Danas je bio važan dan za Kulturni centar “Nandor Gion”, ne samo da su po tradiciji uručene nagrade najboljim piscima romana i novela na mađarskom jeziku, već je i obeležena 20. godišnjica od smrti zavičajnog pisca, kome je u dvorištu rodne kuće otkrivena bronzana bista.
Spomen kuća bila je mesto okupljanja velikog broj zvanica, ali i posetilaca, kako bi se svečano obeležio ovaj datum, među njima ističu se: Ester Gion, udovica Nandora Giona, Gabor Gion, sin Nandora Giona, inače državni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Mađarske, Đerđ Balog, konzul Mađarske u Srbiji, Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog saveta Mađara, Radivoj Debeljački, predsednik opštine Srbobran, predstavnici bratskog grada Orošhaze, te mnogi književnici i profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
“Kulturni centar osnovan je 1992. godine. Donacijskim sredstvima 2004. godine otkupili smo rodnu kuću pisca Nandora Giona, u ulici Popovača venac 30, a zatim je uredili da bi 2010. godine, baš na današnji dan 14. avgusta, otvorili Spomen kuću – muzej. Prikupili smo bogatu arhivsku građu, audio i video zapise, filmove… Da bi kulturni sadržaj obogatili, krajem 2011. godine pokrenuli smo literarne konkurse; svake godine raspisujemo Literarni konkurs za novu novelu na mađarskom jeziku, međunarodnog karaktera, na koji radove mogu slati pisci sa celog mađarskog govornog područja. Do sada smo sproveli ukupno 10 konkursa i objavili 8 antologija od nagrađenih novela, dok je deveta u štampi. Istovremeno, raspisujemo i konkurs za prevođenje dela Nandora Giona sa mađarskog na srpski jezik. Do sada smo objavili 13 tomova prevoda. Danas obogaćujemo sadržaj Spomen kuće bistom Nandora Giona, rad novosadskog vajara Lasla Silađija, i tako će naš pisac biti stalno prisutan u svom rodnom okruženju, sa nama, sa gostima. Time mu odajemo priznanje za ljubav prema rodnom Srbobranu – Sentomašu, i ljudima u njemu. Neka nas ova bista uvek podseća na to kako treba da volimo svoj zavičaj”, rekao je Deže Nemet, predsednik Kulturnog centra Nandor Gion, dok se među prvima obraćao skupu, prvo na mađarskom, a zatim i na srpskom jeziku.
Priliku da se obrati okupljenima imao je i predsenik opštine Srbobran, Radivoj Debeljački. “Srbobran je kroz istoriju prošlost, kroz sadašnjost, a tako treba da bude i u budućnosti, bio i jeste zajednica svih naroda koji žive na ovim prostorima. Iz tog razloga važno je da negujemo multikulturalnost koju imamo, koja nas čini posebnim i izdvaja u odnosu na druge. Gion Nandor je zaista umeo da na specifičan način predoči čitaocima tu prošlost, čoveka koji je živeo ovde i gradio ovo mesto. Tako kada čitamo Vojnika sa cvetom vidimo Štefana koji kreće iz Feketića ka Srbobranu, zajedno sa celom porodicom, da deli njegovu sudbinu – dok čitamo te rečenice pred očima nam se stvaraju slike kako je to nekada izgledalo. Veoma je važno da negujemo kulturu sećanja, da se ponosimo vrednim stvarima, i zato je dobro da imamo Spomen kuću i Kulturni centar koji nosi ime našeg slavnog pisca, što postoje različiti kulturni događaji koji čuvaju njegov lik i delo. Opština Srbobran će se zaista truditi da pomogne i podrži sve te akcije i projekte. U prilog tome govori i ovaj današnji događaj; značajno je da Srbi i Mađari, koji su zajedno sa svim drugim narodima gradili ovo mesto, u budućnosti imaju još više kulturnih i drugih događaja koji će ih sve snažnije povezivati”, rekao je Debeljački.
Nakon obraćanja uvaženih gostiju na red je došlo proglašenje pobednika, i urečenje nagrada na konkursu za pisanje novele koji je objavljen 1. februara, na dan rođenja pisca. Pristigao je 31 rad, dok je na konkurs za pisanje romana prispelo pet radova. Odlukom žirija nagrade su dobili: u kategoriji romana Mikloš Tatrai, a u kategoriji novele Zoltan Reigel (prva nagrada), David Harmat (druga nagrada), Ferenc Romoda (treća nagrada), a zatim su nagrađeni dobili priliku da pročitaju odlomke iz svojih dela .
Kao vrhunac ovog svojevrsnog praznika u kući Giona Nandora, bilo je svečano otkrivanje biste kraj ulaza u kuću, delo poznatog novosadskog vajara i pesnika, Lasla Silađija, a istu su otkrili Deže Nemet, prof. dr Hargita Horvat Futo i novinar Laslo Paracki, trio koji više od decenije radi na utemeljenju i proširivanju književne slave Nandora Giona. Izradu spomenika je omogućio Nacionalni savet Mađara.
“Smestićemo Nandora Giona u ovaj prostor gde pripada i gde će uvek biti među nama. Za izradu biste smo zamolili Lasla Silađija, vajara i pesnika. On se dugo pripremao na zadatak, proučavao je model biste da ne bi samo reprodukovao njegovu fotografiju nego ga izradio onako kako ga je upoznao pomoću dokumentarnih filmovima, intervjua i književnih dela. U lice sa karakterističnim crtama je utisnuta knjiga, ostaje njen otisak. I u životu pisca je utisnut bit pisca, ostavlja otisak, utiče na njega. Otisak knjige zaokružuje lice kao neka maska. U životu smi mi nosimo razne maske koje menjamo u zavisnosti od situacije i ljudi koje susrećemo. Laslo Silađi je, dok se spremao da izvaja bistu i čitao o piscu i pisca, ustanovio da je pri kraju života Nandor Gion skinuo sve maske. Zelena patina bronzanog dela se odnosi na nacionalnost, a mrlje od mastila na njegovo zanimanje. U Gionovoj ostavštini se nalazi više od deset kutija rukopisa, i u vreme pisaće mašine voleo je da piše rukom, voleo je papir i mastilo. Na crtežima Lasla Silađija stvaralački proces počinje time da prosipa mastilo na papir, pa iz tih mrlja formira kompoziciju. Na taj način, možemo reći, sa mrljama je povezao dva njegova umetnička izražaja, vajarstvo i crtež. Sa simbolima je, kako je to sam vajar definisao, želeo da uhvati suštinu ličnosti pisca. Bistom pisca dobili smo još jedan detalj na ovom kultnom mestu sećanja”, poručila je, između ostalog, dr Hargita Horvat Futo, saradnica Spomen kuće i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
