Predstavljanje izvođača za festival TURIJA 22 se nastavlja, na red je došla jedna dama sa naših prostora, njeno ime je Marija Nikolić, a publici je poznatija po stage imenu N-tchbl.
Progresivna Suza, u čijoj organizaciji će 19. i 20. avgusta na salašu “Tatić”u Turiji biti održan festival progressive house muzike, uradila je intervju sa Marijom, koji prenosimo domaćoj publici kako bi je bliže upoznali, ali i čuli muziku koju ona stvara.
Marija Nikolić, odnosno N-tchbl, rođena je i odrasla u Srbiji. Krajem 90-ih otkrila je elektronsku muziku zahvaljujući svom bratu i prvim rejv žurkama koje su se u to vreme dešavale u njenom gradu. Prodigy i Kraftwerk su je podigli u ceo novi svet nečega što nije bilo toliko klasično kao klavir ili gitara u to doba. Za nju je to bila čista inovacija u svetu muzike. U vreme otkrivanja razlika između žanrova, imena poput Deep Dish, Satoshi Tomiie, John Digweed, Sasha, Dave Seaman i Hernan Cattaneo donosili su osećaj da joj progressive house sa primesama transa u sebi najviše odgovara od svih. Otkrivajući umetnike, pokušavajući da uhvati svaku sekundu, odlazeći na žurke da čuje kako to „velika imena“ rade uživo „zaljubila’’ se u to kao ni u šta drugo pre!
Nakon „probijanja leda“ 2006. godine na prvoj žurci na kojoj je puštala, usledilo je još mnogo njih. 2008. postala je deo Agencije ‘’iFACE“ koja okuplja najbolje house i progressive umetnike Srbije. Pored činjenice da je nastupala na svakom važnom mestu u svojoj zemlji po pitanju elektronske muzike, sa svojim jedinstvenim zvukom ona je i retka iz svoje zemlje koja je vrlo brzo stekla međunarodnu popularnost. Nastupanjem u jednom od najboljih svetskih klubova po mišljenju žirija DJ Mag-a – „Escape“ u Sofiji – otvorilo joj je vrata celog sveta, usledili su mnogi pozivi. Spisak artista sa kojima je sarađivala i od kojih joj je pružena podrška prilično je impresivan, da nabrojimo samo neke ovde – Moshic, Oliver Morgenroth, Kintar, Faskil, Kliment, Dark Soul Project, DJ Tarkan, Mark Youssef, Mehmet Akar, Andrez i mnogi drugi.
U martu 2011. postala je rezident Frisky radija pokretanjem sopstvene emisije „Subliminal“, koja mesečno još uvek traje. Donoseći joj priliku da predstavi potpuno novu stranu dubokog i mračnog progresivnog zvuka, na ženski način. Progresivni zvuk zbog kojeg se u njega zaljubila još u prethodnoj deceniji i dozvolio da taj zvuk nikada ne bude zaboravljen.
Mnogo je faktora koji utiču na percepciju umetnika, osim njegove muzike, danas su sve prisutniji društveni mediji. Poznato nam je da nisi deo istih, ne radiš često live, veoma si tajanstvena…Možeš li nam otkriti zbog čega si odlučila da budeš ‘’skrivena’’ od javnosti? Da li je nešto imalo uticaja na takvu odluku?
Ako ne grešim, tvoj prvi nastup bio je 2006. godine. Da li se možda sećaš koju opremu si tada koristila i kako inače izgleda tvoj DJ setup tokom nastupa. Koji ti je najvažniji deo opreme I na kojim plejerima voliš da radiš?
Joj, sećam se, prvi baš baš prvi javni nastup bio je to Virtual DJ i to ne ni na laptopu nego na kompjuteru sa sve CRT monitorom. Posle je bilo svega, Pioneer 100, pa 800 kao meni i danas omiljeni i neprevaziđeni Pioneer onako robustan I hirurški precizan, onda je „hiljadarka“ postala klupski standard a počeli su se pojavljivati i prvi koji podržavaju USB, mada sam ja ostala pri diskovima do kraja. Volela sam da upalim lampice na kejsu i bunaram po diskovima tražeći sledeću traku, to ima posebnu draž. Pratim i dalje šta se dešava u industriji opreme i mnogo se toga promenilo, sada nisam sigurna ni da bih znala čemu služe svi oni dugmići. Mada to dođe kao bicikl, jednom savladana veština i brzo se uhvati pravac. Inače za najvažniji deo opreme za pultom ističem dobar par monitora, ako to ne valja, ne može se dobro kontrolisati set. Mnogi su to zanemarivali i to me baš dovodilo do ludila kada se desi, a sa plejerima i miksetom se čovek snađe ako zna šta radi, radilo se na svemu samo da se lepo provede.
2008. godine postala si deo Agencije ‘’iFace’’ koja okuplja najbolje progressive house artiste Srbije. Koliko je to bilo značajno za tebe u tom trenutku I da li možda možeš da se prisetiš ko se još tada našao u toj ekipi?
Da, to je isto došlo nekako iz vedra neba. Od nekoga ko se muzikom bavi iz hobija, odjednom se moje ime nalazi na flajerima sa sufiksom neke booking agencije. Imala sam ozbiljnu tremu koja me je paralisala bukvalno, prva dva nastupa u Mamolu sa iFace su bila nešto čega se i rado sećam ali mi je bilo baš teško da pobedim tremu. Inače iFace je osnovao Alexandar nakon napuštanja Kinetic Vibe-a pa je zatim pridružio i nas ostale, Stefan Đorđević i Marko Nikolić bili su stalni kada sam ja pristigla u redove, zatim Ascaloon iz Subotice, Federico Epis iz Urugvaja, Danny Way iz Hrvatske…Bilo je još par ljudi kasnije ali da nekoga ne ispustim zadržaću se na članovima koji su bili najčešći u line up-u. Svako od nas je imao neki svoj lični zvuk različit od onog drugog a opet skupa smo delovali kao dobra celina, a onda smo svi negde I spontano otišli nekim svojim putem, nisam se ja jedina povukla, još sam se ja zadržala i nešto duže.
Nakon nastupa u, tada jednom od najboljih svetskih klubova (po mišljenju DJ Mag-a), ‘’Escape’’ u Sofiji, otvorila su ti se mnoga vrta I usledili su mnogi upiti iz celog sveta. Da li je to možda bila tvoja odskočna daska za dalji napredak u karijeri?
Oni koji su pratili underground progressive scenu možda se sećaju iz tog perioda portala Beattunes.com koji je zapravo bio moja prva prava odskočna daska što se tiče inostranog tržišta. Mala velika zajednica andergraund umetnika iz celog sveta, preteča radio stanica i podkasta kakve danas poznajemo, 2009. je tamo otpočeo moj prvi podkast pod nazivom „Devotion“ koji je kasnije emitovan paralelno i na radiu Pure.fm. Ti setovi su bili nešto iskonsko, tamo nikoga nije bilo briga za rejting i broj preslušavanja, svi su jedva čekali nove epizode jer su svi artisti bili podjednako dobri. Moshic je recimo tamo i samo tamo, nikada ni na jednom radiu, imao svoj ekskluzivni podkast. I zapravo je odatle sve počelo, odatle je krenula da se gradi baza fanova tog deep dark progresiva koji sam u to vreme,pa…Mogu slobodno reći jedina među ženskim artistima gajila. Liban, Sirija i Bugarska su zemlje gde je baza fanova bila ubedljivo najveća, tako je došao Escape kao moj prvi inostrani nastup gde sam jedva prelomila da, okej, hajde da probam i to…I onda su se vrata sama otvarala. Jedino za čime možda malo žalim je neodazivanje na poziv da radim u Stereo Montrealu, bilo mi je baš frka da idem tako daleko u to vreme, ali dobro, eto mogla sam i to a i sampoziv je dovoljna satisfakcija. Escape je bio nestvaran klub, najbolji prostor i zvuk koji sam ikada čula. Isto i njihov Cacao Beach na moru, tamošnji šestočasovni set ću sigurno pamtiti u celosti do kraja života, izlazak sunca uz Frangellico – Beautiful Nasheed koji svira u tom trenutku i Martin Garcia koji mi prilazi i čestita na setu. Ne treba mi više ništa stvarno, potpuno mi je okej bilo da se već tada povučem, tog jutra.
Kakav je tvoj pogled na progressive scenu u Srbiji tokom proteklih par godina?
Ako govorimo baš o proteklih par godina – čini mi se kao da se nešto konačno pomera. A za to najviše zasluga rekla bih ide Deviant Deep Sound-u i vama. Pre toga, ako izuzmemo po koji sporadični nastup u Tube-u, po jedno veče na CDE i poneka Barutana, sve ostalo je bilo za neki drugi svet. Hvala DDS i vama svima što se konačno i neka druga lepa imena mogu videti i kod nas, da ne moramo više da prelazimo granice da bi ih slušali. I taman je sve lepo krenulo super nekim dešavanjima u 2019.i na početku 2020. i onda se svetu desilo ovo što se i dalje dešava. Ja se nadam da ćete nastaviti tamo gde ste stali i jedni i drugi i da sva ta iza kulisa najavljivana imena i događaji čekaju da se dese, radujem se i nemojte odustajati! Taman se naš lepi progressive vratio u grad, držite ga sada i ne puštajte.
Da li misliš da je DJ-ing danas više-manje umetnička forma za razliku od one kada je vinil bio jedina opcija?
Ima tu malo istine mada je za mene umetnost preteška reč, više bih to okarakterisala kao virtuoznost. Gramofon i prvi CDJ-evi nisu ostavljali puno opcija za manevrisanje trakama, ja lično volim taj raw stil miksanja, dugi prelazi, držanje bitova da ne mrdnu, savršeno uklapanje kraja i početka pesme baš tako kako ih je neko napravio bez sakaćenja i bez efekata, efekte i progresivu baš ne volim. Nije bilo loop-ova, nije bilo semplera, nije pisalo koliki je BPM i nema Sync dugme na opremi, evo ti čiste trake pa vidi šta ćeš sa njima. Sada je sve to potpuno drugačije, sa jedne strane mi je to super jer sam veliki ljubitelj tehnologije i volim da vidim sve te svetleće dugmiće oko izvođača i da pratim šta će sve uraditi sa njima i kako će ih iskoristiti, a sa druge strane duboko poštujem taj klasični stil miksanja, eventualno hvatanje nekog loop-a izlazeće pesme zarad što mekšeg prelaza i to je sve što je dovoljno za dobar flow u setu. Sada su 4 plejera u booth-u standard, ili 4 deka na Traktoru, u Abletonu mnogo opcija, a nekada smo jedva nabavili i ta dva koja god plejera. Poštujem i jedno i drugo, neka sredina mi je idealna. Ipak nema puno tih koje zaslužuju da nose titule virtuoza, recimo nešto što me raspametilo u zadnje vreme je set Subandria za vaš strim, ono je nestvaran skill i savršena kombinacija klasičnog miksa i korišćenja sva četiri kanala na najbolji mogući način a da to ne opterećuje nego izgleda tako lako!
Da li možda poseduješ neku kolekciju vinila? I ako da, znaš li koji je to broj I da li su to neke ploče koje su imale uticaj na tvoj muzički pravac?
Iskreno, ne. Ja sam dete kasete i vokmena i koliko god vinil bio nešto posebno, nikada mi nije bio ni pod rukom ni u kolekciji. Kasete i dalje čuvam u nekoliko povećih kutija. Trudim se da neka dobra i omiljena izdanja nađem u .flac verziji, tu već imam pozamašnu kolekciju. Što ne znači da ne bih volela da imam vinile, gajim duboko poštovanje prema svim kolekcionarima jer tako je sve počelo i drago mi je da se i dalje neki lejblovi odlučuju da izbacuju izdanja i na vinilu.
Tvoja muzika je bila emitovana na mnogim svetskim radio stanicama, a nakon nekoliko emitovanih mixeva na Frisky radiju I snimanja prestižnog seta ‘’izvođača nedelje’’, 2011.godine postala si rezident na Frisky radiju pokretanjem sopstvene mesečne emisije ‘’Subliminal’’, koja još uvek traje. Koliko se tvoj zvuk menjao kroz mixeve ili se trudiš da sve vreme ostaneš dosledna nekom ritmu po kome si prepoznatljiva?
Zapravo se i ne trudim uopšte, to je moje prirodno stanje. Jednostavno mi nijedan drugi pravac ne uvrće želudac i izaziva reakciju apsolutno celog tela kao progressive i nema tih para i slave koji su ikada mogli da me nateraju da se okrenem nekom uslovno rečeno „skupljem“pravcu, nikada, ni za šta na svetu. Za mene je progressive nešto najskuplje i neprocenjivo i ne može svako da ga razume i tako treba i da ostane. Varijacije su postojale samo u smislu da neki period ili set budu više deep, neki baš mračan i brz, neki na granici sa trensom, sledeći melodičan…Ali uvek je tu bilo nešto prepoznatljivo što je ukazivalo da je set baš moj a ne nekog drugog izvođača. Kod mene ćete retko čuti stvari na setovima koje su napravili recimo Hernan ili Guy J iako obojicu neizmerno volim, to može svako I te pesme ćemo čuti stotine puta na raznim setovima, meni je to dosadno. S vremena na vreme eventualno ubacim iz arhive neku staru kao podsetnik, nove ne. Ali zato kod mene ne sme iznenaditi Divna Ljubojević, Ofra Haza, soundtrack iz nekog blisko istočnog filma, evo nedavno i Božo Vrećo u saradnji sa našim fenomenalnim komšijama The Provincials, lauta, duduk, bansuri, klavir ili violina…Volim da iskopam pesme koje imaju prizvuk tog nekog orijenta i nečeg pomalo egzotičnog pa i duhovnog i onda to podseti da sam to ista ona ja sa početka i da svako ko prati može da kaže aha, ovo je njen set.
Ulaznice za festival su u prodaji putem Cooltix onlajn platforme, po ceni od 1.199 dinara za regularne karte i 1.499 dinara za komplet ulaznice sa kamp mestom.
Za više informacija pratite oficijalni event.
Izvor fotografija, teksta i video materijala: www.progresivnasuza.com.
