Ovogodišnja manifestacija “Dani kulturne tradicije” otvorena je vrlo značajnom tribinom, propraćenom odgovarajućom izložbom, koja u prvi plan stavlja Srbobranke koje su dale doprinos razvoju mesta i opštine kroz istoriju.
Tribina održana u četvrtak, 3. novembra, u Galeriji Doma kulture, koji je i realizator ovog obimnog projekta pod nazivom “Znamenite žene Srbobrana”, pošto je za predstavljanje većeg broja manje poznatih ili čak nepoznatih istorijskih ličnosti, bilo potrebno uložiti mnogo vremena i ozbiljnog istraživačkog rada. Publika na ovom skupu je bila brojna, prisustvovali su i sveštenici Srpske pravoslavne crkve u Srbobranu, kao i zamenica predsednika Opštine Srbobran, Milica Zarić, koja se obratila prisutnima.
“Velika mi je čast što sam u prilici da otvorim večerašnju izložbu, koja je značajna za Srbobran po više osnova. Svi znaju za Lenku, i ona jeste najpoznatija, ali je Srbobran iznedrio mnoge žene koje nisu ništa manje važne i zato je dobro da se njihova imena znaju, kao i koji je njihov doprinos sredini u kojoj mi danas živimo. O njima će vam više reći Dejan Korceba, a ja moram da pohvalim rad Doma kulture, jer je uspeo da realizuje projekat, prikupi sve te podatke, a znam koliko je teško doći do sve te istorijske građe, relavantnih podataka i autentičnih fotografija, kako bi se čula priča o ovim ženama koje svakako zavrednjuju pažnju”, rekla je u uvodu večeri Milica Zarić.
Direkor Doma kulture, Dejan Korceba, zahvalio se zamenici predsednika na upućenim rečima, a zatim i publici koja je došla na otvaranje ove posebne izložbe, pokazavši tako da se ljudi zanimaju za istoriju svog kraja.
“Ovo je tema koja nas sve interesuje, i sigurno ima još toga da se doda i da se priča tako proširi, ali mi večeras predstavljamo samo onaj deo koji smo uspeli da pronađemo. Mnogo je osoba koje su sigurno bile značajne ali nema podataka o njima, ima i onih za koje znamo da su bili značajni ali nismo pronašli u arhivama dovoljno podataka i nadamo se da ćemo u nekom budućem projektu pronaći više pisanih tragova. Mi u Srbobranu, Turiji i Nadalju imamo izuzetno bogatu kulturnu i duhovnu istoriju, koje većina nas uopšte nije svesna. Mislim da je došlo vreme da otkrijemo zajedno tu nepoznatu istoriju, da se njom ponosimo i da je pričamo svima koji dođu u našu opštinu”, naglasio je Korceba.
On se zahvalio na podršci koju Dom kulture dobija od lokalne samouprave, ali i na saradnji koja je, realizujući ovaj projekat, ostvarena sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Arhivom Vojvodine, Muzejom Vojvodine, Maticom srpskom, Galerijom Matice srpske, Bibliotekom Matice srpske, Narodnim muzejom u Beogradu, kao i sa ljudima iz Srbobrana koji su pojedinačno donosili fotografije i dokumentaciju o znamenitim ženama. Korceba je posebno pohvalio rad umetničkog fotografa, saradnika na ovom projektu, gospodina Rajka Karišića, koji je uzeo učešće i u ovoj tribini.
“Meni je bilo izuzetno zadovoljstvo da učestvujem u celoj ovoj priči, dao sam svoj skrommni doprinos kako bi sve slike i arhivski podaci bili predstavljeni na adekvatan način. Ovo je peti projekat Doma kulture u čijoj realizaciji učestvujem, i na njega sam izuzetno ponosan, iz razloga što sam radeći na njemu saznao činjenice o kojima do tad nisam znao ništa, ni da tako nešto može da postoji. Više puta sam napomenuo gospodinu Korcebi, da mi je zadovoljstvo što učestvujem u svemu ovome, uopšte što mi je pružena prilika da budem na svim tim mestima, da upoznam neke zanimljive ljude i učestvujem u jednom ozbiljnom istraživačkom radu. Ja volim da radim sa ljudima koji zanju tačno šta hoće, to je već pola urađenog posla, takav je Dejan Korceba. Tu njegovu osobinu su prepoznali i svi ti ljudi sa kojima smo se susretali po arhivima i muzejima, i rado su nam izlazili u suret, a pored toga prepoznali su i zanačaj projekta”, ispričao je Rajko Karišić, ističući da mu je posebno drago što će njegove reprodukcije slika i dokumenata imati primenu u edukaciji današnjih, a i budućih generacija.
Ostatak večeri bilo je govora o svim važnim imenima, naravno najviše ženskih jer je njima ovo veče i bilo posvećeno. Pored neizostavne Lenke Dunđerske, govorilo se o njenoj majci Sofiji rođenoj Georgijević (Đorđević), najstarijoj sestri Olgi udatoj Jovanović, Rakili (Popić) Tanurdžić, Mariji (Panin) Aleksijević, Sofiji (Živanović) Golupski, Mariji (Gavanski) Jovanović, Sofiji (Momirović) Kišdobranski, i drugim ženama čija imena sada treba da se nauče i pamte zbog zasluga koje im nisu dovoljno, ili čak uopšte, priznavane.
