Konkurs za mlade pesnike koji nosi ime po srbobranskom književniku Milanu Dunđerskom završen je izborom imena srednjoškolaca i studenata koji će poneti nagrade za 2025. godinu. Interkulturalnu omladinsku pesničku nagradu “Milan Dunđerski” ustanovila je Narodna biblioteka Srbobran, koja je imenovala i žiri za izbor pesama koje će biti nagrađene, a njega čine: Dr Ana Stjelja, Dr Hargita Horvat Futo i Dr. Dragana Francišković.
Na zasedanju 23. februara 2025. godine, u Srbobranu, žiri je doneo Odluku o laureatima, obrazloženje iste u celosti objavljujemo u nastavku.
KATEGORIJA SREDNJOŠKOLCI
III mesto; Šifra: budiprijatelj; Naslov pesme: Oda ljubavi; Autor: Danis Džaferagić (Tuzla, BiH), učenik III. a odelenja Gimnazije “Meša Selimović”.
Naslov označava i žanr i temu pesme: Oda ljubavi. Struktura pesme se konstruiše oko dve ključne reči, dve suprotnosti, zlobe i ljubavi. Za zlobu se vezuju negativni pojmovi kao što su tama, otrov, ništavilo, hladnoća, tuga, oluja, laž, samoća i jecaj. A prema ljubavi vodi takođe mračan put preko „nemirne rijeke bez ijednog mosta“. Ali snagom ljubavi se mogu pobediti izazovi koje nam donosi život. Citat „ljubav će uvek od zla da te štiti“ je mudrost koji služi kao putokaz. U stihovima se sistematizuje sve što se gubi u slučaju da nas zlo pokoleba u našim verovanjima. Pesma poručuje: ako se pobedi ego, prelazi se u stanje koju karakteriše hrabrost, lekovitost, prijateljstvo, jedinstvo, empatija, a sve je to preduslov za budućnost koji se priželjkuje. U završetku pesme doživljaji i životna iskustva lirskog ja se refklektuju na čovečanstvo, podižu se na univerzalni nivo.
II mesto; Šifra: Nepričavci; Naslov pesme: Uspomene; Autor: Marija Jeremić (Lajkovac, Republika Srbija), učenica 3. razreda medicinske škole „Dr Miša Pantić“ u Valjevu.
Pesma Uspomene autorke Marije Jeremić, učenice trećeg razreda Medicinske škole ,,Dr Miša Pantić“ iz Valjeva, jasno vođenom mišlju, dubinom promišljanja i zapažanja kao i melodioznošću stiha izdvojila se kao izuzetno poetsko delo. Autorka se bavi temom prošlih trenutaka, sećanja, koja transformišu svoju suštinu s vremenom, čineći se lepšim i dragocenijim. Stihovi odišu snažnom lirskom komponentom koja oslikava subjektivne emocije autorke i njenu unutrašnju refleksiju. U pesmi Uspomene otkrivamo duboku emocionalnu snagu poetskog teksta iskazanu kroz univerzalnu temu ali i specifične literarne postupke. Pesma otkriva duboko promišljanje životnih istina, kao i svest o kompleksnosti životnog puta. Biti svestan srećnih momenata i crpeti snagu iz sećanja na njih, kad život krene drugim, težim putem, dragocena je spoznaja koju autorka pronosi kroz pesmu.
U pesmi se prepliće nekoliko emotivnih tokova. S jedne strane, njena melodioznost nosi mladalačku bezbrižnost i poletnost, ali sa druge strane, provejavaju elementi sete i uronjenosti u momente tuge. Autorka suprotstavlja sreću i tugu, a snagu za prevazilaženje onih manje lepih momenata pronalazi u sećanju na srećne momente ,,na trenutak čarobno lep”. Pesma je jedan zaigrani bljesak svetlosti proistekao iz promišljanja stvarnosti i matarijalizacija bogatog unutrašnjeg sveta autorke. Svojom univerzalnom tematikom, poletnošću i iskrenošću pesma svakako ima interkulturalni potencijal jer lako dopire do čitalaca i komunicira sa njima. Zbog svega navedenog, smatramo da ova pesma zaslužuje da bude izdvojena i nagrađena.
I mesto; Šifra: Štork; Naslov pesme: Možda se zove Marija; Autor: Rastko Poznanović (Beograd, Republika Srbija), učenik IV razreda Sedme beogradske gimnazije.
Pesma Možda se zove Marija, autora Rastka Poznanovića, učenika 4. razreda Sedme gimnazije iz Beograda, izdvaja se kao izuzetno poetsko ostvarenje koje na suptilan, ali snažan način istražuje univerzalne teme ljudskog postojanja, susreta i prolaznosti. Ovaj lirski proplamsaj nije samo refleksija trenutka, već i duboko promišljanje o ljudskoj povezanosti, empatiji i složenosti emocija koje prevazilaze kulturne i vremenske granice. Pesnik kroz impresivnu slikovitost i emotivnu snagu svog izraza uspeva da prenese melanholični dijalog između dvoje neznanaca, pri čemu se u običnom, svakodnevnom prizoru otkriva univerzalna priča o unutrašnjim borbama, nevinosti i suočavanju sa surovošću sveta.
Interkulturalna vrednost ove pesme ogleda se u njenoj sposobnosti da prevaziđe individualne sudbine i postane odraz različitih ljudskih iskustava. Kroz motive grčke tragedije, čežnje i refleksije o prolaznosti, pesma uspostavlja most između prošlosti i sadašnjosti, poznatog i nepoznatog, ličnog i opšteg. Pesnik ne samo da posmatra već i oseća svet oko sebe, istovremeno slaveći lepotu trenutka i prepoznajući njegovu prolaznost. Zbog izuzetne poetske veštine, bogatstva izraza i duboko misaonog sloja te originalnosti koje pesma nosi, Možda se zove Marija zasluženo dobija interkulturalnu nagradu „Milan Dunđerski”.
Specijalna nagrada; Šifra: ELEKLEMING; Naslov pesme: Újabb tél jött (Naišla je nova zima); Autor: Nimrod Fodor /Fodor Nimród (Novo Orahovo, Republika Srbija), učenik 1. razreda Jezičke gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji” u Subotici.
Specijalnu nagradu za pesmu napisanoj na mađarskom jeziku dobija Nimrod Fodor (Fodor Nimród), učenik 1. razreda Jezičke gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji” u Subotici. Naslov pesme je: Újabb tél jött (Naišla je nova zima). Pesma pomoću cikličnih promena godišnjih doba i njihove simbolike opisuje stalno isčekivanje. Lirsko ja, koje se poistovećuje sa nestrpljivom malom decom, leti na moru mašta o pravljenju sneška belića, a zimi čeka leto. Čovek je stalno nezadovoljan, ne zna da uspori, da nađe načina da uživa u onom što poseduje, što ga okružuje, pa zbog ovakvog ponašanja on stalno živi u zimi.
KATEGORIJA STUDENTI
III mesto; Šifra: Noa; Naslov pesme: Putovanja; Autor: Nikolina Milivojša (Prijedor, Republika Srpska), učenica JU Visoke medicinske škole u Prijedoru.
Pesma Putovanja autorke Nikoline Milivojše, studentkinje JU Visoke medicinske škole iz Prijedora, izdvojila se svojom interkulturalnom temom i poetskim izrazom. Vozovi kao motiv mnogih autora, u pesmi Putovanja autorki omogućavaju da dovede u vezu pokret, putovanje sa unutrašnjim stanjem lirskog subjekta. Vozovi su živi, oni vrište, i takvi stoje nasuprot melanholije i nespokoja. Njihov dolazak je bučan, a nasuprot toga, melanholija se uvlači iza grudnog koša. Užurbanost na stanici, ljudi koji odlaze najavljuju nespokoj i pokušaj bega od teških osećanja. Mesto susreta, rastanka, tuge, postaje mesto koje bi moglo biti mesto odlaska. U koferu su džemper i šal i ostaci jučerašnjeg spokoja. Vozovi odlaze i dolaze, ali tuga ostaje.
U pesmi Putovanja autorka kroz slike i simbole oslikava unutrašnji nemir lirskog subjekta i želju da se izađe iz začaranog kruga tuge i melanholije. Motivom odlaska nagoveštava se moguće rešenje, a sam naslov pesme upućuje na osnovni motiv pesme. Vozovi kao motiv pesme doprinose interkulturalnom aspektu pesme i dovode je u vezu sa nizom književnih tekstova u čijem središtu je su motivi putovanja i voza. Pesma Putovanja sadrži duboku emocionalnu refleksiju o unutrašnjem konfliktu i stanju nespokoja koja je smeštena u atmosferu putovanja i odlazaka i pokušaja bega od unutrašnjeg stanja melanholije i tuge. Putovanje je metafora za život i za ostvarenje ličnih prilika i želja, ali voz odlazi i ostavlja za sobom neophodno suočavanje sa sobom i uzrokom vlastitih osećanja. Zbog svega navedenog, smatramo da ova pesma zaslužuje da bude izdvojena i nagrađena.
II mesto; Šifra: vatrica; Naslov pesme: Naučna revolucija; Autor: Simeon Cerovina (Beograd, Republika Srbija), student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Početak pesme ima karakteristike eko (klima) lirike, jer se može čitati i iz aspekta ekologije. Lirsko ja izražava bojazan de će ljudi nestati sa zemlje uprkos statistikama o prenaseljenosti planete. Međutim već druga strofa pesme nagoveštava da lirskom ja nestanak čovečanstva ipak ne predstavlja centralnu problematiku, više ga brine to što nestaju „topli ljudi”. Čovek je biće koje narušava mir i harmoniju prirode, ali je takođe i biće koje gubi dobrotu, empatiju, sve ono što ga čini plemenitim, odnosno toplim. Apokaliptična vizija uvoda prelazi u narativ o mogućem „vasionskom” rešenju situacije: „ipak verujem da će života biti i / da će se preseliti u / neka nova bića / živi svet biće klasifikovan po drugačijim kriterijumima.” Nova naučna revolucija će omogućiti i novi oblik života koji će biti dovoljno topla „da se nastavi život na zemlji”, a živi svet na planeti će se razvrstavati„ isključivo prema stepenu i vrsti topline”. Oplemenjivanje čovečanstva počinje od nas samih, „nići će negde drugde / možda u nekom / zidu / ćelija”, jer čovek može samo sebe da ostvari. U tom novom svetu nestaje individua: „ime i prezime neću morati da imam / jer ću isijavati /više od potpisa.”Pesma je molba lirskog ja za dublju, čestitiju ljudskost.
I mesto; Šifra: Nepočin-polje; Naslov pesme: Arhiva progona; Autor: Tamara Horvat (Beograd, Republika Srbija), studentkinja Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Pesma Arhiva progona autorke Tamare Horvat, studentkinje Filološkog fakulteta u Beogradu, svojom poetskom i misaonom zrelošću zasluženo je odabrana kao najbolja pesma na ovogodišnjem konkursu. Ova pesma na snažan, simboličan i višeslojan način istražuje teme sećanja, gubitka i identiteta. U Arhivi progona, pesnikinja osvetljava sudbinu izgnanstva – bilo fizičkog, emotivnog ili duhovnog – kroz sliku brutalne ravnodušnosti vremena i zaborava. Progon se ne shvata samo kao fizičko proterivanje, već pre kao egzistencijalno stanje lišenosti pripadnosti i priznanja. Subjekti pesme nisu samo žrtve istorijskih ili političkih okolnosti, već i trajno prognani iz sećanja, umetnosti i kolektivnog identiteta. Njihovo postojanje je administrativno izbrisano, arhivirano i svedeno na dokument bez emotivnog ili društvenog značaja.
Pesma takođe naglašava apsurdnost tog progona. Čak i kada bi oni nepoželjni na neki način bili izloženi u galerijama i muzejima, ostali bi nevidljivi, jer su sistemski izopšteni iz poretka. Na taj način, progon se ne svodi samo na gubitak fizičkog postojanja, već i na uskraćivanje sećanja, prava na umetnost i ljudsko dostojanstvo, čime pesma postaje univerzalna refleksija o sudbini onih koji su nasilno odstranjeni iz istorije. Ovaj snažan metaforički izraz oslikava osećaj otuđenosti i istorijske nepravde, a kroz stihove pesma postaje svojevrsni akt otpora protiv brisanja identiteta i umetničkog postojanja. Interkulturalna vrednost ove pesme ogleda se u njenoj sposobnosti da prevaziđe individualna iskustva i postane univerzalni poetski iskaz o gubitku, promeni i sećanju. Kroz jezik snažnih simbola, pesnikinja gradi mostove između prošlih i budućih generacija, između istorije i lične priče, između bola i umetnosti. Zbog izuzetne umetničke vrednosti, duboke promišljenosti i izražajne snage koja se dâ naslutiti u svakom stihu, pesma Arhiva progona zasluženo dobija interkulturalnu nagradu „Milan Dunđerski”.
Specijalna nagrada; Šifra: Napsugár; Naslov pesme: Turista (Turist); Autor: Bojana Vojnić (Subotica, Republika Srbija), studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Specijalnu nagradu za pesmu napisanoj na mađarskom jeziku dobija Bojana Vojnić, studentkinja Odseka za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Nalov pesme je: Turista (Turist). Pesma u prozi autorke je potraga za sopstvenim Ja. Lirsko ja uzima identitet turista, putnika, koji se i u sopstvenom gradu ponaša poput turista da bi primetio i memorisao sve impresije (zvukove, mirise, osećaje), pokušava da vidi svet kao knjigu koja se nikada ne zatvara. Na ovaj način stalno se menja, analizira sebe, dobija nove identite, multiplicira ih. Prozaida se može čitati i iz aspekta aktuelnih događaja, a na to asociraju u motivi crvene šake, zastave, skandiranje, sve su to pojave koje takođe mogu doneti promene, modifikovati stari Ja u novi.
