Radomir Glišac Glujo čest je gost Doma kulture u Srbobranu kao učesnik brojnih likovnih kolonija i grupnih izložbi, ali sinoć je prvi put u Galeriji stajao kao nosilac samostalne izložbe. Sa 16 svojih slika velikog formata predstavio se brojnoj publici, uz želju da od nje dobije kritiku, nekakvu impresiju, ma kakva ona bila.
U uvodnoj reči svečanog otvaranja izložbe, uz samog autora, govorili su i direktorica Doma kulture, Sonja Stojnović, i predsednik Udruženja likovnih umetnika “Atelje 05” iz Vrbasa, Dragan Simić, čiji je član i slikar Radomir Glušac. Stojnović i Simić su se složili da je saradnja koju imaju vrlo plodonosna, srbobranska kulturna ustanova uvek je rad domaćin likovnih umetnika iz susedne nam opštine, a oni pak u velikoj meri to gostoprimstvo koriste na najbolji način i gotovo se osećaju kao Srbobranci.
Jedan od njih je i Radomir Glušac Glujo, čija izložba pod nazivom “Moj svet”, kako je to Simić sinoć lepo rekao, treba da zainteresuje ljude na prvi pogled, da osete njegove slike i da im daju priliku da im se te slike obrate. Zamolili smo da, o svojim delima, par reči kaže i njihov tvorac, koji je sa prikazanim slikama već obišao Bečej, Novi Bečej i Kulu, a uskoro će izlagati i u svom Vrbasu.
“Moje slike su apstraktne, što se vidi na prvi pogled, ja uživam u tome i one su zaista moj svet, kako i samo ime izložbe kaže. Ne umem potpuno da objasnim odakle dolazi inspiracija za neko apstraktno delo, verovatno iz podsvesti. Često kad sednem pred platno ne znam šta će nastati, počnem da radim, razmišljam, nanosim boju, čak i kad popunim platno ne budem uvek zadovoljan. Zadovoljan postanem tek kada ispunim dušu. Iako je smatram da je svaka moja slika priča za sebe, kažu mi ljudi da sam postao prepoznatljiv po koloritu, po nekom čistom tonu koji je samo meni svojstven. Meni su ipak neuporedive jer su nastajale u različitim okolnostima. Važno je da se ljudima dopadaju, da im moje slike izazivaju neke emocije. Posebno mi je drago kada pohvala dođe od kolega umetnika, onda znam da sam napravio nešto dobro”, rekao nam je Glušac.
Za razliku od nekih drugih sfera društvenog delovanja, kojima je sve prisutna pandemija naštetila, slikarstvo je prosperiralo. Kada je situacija takva da okupljanja nisu poželjna, a međuljudski kontakti postaju rizični, umetniku ne preostaje ništa drugo nego da se zatvori u svom stvaralačkom prostoru i da radi. Tako nekako opisuje protekle dve godine i naš sagovornik, kako kaže vremena se ima na pretek, idealno za slikanje. Proteklih godina je taj njegov rad značajnije zapažen, dobitnik je viša nagrada na Prolećnim likovnim salonima u Vrbasu, a 2020. je u Bačkoj Palanci nagrađen specijalnom nagradom za slikarstvo na 21. Smotri likovnih umetnika Vojvodine.
Da se sinoćnje otvaranje izložbe u Domu kulture upotpuni muzikom, potrudili su se mladi muzičari, Igor Sanatovac sa gitarom i Janja Šarčev za klavirom.
