Druga ovogodišnja likovna radionica za decu održana je u Domu kulture u julu mesecu, dok su najbolji radovi predstavljeni na sinoć otvorenoj izložbi, pod nazivom “Crtam i slikam ono što me čini srećnim”, u dvorišnom prostoru ove ustanove.
Po običaju ovakva dešavanja privuku dosta publike, deca koja su učestvovala u radionici, željna da se pohvale svojim stvaralaštvom i napretkom, sa sobom su dovela roditelje, druge članove porodice, ali i drugare, a sve ih je zajedno pozdravila direktorica Doma Kulture, Sonja Stojnović.
“Veliko mi je zadovoljstvo što ste u ovolikom broju došli na otvaranje izložbe, lepo je videti da je naše prostrano dvorište ispunjeno posetiocima. Deca su vredno radila i kao plod toga nastala je ova lepa izložba slika. Nadam se da im je bilo lepo na našoj radionici, da su uživala i da će nastaviti da dolaze u Dom kulture i u buduće, a posebno sada, kada je letnji program za mlađu publiku ovako bogat”, rekla je Stojnović u uvodnoj reči, a zatim je prepustila reč Đorđu Ćoriću, koji je vodio radionice.
Ćorić se zahvalio Domu kulture i Opštini Srbobran na razumevanju potreba dece u Srbobranu, i što ulažu u razvoj njihovih talenata, a zatim se zahvalio i deci na predanom radu i zajedničkom druženju.
“Na prvom mestu pozdravljam moje male drugare, male ljude, ali velike umetnike i kreativce. Već treću godinu za redom realizujemo slične projekte i posebno mi je drago što je likovna radionica prepoznata kao dobra i odobrena kao godišnji projekat. Dokazali smo radom da su deca zaista ukras sveta, ispoljeni kreativizam obogaćuje ne samo decu već i nas starije. Ja sam na radionicama pokušavao da ih usmeravam, ali talenat, ideje, maštu i odnos ka stvaralaštvu su stvari koje deca donose sa sobom od kuće. To je zasluga roditelja, baka i deka, jer ste vi ti, koji su pravilnim odgojem, to kod njih podsticali i razvijali. Meni je bilo veliko zadovoljstvo raditi sa decom i nadam se da ćemo i u narednim godinama nastaviti da sarađujemo”, poručio je okupljenima master likovni umetnik Đorđe Ćorić.
Profesr Ćorić, oduševljen decom sa kojom je radio, istakao je da odrasli mogu mnogo da nauče od njih, jer sa godinama se neke stvari zaborave. Tu je prvenstveno mislio na to kako biti srećan. Jedan od likovnih zadataka je upravo bio posvećen temi sreće i zadavoljstva, gde su polaznici radionice imali zadatak da oslikaju neki trenutak koji ih je učinio izrazito srećnima. Kao rezultat nastali su radovi koji opisuju neke uobičajene radnje, vreme provedeno sa porodicom, igra sa drugarima, ples, sport i slične predstave trenutaka koji ne uključuju ništa materijalno. Iz toga se zaista može izvući pouka namenjena odraslima.
