Ivana sa reprezentacijom 3×3 putuje u Alžir

27. juna 2022.

Mesto: Nadalj, Srbobran, Turija

Kategorija: Košarka, Sport

Ženska reprezentacija Srbije u basketu 3×3 počela je u maju mesecu zvanične pripreme u Novom Sadu, starija seniorska ekipa za Evropsko prvenstvo, a mlada seniorska ekipa pripreme za Mediteranske igre. Mesto u timu do 23 godine starosti (U23) zaslužila je i Srbobranka Ivana Curaković.

Ivana već ima značajno iskustvo nastupanja za svoju zemlju, čak se i okitila srebrnom medaljom na Evropskom prvenstvu za junirke 2017. godine, što smatra svojim najvećim uspehom u karijeri, bar za sad. Kako sama kaže, basket i košarka izgledaju slično, ali je istina da se radi o dva značajno različita sporta u kojima, da bi se nastupalo, treba imati potpuno različite pristupe. Preći sa košarkaške na basket bio je veliki izazov, jedan od onih koji se prihvataju sa osmehom na licu i uz veliku tremu, onu pozitivnu.

Kako Ivana na put ka Alžiru kreće već danas, intervju sa njom je morao biti kratak, sažet, ali sa svim pravim informacijama i uz ličnu ekspresiju naše basketašice. Pošto nismo imali mnogo vremena priču smo počeli od početka, sa njenim prvim košarkaškim koracima, kada je imala tek 9 godina. „Košarku sam počela da treniram pre 13 godina, ona je za mene na prvom mestu ljubav, zatim uživanje, zadovoljstvo, ali i deo dnevne rutine. Mogu slobodno da kažem moj stil života, na neki način“. Te prve košarkaške korake je napravila u Ženskom košarkaškom klubu „Srbobran“, tu je počela da tapka loptu u pokušaju da je provuče kroz obruč. Ljubav prema košarci se rodila i pre nego što ju je savladala.

„Već par godina nakon toga, zaigrala sam u klubu ‘Novosadska ŽKA’, zatim sam dve sezone provela u mađarskom prvoligašu ‘PEAC’ iz Pečuja, a potom sledi povratak u matični ŽKK ‘Srbobran’. Poslednje dve sezone provela sam u novosadskom ‘Proleteru’ i OKK ‘Topolčanki’ iz Bačke Topole. Po odlasku iz ŽKK ‘Srbobran’ napravila sam godinu dana pauze, imala sam operaciju posle koje je oporavak trajao više od šest meseci. Dolazak u ‘Proleter’ i igranje treće lige za mene je bio i povratak u svet košarke.

Kada se kaže basket reprezentacija nekako odmah pomislim na mušku ekipu, znala sam da je Savez počeo da gradi priču i sa ženama, ali nigde se o tome nije mnogo govorilo. Kada mi je na kraju ove košarkaške sezone stigao poziv da se priključim mladoj 3×3 seniorskoj ekipi (U23), za mene je to bilo veliko iznenađenje. Ne znam ni kako bih to u potpunosti opisala, sve vreme sam imala osmeh na licu, sigurno da je to jedno od onih pozitivnih, prelepih iznenađenja, a istovremeno je i ozbiljna obaveza, nije mala stvar obući dres sa imenom svoje domovine, jer znaš da moraš pružiti i više od ličnog maksimuma. Opet, osećaj je prelep, pogotovo što par godina u nazad nisam bila deo reprezentativnih selekcija u košarci. Baš sam srećna što sam ponovo deo te priče“, kaže sa zadovoljstvom u glasu dvadestdvogodišnja Ivana.

„Prelazak na basket za mene je bilo jedno sasvim novo iskustvo, kada sam stigla na pripreme nisam znala šta me očekuje, kakav je koncept, ni šta se očekuje od mene… Svašta mi se vrtelo po glavi, znala sam kako teku pripreme u košarci, prošla sam U16 do U20, basket je bio nepoznanica, ali je sve brzo došlo na svoje mesto. Starije seniorke su se prvi put okupile prošle godine, dok je reprezentacija U23 prvi put oformljena 8. maja ove godine. Pripreme smo imale zajedno, starije i mlađe seniorke, što je bilo baš dobro za nas, od prvog trenutka smo pred sobom imale jaku stariju sparing ekipu koja je već uigrana. Bile smo na početku malo pogubljene, možda je to prejak opis, ali smo se brzo sabrale i zaigrale kako se od nas očekivalo.

Koliko god sa strane delovalo da je basket isti kao košarka i da je lakše igrati jer je teren manji, nije baš tako. Dosta je naporno, basket je mnogo intenzivnija igra, eksplozivnija i brža igra, a najveća razlika, pored brojnih razlika u pravilima, jeste kontakt igra. Pored toga sloboda igrača je mnogo veća kad se igra 3×3, svaka sekunda je važna, nema vremena za očajavanje nakon promašenog zicera ili lošeg pasa, već ste u odbrani, nema stajanja ni na trenutak. Ipak kontakt igra je bila ono što nam je najteže palo, naravno na to smo morale da se priviknemo brzo, bar većina nas. Na početku je bilo 12 igračica na pripremama, već posle tri dana je napravljen presek i broj je prepolovljen. Nas šest smo do pre par dana bile zajedno, na kraju su samo nijanse odlučivale o tome koje četiri će ostati u reprezentaciji i zaigrati na Mediteranskim igrama“. Uz Ivanu Curaković u timu su se našle: Lena Radulović (Vojvodina 021), Nina Tešić (Art Basket) i Tijana Jelić (Duga Šabac).

„Pripreme su trajale nepuna dva meseca, starija ekipa je posle tri nedelje otputovala na Evropsko prvenstvo, a mi smo nastavile da radimo sa našom selektorkom Natašom Ivančević i trenerima muške seniorske selekcije, Markom Žderom i Danilom Lukićem. Njih dvojica su nas uveli u celu priču oko basketa, jako su se trudili da nam za kratko vreme sve približe, a ja mislim da smo se lepo snašle, uigrale i da možemo da napravimo uspeh na predstojećim Mediteranskim igrama. Pored priprema u Novom Sadu, igrale smo i turnire, po jedan u Češkoj, Austriji u Beču i kod nas u Beogradu. Plan je bio da ti turniri budu kontrolne tačke za nas, posle svakog smo mogle da vidimo koliko smo napredovale i gde smo u poređenju sa drugim selekcijama. 

Pored toga, imale smo u gostima ekipu iz Alžira, koja je domaćin Mediteranskih igara i sa nama je u Grupi A. Devojke su provele sa nama par dana, gde smo učestalo igrale međusobno, što je bila odlična uvertira i poslednja provera pred polazak na put“, otkrila nam je Ivana Curaković. Za kraj nam kaže da će nastaviti da igra klupsku košarku, iako joj se basket dopao prva ljubav, košarka, se ne zaboravlja. Naravno, Ivana kaže da će se uvek rado odazvati svakom pozivu za reprezentaciju, jer je za nju igranje u državnom timu najveća čast, u bilo kom sportu.

Pored Alžira, na 19. mediteranskim igrama „Oran 2022“, u grupi sa Srbijom je i selekcija Portugalije, dok ostale grupe imaju po četiri ekipe. Pored basketa 3×3 na programu će do 6. jula biti i drugi Olimpijski sportovi, ukupno 292 disciplina u 29 sportova, takmičiće se oko 3.400 sportista iz 26 zemalja sa 3 kontinenta: Evrope, Azije i Afrike. Svim našim sportistima želimo uspeh, a posebno Ivani Curaković i srpskoj basket 3×3 reprezentaciji.

 

 

Facebook Komentari