJ’s. Čini mi se da je to bilo negde 2009. godine. Nisam se puno fokusirao na DJ-ing, već me je isključivo interesovala produkcija i dizajn zvuka.
Koje je tvoje mišljenje na situaciju koja nas je zadesila proteklih nekoliko meseci, zapravo koliko je sve to uticalo na muzičku scenu, I kako je protekao tvoj period tokom vanrednog stanja?
Šta da kažem. Nije da nam je ovo trebalo ali uzevši u obzir ljudsku glupost, nemarnost i sebičnost, nisam iznenađen. Za veliku većinu stvari koja nam se dešava smo sami krivi, ali nije da izvlačimo neke poente iz toga. Ako je verovati onome što smo čuli na vestima, ovaj virus je upravo tako i nastao, ljudskom glupošću.
Ja radim i živim u Novom Sadu, ali od kada je krenuo virus vratio sam se u Aranđelovac, gde svoj posao obavljam koristivši remote servise. I evo, Aranđelovac, prelep mali grad sa zagađenim potočićima u kojima možete naci svakojako đubre, madrace, pelene, leševe mačaka, kerova, lisica…I kako ti sada da podignes ljudima svest? Šta da pitaš tog čoveka koji se tako ponaša prema okolini u kojoj živi i u kojoj će njegovo dete da odrasta? Samo se iznerviram kad krenem da mislim o tome. Da se vratimo na muziku…
Što se tiče muzičke scene da…i sada je sve trenutno na standby jer, kao sto se i priča u javnosti, može se desiti da nas taj karantin opet zadesi. Mada, muzička scena se brzo može „regenerisati“, žurke, festivali i sve to, ali čovek teško.
Da li misliš da muzika može da utiče na društvenu stvarnost?
Apsolutno. I ako zvuči kliše…Muzika i jeste lek.
Kao label menadžer sigurno dosta pratiš muziku ostalih producenata. Na koga treba da obratimo pažnju ove godine?
Ima ih dosta, i evo ja ću da izdvojim neke. Kasper Koman, RIGOONI, Bross, Eric Lune, Dabeat, OHMZ, George Bloom, Ed Steele, Marat Mode, Kostya Outta…
Vodiš dve etikete – The Purr i One Of A Kind, kakva je razlika između njih?
Zapravo vodim tri. The Purr, One Of A Kind i RYNTH. I ako je jako teško klasifikovati muziku po žanrovima danas, jer je uglavnom ta neka linija između deep house i progressive house muzike apsolutno slična, trudim se da održavam neki stil na te tri izdavačke.
The Purr se polako okreće organskim zvukovima, primesama deep house muzike i organskih zvukova, mada je jako teško uloviti takve artiste jer su već stasali u velike i uglavnom potpisuju za izdavačke kuće koje ulazu velika novčana sredstva da budu tu gde se i nalaze.
Čak i kada nekog „otkrijemo“ i taj potpise za nas, ako je vredan i kvalitetan, nakon dva tri izdanja već ode dalje. Jako je teško, iz ove pozicije u kojoj se nalazimo, parirati izdavačkim kućama iz Britanije, Amerike, Australije. Onim izdavačkim kućama koje mogu priuštiti da na mesečnom nivou izdvoje velike sume novca za promocije, masteringe i sve što promociju diže na daleko viši nivo. Opet, prepoznatljivi smo i mogu sa sigurnošću reći da je The Purr jedna od najboljih deep house etiketa sa ovih područja.
One Of A Kind je više fokusiran na progressive, deep progressive i uopšte melodične trake u tom opusu žanrova. Napravi se i po koji izuzetak pa izdamo i deep house i indie. Bitno je da je kvalitetno.
Pošto sam lično veliki fan onog pravog dobrog starog deep house zvuka, to je i bila ideja za pokretanje treće izdavačke kuće, RYNTH. Međutim i tu se šara. Ima i oldskool deep house zvuka pa i ovog novog današnjeg „nalickanog“.
Za tebe lično, koja tvoja traka je napravila najveći uspeh do sada?
Koliko je muzičko obrazovanje važno za profesionalno bavljenje muzikom?
Pa to zavisi stvarno. Ja smatram da treba imati makar neko predznanje, ali opet vam ni to ništa ne znači ako nemate ideju. Imamo puno vrhunskih samoukih muzičara. Kao mali sam išao u muzičku školu u Aranđelovcu, odsek za klavir i harmoniku i tu sam naučio note i akorde i verujem da mi to olakšava posao u produkciji. Tipa, kada nešto imam u glavi, lakše mi je da prenesem tu ideju na računar nego nekome ko ne zna note. Al opet eto, danas imamo programe u kojima možeš kliknuti dugme random i onda dobiješ već neku odsviranu melodiju. Danas programi rade 50% posla i olakšavaju produkciju. Otud i ovoliko producenata… I otud ovoliko slične muzike. Kreativnost opada, kvalitet opada a kvantitet raste.
2017.godine puštao si na ADE festivalu b2b sa Kasper Komanom. Kako je protekao taj nastup, kakva je organizacija festivala, publika?
Da, to je ujedno i bio oficijelni ADE event moje izdavačke kuće One Of A Kind. Kasper je predobar momak, skroman i veliki znalac. U tom setu u kojem smo delili pult, Kasper je pustao isključivo njegove pesme, koje su tada bile unreleased. Setom sam zadovoljan, organizacija ADE je fantastična, publika je bila sjajna ali na žalost je nije bilo mnogo. Znate, za tih 4-5 dana koliko to traje, u jednom danu bude i do 400 žurki na različitim mestima, različitim lokalima, barovima, klubovima, brodovima, i onda često dolazi do toga da čak i na daleko poznatijim eventovima ne bude puno ljudi. Ja sam lično prezadovoljan jer ADE i jeste više od žurki, a to ono sto svima nama artistima treba, socijalnost, druženje, razmena iskustva i naravno podrška.
Da li imaš neko zanimljivo iskustvo ili anegdotu sa žurki, festivala na kojima si radio, i koje bi mogao da podeliš sa nama? Ili bi neki nastup izdvojio kao veoma poseban i značajan za tebe?
Uf ima ih puno… Ajd kratko nešto. Jedna devojka je bila isfrustrirana što nemam Faithless, kada sam pustao u Imperiji u Novom Sadu, pa je isprosipala vodu po mikseti i plejerima. Ispratili smo je napolje. Najlepši nastupi su mi bili u Amsterdamu u Recycle Lounge Gallery Clubu gde sam radio sa prijateljima Buddy Suwijnom i Brandstettner-om. Ne mogu opisati rečima koliko mi je tamo lepo. U tom klubu, sa tim ljudima i sa tom publikom.
Progresivna Suza u par reči?
Mislim da sam to već rekao u onoj knjižici. Neka bude sada ovako: „apolitična grupa pozitivnih ljudi i pravih zaljubljenika u dobar zvuk“
Šta možemo da očekujemo u narednom periodu, neke nove muzičke projekte?
Ima dosta muzike stvarno. Sve sam to radio još pre ovog vanrednog stanja tako da sada čekamo izdanja. Da ne nabrajam sada… Al biće tu mnogo dobre muzike i mnogo dobrih saradnji.
Ulaznice za festival su u prodaji putem Cooltix onlajn platforme, po ceni od 1.199 dinara za regularne karte i 1.499 dinara za komplet ulaznice sa kamp mestom.
Za više informacija pratite oficijalni event.
