Tribina o vršnjačkom nasilju koju je organizovalo Udruženje “Srbobranska inicijativa mladih” u saradnji sa Domom kulture, osnovnim školama, Kancelarijom za mlade i opštinom, održana je uspešno u subotu u Velikoj skupštinskoj sali.
Odziv đaka osnovnih škola kojima je ova tribina i bila namenjena, uz po kojeg prosvetnog radnika, bio je dobar, čak i veći od očekivanog pošto je ovo tek prvi u nizu skupova koji treba da pomognu u otklanjanju društveno neprihvatljivih ponašanja.
Posetioce tribine na ulazu u salu dočekali su aktivisti Udruženja sa medenjacima, koje im je za ovu priliku pripremila “Ruka spasa”, a i svakom od njih poklonjen je i bedž “Drug za druga”, koji promoviše borbu protiv vršnjačkog nasilja. Pre početka same tribine, sve prisutne je pozdravila Milica Zarić, direktorka Doma kulture, i predstavila im svoju gošću master sociologa, Biljanu Čubru, koja je došla u Srbobran da govori o pomenutoj temi. Njeno predavanje posebno je osmišljeno za uzrast dece od 6. do 8. razreda, i na njima blizak način govori o vršnjačkom nasilju, kako nastaje, kako ga prepoznati i na posletku kako ga sprečiti.
“Na ovu temu su urađena brojna istraživanja koja pokazuju da vršnjačko nasilje postaje ozbiljan problem u našem društvu. Smatram da je veoma važno, pogotovo u uzrastu učenika osnovne škole, da se izvrši prevencija koja počinje edukacijom. Važno je da se sa učenicima rade radionice, da slušaju predavanja, ali i da se njihovim roditeljima i školskom radnicima predoči tema na pravi način. Ukoliko se o nasilju govori i ukoliko se mere preduzmu na vreme, ono se sigurno može makar smanjiti ako ne i potpuno sprečiti. Deca koja osećaju bilo kakvu vrstu nasilja treba da porazgovaraju sa svojim roditeljima i osobljem u školi jer ukoliko se o nasilju ćuti ili se osoba stidi da kaže da joj se tako nešto dešava ili smatra da će naići samo na nerazumevanje, to je dodatni problem”.
“Vršnjacko nasilje postaje naša svakodnevnica, škole bi trebale da prilagode program prevencije vršnjackog nasilja kroz neke radionice, dodatne edukacije ili časove građanskog vaspitanja, što bi u značajnoj meri dovelo do smanjenja vršnjačkog nasilja. Žrtva može da bude svako, ne postoji neki obrazac. Najčešće se za žrtve biraju mirna, tiha, povučena deca koja se po nečemu izdvajaju od svojih vršnjaka. Kao nasilnici se obično javljaju oni koje na to možda podstiče atmosfera u porodici ili školi. Kod takve dece izražena su antisocijalna ponašanja i nasilnici nekad i ne znaju da je to što rade loše, već je to obrazac koji su oni videli prethodno kod drugog, starijeg brata ili roditelja na primer, a oni su taj obrazac potom usvojili”, rekla nam je Biljana Čubra, a zatim se posebno osvrnula na probleme koji vrebaju sa socijalnih mreža.
“Internet je posebno pogodno tle za razvoj vršnjačkog nasilja, jer za nasilnika nema posledica. Mislim da je važno učenicima približiti i taj momenat. Vređenje nekoga na društvenim mrežama, a pogotovo objavljivanjem klipova na youtube kanalima i slično, što deca shvataju kao šalu, to svakako može da ostavi velike posledice, kao što je to bilo u slučaju Alekse Jankovića koji je izvršio samoubistvo, što može biti krajnji ishod takvog ponašanja”, elabolirala je za kraj naša sagovornica.
Tribinu u Srbobranu je slušalo i u njoj aktivno učestvovalo tridesetak osnovaca. Njma je informacija predata na upotrebu, a po pitanjima koja su neki od njih postavljali nakon tribine, može se zaključiti i da su je usvojili.
