Danas je u Domu kulture održana konferencija za medije na kojoj je žiri za izbor najlepše ljubavne pesme na srpskom jeziku za 2022. godinu, za laureata književne nagrade „Lenkin prsten“, proglasio pesnikinju Dragicu Stojanović iz Zrenjanina, sa pesmom “Otkad te ne volim”.
Žiri je radio u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), i odluku je doneo jednoglasno na poslednjoj sednici, 15. novembra 2022. godine. Prema propozicijama, u konkurenciji su bile pesme ljubavne tematike, koje su objavljene u periodici, odnosno u posebnim knjigama, između dva dodeljivanja nagrada, od novembra 2021. do novembra 2022. godine.
Nagrađena pesma objavljena je u knjizi Gluvonema, Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin 2022. godine. Dragica Stojanović (Zrenjanin, 1963). Objavila je zbirke pesama: Teskoba, Kuhinjska kukavica, Razgovor sa Isidorom, Gladne ispovesti, Literarni sneg, Od(a)brane pesme, O Hrid, Posolica, kao i zbirku kratkih priča Cepelin. Zastupljena je u desetinama značajnih antologija poezije, a među poslednjima Libera vuela la sombra (Madrid, 20221), u izboru Radmile Lazić. Dobitnica je nagrada: “Smeli cvet”, “Stanko Simićević”, “Ulaznica”, “Pečat varoši sremskokarlovačke”, “Milica Stojadinović Srpkinja”, “Bešenovske povelje za duhovnu poeziju” i nagrade “Stevan Sremac” za ciklus pesama.
Prva žena pesnikinja koja je u Zrenjaninu objavila knjigu pesama, posle Drugog svetskog rata. Pesme su joj prevedene na rumunski, mađarski, engleski i španski jezik.
Pesma Otkad te ne volim Dragice Stojanović iz zbirke Gluvonema (Gradska narodna biblioteka Zrenjanin) nosi zapravo ironičan naslov. U njoj se na srećan način spajaju naracija i pažljivo birani opisi. Sva u nabrajanju, u kontrastu između sadašnjeg i prošlog vremena, pesnikinja saopštava „istoriju jedne ljubavi“ koja, moglo bi se reći, započinje od kraja, tj. stihom ispisanim u drugom licu: Ružno pričam o tebi. Zatim se razvija niz metafora koje uspešno dočaravaju nežne emocije koje protagonistkinja pesme razvija u odnosu na onoga kome se obraća, da bi ih iznenada smenili ironični otklon i priča o rastanku. Sam protok vremena od rastanka, meren smenom sezonskog voća kao simbola godišnjih doba, uvodi nas u unutrašnji svet izmešanih osećanja, u kojima naziremo i patnju, i čežnju, i potrebu za osamom i distancom prema ljudima. Samo finale otkriva umešnost u pisanju ljubavne lirike, jer su poslednji stihovi pesme zapravo kulminacija ljubavi sa tužnim krajem. Pesma Otkad te ne volim budi u čitaocu sećanja na najveštije ispisane ljubavne stihove srpskih pesnika i pesnikinja, istovremeno donoseći moderan izraz kroz niz svakodnevnih situacija, dok emocije u njoj bude kod čitalačke publike snažnu potrebu za identifikacijom.
Direktor Doma kulture, Dejan Korceba, potvrdio nam je da će u subotu biti postavljena statua izrađena po liku Lenke Dunđerski. Reč je o celoj figuri u prirodnoj veličini i ona će krasiti centralni deo široke staze u parku (Trg slobode) koja gleda ka budućem Doma kulture (stari Zadružni dom).
Dan ranije publici je predstavljen proizvod rada likovnih umetnika koji su stvarali na likovnoj koloniji “U Lenkinom prstenu”, kako je pomenuta izložba u Galeriji Doma kulture nosi ime. Izložba je održana po sedmi put, a otvorili su je Dragan Simić, predsednik Udruženja “Atelje 05” iz Vrbasa, i Dajan Korceba, direktor Doma kulture.
“Ovde je oko trideset slikara, od amatera do akademskih umetnika, koji su pokušali da beg od stvarnosti potraže u umetnosti. Ranije su to činili zato što je stvarnost dosadna, a sada to čine zato što je opasna. Koliko su ovo ozbiljni umetnici pokazuje i činjenica da su učestvovali na brojnim kolonijama i smotrama širom naše zemlje. Ovo je sedma kolonija i tema je bila veoma inspirativna, zbog čega se ovde uvek lepo slika”, u svom maniru otvorio je izložbu Dragan Simić.
Nikad bogatiji program manifestacije “Lenkin prsten” možete pronaći na povezanoj vesti.
U nastavku predstavljamo pobedničku pesmu OTKAD TE NE VOLIM:
Ružno pričam o tebi:
Bio je stari ormar
Prenatrpan stvarima
Masnim umoljčanim krpama
Koje svakog trena i sad
Mogu da zapalim
Bio je prepun mraka
Ja sam nosila fenjer
Bezobrazno je ostavio suncokrete
Po telu mome
Pognute nedužne glave iz čijih zrna se šire
Hiljade malih očiju
Te oči žele da ga vide
Ti mali mravi koji mile po koži
Roj pčela iz košnice koju je namerno
Ostavio otvorenu
Haljina mi se raspala
Od truleži lišća palog sa ramena
Rukav me podseća
Na dan kad je sleteo leptir plav
Na malo crno dugme
Bila sam u toj haljini i ti kraj mene
Grlio me kao da ćemo zajedno otići u grob
Ne na more sutradan prvim vozom na Unu
Bio je gad – svima govorim od kad te ne volim
Vokali njegovog imena nisu za poeziju
Geografija podsmeha odraz u ogledalu
Na samom ulasku u kupe kad rekao je
Sretan put! Zboogooom!
Smenjuju se pazarni dani
Utorak četvrtak nedelja
Smenjuje se voće na tezgama
Jabuka petrovača grožđe dinja lubenica
Kruška oskoruša dunja rana
Nijedan plod rukom da dodirnem
Opnu da pomilujem bobicu usni da približim
Za jednu kap soka jedno zrno
Koru crnog hleba koru belog hleba
Kap kiše da potopi vekovnu baziliku
Za jedan dan ljubavi noći i noći zaborava
Za ovlaš poljubac poljubac pauka
Smrt godinama goodinamaaa…
Ne ljubi mi se niko mlad
Ni star kao ja
Ni ta mrtva priroda na platnima
Flamanskog slikara Jana
Bežim od vreve među ljudima
Od mladog znoja u primorskim uskim ulicama
Pomešanim sa mirisom oleandra i kamena
Mirisom limuna kako je mirisalo tvoje pazuho
Pod njim moja pognuta glava
Još sam od gareži davno otišlog voza
Ne mogu da gledam tvoj lik drugim očima
Viknem pre susreta
ZBOGOM!
Iako za nama žale i kondukter i mašinovođa
Od kad te ne volim
Ružno pričam o tebi
To je kao da na sebe šaljem vojske
Vojnici iz te vojske će me ubiti
Nikad da ražalim čin sa tvoje bluze
Zalud za tobom da ne ginem
Tvoje oficirske čizme u crnom imalinu
Ostavile su u snegu dubok trag
Jedino tu belinu vidim
Kroz garež sa obrva
Uz kao dan jasan zvuk udarca
U srce udar cokula!
Ni taj bol više ne volim
Ni to što si se od brbljivca
Prerušio u Snežnog čoveka
Trebao si se samo vratiti
Istim putem kuda si otišao
Lagano kroz pahulje lagano propadajući u zemlju
Da na moje smešno pitanje
Posle smrti daš jedini odgovor:
Zašto me nikada nisi voleo
Kao ja što sam tebe volela.
