Druga po redu Vrbaška trka privukla je i četvoricu srbobranskih učesnika koji su trčali u disciplinama 5 i 10 hiljada metara. Najuspešniji bio je najstariji među njima, Dušan Srdanov, koji je osvojio 2. mesto na dužoj distanci, u kategoriji 60 plus godina. Uz njega su trčale mlađe kolege Slobodan Miković i Dejan Ratkovica, dok se Nikola Krga oprobao na kraćoj stazi.
Dušan je i pored bola u leđima, povrede mišića sa kojom trči već par vezanih trka, uspeo da ostvari veliki uspeh u komšijskoj opštini, gde je nagrađen peharom. “Povreda se pojavila na trci u Kanjiži, to je bio prvi put da sam morao da napustim neko takmičenje za sve ove godine trčanja. Napravio sam posle toga malu pauzu, prošle nedelje sam tako povređen učestvovao u subotičkoj trci gde sam za sat vremena prešao 10 kilometara. Imao sam nedelju dana da se odmorim, nisam trenirao, i otišao sam u Vrbas gde sam popravio vreme, istu dužinu sam prešao za 56 minuta. Prve kilometre sam osećao bol, ali sam prebrodio to. Zadovoljan sam uspehom i idem dalje, već 25. septembra nam predstoji trka u Bačkoj Topoli, gde očekujem da ću dodatno popraviti vreme i doneti u Srbobran neku od medalja. Slobodan i ja smo to već učinili prošle godine”, najavljuje Srdanov, za koga odustajanje nije opcije.
Trčanje, kao rekreativni sport, uglavnom privuče ljude u tridesetim, ili čak četrdesetim godinama, tada se počne i zatim nema stajanja, neki od učesnika trka po Vojvodini imaju i po 80 godina. Kažu naši sagovornici da trčanje ima neku posebnu draž, potpuno obuzme čoveka, konstantno se pomeraju distance i postignuta vremena, to ume da probudi takmičarski duh i kod najletargičnijih osoba.
Naši trkači planiraju da posete Apatin 16. oktobra, najlepša trka u sezoni, a Srdanov kaže da je za poslednjih 30 godina ni jednom nije propustio. “Prošle godine je u Apatinu učestvovalo 6-7 Srbobranaca, skup je kod Banje Junaković u jednom prelepom ambijentu, organizacija trke je vrhunska, i tamo sam prošle godine bio prvi. Naravno, nisu rezultati na tim takmičenjima u prvom planu, novac nikako nije motiv, druženje je najbolji deo svega toga. Jasno je da kao i u svakom pojedinačnom sportu svako trči za sebe i zbog sebe, to je naš način da vodimo računa o zdravlju, da budemo aktivni i vitalni, ali ipak mi na svim tim gostovanjima predstavljamo i mesto iz koga dolazimo. Ima nas desetak koji se aktivno takmičimo, gde god da se pojavimo već nas svi znaju i upoznati su sa tim da iz Srbobrana dolaze dobri učesnici. Bilo bi lepo kada bi smo i mi njih mogli da pozovemo na našu trku, siguran sam da bi odziv bio velik”, dodaje Dušan i nastavlja.
“Ceo život radim teške fizičke poslove, sad radim u plastenicima, to je dug i mukotrpan posao, ipak pronađem vremena i za trčanje. Pitaju me ljudi: -Zar ti nije dosta? Umoran si, zar ne bi bilo bolje da odmaraš kad završiš sa poslom? Ja im uvek odgovorim isto, mene trčanje odmara, jer ono oporavlja duh i čini da se osećam kao da sam mlad”, poruka je našeg sagovornika Dušana Srdanova, koja možda i najbolje opisuje tu moć koju daje trčanje i koja tako lako obuzme svakoga ko su upusti u ovaj sport.
Poslednja trka u godini je ona u Ečkoj, 28. oktobra, za koju se spremaju i četvorica Srbobranaca, a nakon nje sledi zimska pauza.
