Druga tribina u kratkom roku, koja za temu ima istoriju Srbobrana i njenih istaknutih žitelja, održana je sinoć u Galeriji Doma kulture pod nazivom “Lenka i Laza – venac nezaborava“.
Uvodnu reč držao je direktor Doma kulture u Srbobranu, Dejan Korceba, koji je predstavio svog gosta i govornika na tribini. “Imali smo već prilike da se upoznamo sa njim, dr Vladimir Barović bio je naš gost na nedavno održanoj tribini ‘Znamenite žene Srbobrana’, a danas smo u prilici da zamenimo uloge, jer ću ja biti u publici a on će preuzeti reč, i održati predavanje o Lazi i Lenki”, rekao je Korceba, ujedno poželevši dobrodošlicu dr Baroviću, ali i publici u sali.
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Vladimir Barović, po struci je istoričar sa posebnim uvidom u istoriju medija, zbog čega mu je Laza Kostić zaniljiv, jer je on pre svega bio novinar, odnosno, kako se sam predstavljao – žurnalista.
“Izuzetno mi je zadovoljstvo što sam večeras u Srbobranu, ujedno mi je i velika čast što pred Srbobrancima mogu govoriti o istoriji ovog mesta. Večeras neću sedeti, tribinu ću voditi stojeći, pre svega iz poštovanja, jer sam u mestu koje je, po mom mišljenju, u istoj ravni sa Sremskim Karlovcima, što se tiče naše istorije. Moj pokojni profesor, akademik Slavko Gavrilović, je rekao da je Srbobran jedno od retkih mesta koje je krvlju zaslužilo svoje ime. Još jedna stvar zbog koje stojim, je porodica Dunđerski, jer zaista smatram da su oni toliko doprineli našoj kulturi, istoriji, privredi, i zato kad se priča o tim ljudima, treba to činiti uz veliko poštovanje.
Ja sam za Dunđerske prvi put čuo kao dete, još nisam išao u školu, sa porodicom sam dolazio često u Turiju, na neki salaš, za koji se govorilo da je pripadao toj porodici. Kasnije sam stekao dobrog prijatelja, prof. dr Svetozara Dunđerskog, izdanak te čuvene loze, a takođe je moj mentor za diplomski rad bio je prof. dr Aleksandar Kasaš, koji je jedan od prvih naučnika koji se počeo baviti Dunđerskima. Pre nego što sam prešao na fakultet, bio sam zaposlen na RTV-u, gde sam imao tu sreću da upoznam Nikolu Tanurdžića, jedan veliki gospodin, koji je potomak Đoke Dunđerskog, preko bake Olge Martinović Dunđerski. Tako da su svi ti ljudi jako uticali na mene, da se dublje upustim u istraživanje istorije ove srbobranske familije”, rekao je u uvodnoj reči dr Vladimir Barović. Zahvalio se Srbobrancima što su došli, među njima i predsedniku Opštine Srbobran, Radivoju Debeljačkom, da čuju priču o Lenki i Lazi, iako o toj temi već sigurno dosta znaju, ocenio je istoričar.
On je dalje nastavio da odmotava dugu i nikad do kraja ispričanu priču o najznačajnijoj srpskoj porodici s druge polovine 19. veka u Vojvodini, naravno sa akcentom na najpoznatijeg njenog člana, Jelenu Lenku Dunđersku i uz nju Lazara Lazu Kostića. Iako je tema ovdašnjoj publici dobro znana, uvek se pronađe po neki novi detalj koji se do tad nije spominjao, i baš takvi detalji su najzanimljiviji jer proširuju sliku i daju uvid u te davno iščezle ljude, u njihov život i navike, iz nekog drugog ugla.
