Svetski dan srca, 29. septembar, obeležen je u Srbobranu zajedničkom akcijom Crvenog krsta i Osnovne škole “Vuk Karadžić”, sa željom da se kod mladih usadi svest o važnosti brige o zdravlju.
Datum se obeležava od 2000. godine sa ciljem da ljudima širom sveta skrene pažnja da su bolesti srca i krvnih sudova (KVB) vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Sa svešću o ovim poražavajućim podacima organizacija Crveni krst je spremila mini predavanje za decu viših razreda osnovnih škola. “Danas smo obeležili Svetski dan srca u saradnji sa Osnovnom školom ‘Vuk Karadžić’, gde posebnu zahvalnost moram da uputim nastavnici Biologije. Za svako dete je napravila papirne bedževe sa porukama koje govore o pravilnom i zdravom načinu življenja. Poželeo sam učenicima da gradivo u ovoj školskoj godini sa lakoćom savladaju, ali i da nauče što više o zdravom načinu života i da tako žive, jer je zdravlje najvažnije. Taj prvi korak su već napravili, čuli su sve ono važno što im je tokom predavanja rekla naša Jovana Mrkšić, istaknuta volonterka Crvenog krsta. Jovana im je studiozno govorila o zdravlju, prvenstveno o srcu, i kako to svojim dobrim ili lošim navikama utičemo na njegov rad, ali i funkcionisanje celog organizma”, saopštio nam je nakon obeležavanja Dana srca, Goran Radovanović, sekretar Crvenog krsta Srbobran.
Uz slogan: „Svim srcem za sva srca”, Svetski dan srca je prilika da svi razmisle kako da najbolje doprinesu razvoju čovečanstva, očuvanju prirode i svog mentalnog zdravlja.
U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca, hipertenzivna bolest srca, ishemijske bolesti, cerebrovaskularne bolesti, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka razlog su većine svih smrtnih ishoda od KVB. Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%). Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju.
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima.
Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest, u svetu je učestala kod odraslih osoba i iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8,3%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.
Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Takođe, smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Uz to, povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.
KVB postaju sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB. Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa muškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca, porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka.
