Marko Filipendin, istoričar iz Srbobrana, predstavio je publici u Narodnoj biblioteci svog mesta svoju knjigu „Uloga Kraljevine Srbije u stvaranju jugoslovenske države 1914-1918“, baš na 25. novembar, dan kad je pre 104 godine Vojvodina postala deo Srbije.
Srbobranci su, kao i uvek kad domaći autor nešto predstavlja, došli da podrže sugrađanina i čuju čime je to obogatio kulturnu ponudu malog ali značajnog vojvođanskog mesta. Marko Filipendin je pokušao da što konciznije obrazloži zašto baš ta tema, odnosno to istorijsko razdoblje, a da ujedno istorijska građa bude zanimljiva za čitanje prosečnom čoveku zaintrigiranom činjenicama.
“Ovom knjigom sam hteo da pokažem da je jedino jugoslovensko ujedinjenje, tada tri priznata naroda Srba, Hrvata, Slovenaca i dodao sam bosanskih muslimana kao još uvek neopredeljenu etničku grupaciju, zaista imalo za cilj objedinjavanje svih njih u zajedničku državu na ravnopravnim osnovama, a ne kao proširenu srpsku državu. Hteo sam da dokažem, da je srpska vlada, jugoslovenska emigracija, kao i regent Aleksandar i kralj Petar, svi odreda bili za jugoslovenstvo. Nadam se da sam u tome i uspeo. Da nije bilo tako Srbi bi imali probleme na svim stranama, sa Hrvatima, Mađarima, Bugarima i Italijanima, ali ovako ujedinjeni bilu su snažniji i živeli u miru”, objasnio je Marko Filipendin.
Doprinos adekvatnom predstavljanju knjige, a i samog autora, dao je još jedan istoričar i Srbobranac, Danijel Kulačin. “Tema koju Marko obrađuje u knjizi, kako i sam kaže, opterećuje sve naše jugoslovenske narode. Prošlo je 104 godine od formiranja te države, nešto manje od 30 kako je nestala ta ista, odnosno sa tim imenom. Da li je trebalo formirati takvu državu, da li je to bila greška ili ne? Da li su za nastajanje Jugolavije najviše zaslužni Srbi, ili je to samo bila ambicija kralja Aleksandra Karađorđevića, ili pak težnja svih tih naroda da se oslobode stranog jarma i dobiju svoju državu?
Sve su to pitanja, kao i mnoga druga, na koja je Marko u ovoj knjizi pokušao da pruži odgovor. On je tu knjigu napisao sam, takođe ju je sam i objavio, načinivši tako ličnu žrtvu u želji da se ponude određeni odgovori. Treba da smo ponosni na njega, na Srbobranca koji se odlučio na ozbiljan poduhvat i uspeo da ga realizuje. Njegova knjiga sigurno zavređuje pažnju ne samo građanstva, već i celokupne stručne javnosti u regionu”, rekao je Danijel Kulačin.
