Kamp pod nazivom “Pešačka tura – Isusovi prijatelji”, trenutno se održava u porti katoličke crkve u Srbobranu, za decu iz cele Vojvodine uzrasta od 12 do 18 godina. Kampere je danas posetio predsednik opštine Srbobran, Radivoj Debeljački, kako bi ih pozdravio i kako bi se upoznao sa njihovim aktivnostima.
Uz Debeljačkog kamp su ubišli i saradnici iz Opštinskog veća, Kristijan Kočiš i Beata Sabadoš Fodor, zajedno su prošli celu portu, videli odvojene kampove za dečake i devojčice, improvizovano kupatilo na otvorenom u stilu pravih kamp naselja, upoznali se sa svim načinom funkcionisanja čitave organizacije i na posletku izneli utiske.
“Za pohalu su sve aktivnosti u okviru ovog kampa, ovoliki broj dece, čak 230, je veliko iskušenje za organizatore, ali vidim da sve dobro funkcioniše. Za pohvalu je da na kampu nema korišćenja modernih tehnologija, društvenih mreža, već je akcenat na druženju, pešačenju, na fizičkim aktivnostima, što je od ključnog značaja za razvoj dece. Organizatori mogu da računaju na našu pomoć i podršku, članovi Opštinskog veća Kristijan Kočiš i Beata Fodor Sabadoš su u stalnom kontaku sa vođstvom kampa, spremni smo da pomognemo, mada je jasno da je ovde sve obezbeđeno i sve funkcioniše. Ovo je lep događaj za Srbobran, 230 mladih ljudi upoznaje naš grad i opštinu, sa sobom će odneti priču o Srbobranu i to je za nas veoma važno”, izneo je prve utiske nakon obilaska Radivoj Debeljački.
Prvi deo kampa počeo je 18 jula i trajaće do 22. istog meseca, dok će druga smena, još brojnija doći 25. jula i ostati u Srbobranu do 29. O svemu ovome, ali i mnogo čemu još informisao nas je sveštenik Silard Balčak.
“Kamp se organizuje po 20. put, prvi put u Srbobranu, a ja sam u organizaciji od 2003. godine kada je kamp bio u Horgošu. Svake godine se broj učesnika povećava i uvek je neka nova lokacija. U ovoj godini imamo već popunjena dva termina taborovanja, ovo je prvi sa skoro 230 dece, dok će od ponedeljka doći nova grupa sa 260 kampera. Okupljamo decu iz cele Vojvodine, i naravno, na prvom mestu ih upoznajemo sa sakramentalnim životom, učimo ih da imaju lični kontakt sa bogom, nešto što im niko ne može oduzeti. Drugi cilj kampa je da deca iznova nauče da se druže međusobno, zbog čega branimo upotrebu mobilnih telefona, baš kako bi što više razgovarali i učestvovali u dnevnim aktivnostima. Na trećem mestu, kako sam naziv kampa i najavljuje, je pešačenje. Svaki dan pređemo od 10 do 18 kilometara, prvo kako bi smo obišli i videli neke lepe i značajne lokacije u Srbobranu i okolini, ali i kako bi učesnici taborovanja bili što više fizički aktivni, to je dobro za razvoj, zdravlje i utiče na razvoj samopouzdanja kod dece.
Kada uveče vide da su prevalili toliki put peške tokom dana, deca se iznenade i shvate da su to uradila bez velike muke, što će im dati motiva u budućnosti da se okušaju u nekim drugim stvarima koja im se možda učine teškim, ili čak nemogućim. Mislim da ovakvi kampovi, pored toga što su za većinu učesnika neko novo iskustvo, ostavljaju pozitivne efekte na više načina i sigurno će pozitivno uticati na razvoj dece. Današnji roditelji najčešće sve završavaju za svoju decu, što kasnije utiče na to da ona nisu samostalna u životu. Ovde, svaki dan su odgovorna za sebe, mi obezbeđujemo siguran boravak, hranu, vodu, ali sami sređuju svoje šatore, peru svoje tanjire i pribor za jelo posle svakog obroka i dr.”, pojasnio je svrhu kampa Silard Balčak, sveštenik iz subotičke župe “Sveta Marija”, ujedno glavni koordinator na kampu. Dodao je da su deca podeljena u manje grupe, vode ih animatori koji su prošli obuku i svakodnevno se dodatno informišu i usklađuju oko dnevnih aktivnosti. Takođe, u kampu sve vreme dežuraju ekipe volontera koji su deci na raspolaganju 24 časa i brinu o bezbednosti.
Kristijan Kočiš, član Opštinskog veća u resor kulture i obrazovanja, na raspolaganju je organizatorima i pruža podršku u ime Opštinske uprave. “Nama, kao Srbobrancima je vrlo važno, da pokažemo deci i gostima iz cele Vojvodine sve lepote, značajna mesta i spomenike iz naše opštine, a za decu je sve ovo značajno, da shvate, da postoji svet i vrlo lepa komunikacija i bez pametnih telefona i da je druženje, kao i priroda, monogo lepša uživo, nego u nekom virtualnom svetu. Ovaj veliki kamp je takođe odlično mesto za okupljanje omladine iz cele pokrajine, da svi oni bolje upoznaju Srbobran, a gde se mi možemo iskazati kao pravi domaćini. Nadam se, da će svi oni otići iz Srbobrana sa mnogo lepih uspomena i iskustva, i da će mnogi od njih uskoro ponovo posetiti naše mesto, gradić u kome ima šta da se vidi”, rekao je Kristijan Kočiš.
Kamp je za sve učesnike besplatan, plaća se samo 100 dinara dnevno za osiguranje. Pored sveštenstva tabor ima oko 30 nadzornika, uglavnom studentia, koji čuvaju red, mir i daju upustva. Ishrana dece se odvija u dvorištu OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, gde je doručak švedski sto, ručak se nosi za decom u neki od objekata koji se tog konkretnog dana posećuje. Prvog dana je to bio salaš “Berec”, danas je cilj “Tatićev salaš”, a sutra “Kančarev”, svuda se odlazi peške i zaobilaze se asfaltne saobraćajnice, koriste se atarski putevi.
Učesnici kampa svako jutro, posle molitve, rade fiskulturu, pored redovnih obroka imaju i zdrave užine u vidu voća, a nakon dugih dnevnih šetnji i odmora u kampu, sledi večernja molitva u crkvi, održavaju se razne trbine sa temom vere, a zatim se na bini održava zabavni program sa muzikom uz dobro raspoloženje. Kako i deca sama kažu: “Ovo je lepo, fizički malo naporno, ali nezaboravno iskustvo i druženje”.
Lepa stvar je što je prvi ovakav kamp u Srbobranu okupio oko sebe i udružio brojna lokalna civilna društva. Članovi ovih udruženja rade na pripremi hrane i kao ispomoć na svaki način, uz to, brojni pojedinci, vernici, zemljoradnici i privrednici pomogli su održavanje ovog lepog skupa.
