Na sinoć završenom turniru u “Basketu 3×3” u Bečeju pobedom u finalu srbobranski tim u sastavu: Igor Poljak, Nemanja Trninić, Novica Mirosavljević i Slobodan Subić, se zasluženo domogao pehara prvaka.
Nakon što je turnir okončan, kod svih učesnika, se pojavilo isto mišljenje, a to je da se nije prijavio ni jedan tim koji je mogao da parira Srbobranskoj “Dream Team” četvorci. Mlađani Nemanja Trninić, kog su klinci iz publike prozvali “Srbobranski Kevin Durent”, nakon čega su nemo nastavili da gledaju njegove bravure pod obručem, i jednako talentovani Novica Mirosavljević, od strane istih prozvan “Stef Kari”, harali su plavim terenom u Bečeju, potpomognuti iskustvom dvojice basketaša koji su od strane publike ostali uskraćeni za slavna imena koja bi dodali svojim anonimnim.
Ekipa “3×3 Srbobran” našla se u grupi sa još 4 tima, a već na samom startu imali su pred sobom i najtežu prepreku za savladavanje, jedini ženski tim na turiru. Iako važe za velike kavaljere, kao uostalom i većina muškog roda u našoj varošici, sportsko nadmetanje je preovladalo kao vodeći motiv u našoj ekipi. Junački su pobedili ozbiljno utreniranu žensku ekipu, u meču koji je obeležen brojnim 1 na 1 duelima. Posle toga sve je bilo lakše, i ostatak mečeva u grupi mogao je da bude iskorišten za uigravanje ekipe koja je prvi put u ovom sastavu igrala, a i da se prilagode pravilima i uslovima za igru. Igrom 1 na 1, protiv svih ekipa, dominirao je Novica, kao Stef Kari-u najgorim danima, dok je pod košem južno voće servirao Kevin Durent Trninić. Vremešni Poljak i Subić, čestim izmenama sačuvali su to malo snage za one odlučujuće duele, kada je iskustvo prikupljeno po prestižnim turnirima moglo da dođe do izražaja.
Upravo to se desilo u četvrtfinalu. Srbobranci rutinski prolaze izuzetno jaku i borbenu, granitnu odbranu protivničke ekipe, za siguran plasman u polufinale. Ponadali su se protivici, ekipa “Srećko Šojić za predsednika – Elektro Liv”, da će dan pauze, zbog kiše, poremetiti Srbobrance, međutim na megdan im je izašla ledeno hladna ekipa protiv koje nisu imali nikakve šanse. Igralo se na dve pobede, a uigrana i kompaktna ekipa Srbobranaca je lako izlazila na kraj sa zamislima protivnika i bez problema sa 2:0 zakazala finale.
U pauzi pre finalnih mečeva, svi članovi Srbobranskog tima učestvovali su u takmičenju u šutiranju trojki. Nakon prvog kruga, prvi u generalnom plasmanu sa 15 pogodaka, bio je Subić, a odmah za njim Mirosavljević, a i bilo je za očekivati da će ovaj par odlučiti pobednika u šutiranju trojki. Međutim, našim momcima je zadrhtala ruka. U drugom krugu su, sa po svega 4 pogodaka, ostali bez šanse za titulu koja je otišla u Zrenjenin.
Finalna serija je počela nervozno sa naše strane, nakon nekoliko sjajnih poteza kod obe ekipe, ušlo se u penal završnicu u kojoj se bečejska ekipa bolje snašla i slavila, za vođstvo od 1:0. To je Srbobrancima bila dovoljna opomena, nakon tog trenutka preuzimaju stvari u svoje ruke, bez nekih poteškoća dobijaju drugi basket za izjednačenje u seriji, a potom i sledeći ubedljivim rezultatom za osvajanje titule u humanitarnom turniru.
Ono što je svo vreme trajanja turnira krasilo naše momke bili su timski duh, borbenost, sloga i nesebičnost svih igrača, koji su dali jednak doprinos osvajanju turnira.
