Večeras je u Galeriji Doma kulture otvorena izložba fotografija pod nazivom “Marš Besmrtnog puka”, koja sa 35 panela dokumentarističke prirode svedoči o ratnim podvizima boraca koji su u miru bili književnici, a u oba slučaja rodoljubi.
Posetioce u Ustanovi kulture pozdravila je njena direktorica, Sonja Stojnović, pri tom pozvavši sve prisutne da sa pažnjom pogledaju izložbu, poslušaju par reči o njoj, ali i uživaju u živom izvođenju ruskih pesama, sve kako bi stekli potpuni doživljaj teme o kojoj izložba govori.
“Ovu izuzetnu izložbu kod nas je dovelo Udruženje ‘Hrabri borci’ iz Srbobrana, tako se starajući da domaća publika pogleda fotografije koje govore u učešću najpoznatijih sovjetskih i ruskih književnika u odbrani od fašizma. Gost izložbe je Petar Kočić, koordinator antifašističke manifestacije ‘Besmrtni puk’ iz Novog Sada, koji će o izloženim panoima i samoj temi reći nešto više”, ustupajući reč gostu, kazala je direktorica Doma kulture Sonja Stojnović.
Kako sam za sebe kaže, Petar Kočić, najpre je novinar, potom profesor književnosti, ali i Rusofil, iako smatra da ta ljubav nikako nije iracionalna. “Ruska književnost me je uvela u istraživanje ruske kulture, etnosa i da tako kažem civilizacije generalno. Koordinator sam ‘Besmrtnog puka’ Novi Sad, i član istoimene organizacije na nivou Srbije, a to je narodni pokret koji se pre 8-9 godina zapatio u Rusiji. Cilj okupljanja je pre svega očuvanje sećanja na sve one koji su pali u odbrani otadžbine od nacizma i fašizma tokom Drugog svetskog rata. ‘Besmrtni puk Srbija’ je prihvatio tu ideju i mi je ralizujemo već 4-5 godina, s tim da protekle 2 nismo mogli da organizujemo šetnju iz svima poznatih razloga. Ova izložba je najava ‘Besmrtnog puka’, šetnje koja će uskoro biti organizovana i na koju želimo da pozovemo sve one ljude koji imaju nekoga u čije ime će nam se pridružiti.
Ova izložba je u posebnoj vezi sa tim sećanjem koje se čuva od zaborava, ona dokumentuje učešće najpoznatijih sovjetskih i ruskih umetnika u otadžbinskom ratu. Kada je Hitler napao SSSR mnogi su se javljali kao dobrovoljci za odbranu zemlje, tako i književnici. Svaki od njih mogao je rat da provede u nekoj kancelariji jer su svojim imenom davno zaslužili državnu službu, ali su oni kao pravi rodoljubi odlazili na front. Tako su formirane književnička, slikarska i muzičarska četa, i svi oni su u prvim danima rata imali zadatak da zaustave napredovanje neprijatelja. Književničku četu brojalo je nešto više od 100 pisaca i oni su bili zaduženi za odbranu pravca nadiranja fašista prema Moskvi, gde su većinom i poginuli. Oni koji su preživeli bili su raspoređeni po drugim četama, najčešće kao vojni izveštači, dok su pojedini vodili redakcije ratnih glasila. Od književnika postali su ratnici a zatim novinari, beležeći stradanja i proboje svog naroda na svim borbenim linijama”, otkrio je na otvaranju izložbe Petar Kočić. Nije mogao da ne nađe vezu imeđu rata protiv nacizma tad, sa ratnim dejstvima danas, ali i da podseti koji je to narod zaista pobedio Hitlera, bez obzira na revizionizam istorije zapadnih zemalja.
Da izložba dobije i adekvatan kolorit pobrinuo se Aleksandar Kočić, koji je svirajući na klaviru, srbobransko predvečerije obojio ruskim notama i prodornim glasom, pevajući pesme iz vremena Sovjeta.
Udruženje “Hrabri borci 1991-1999.” je zaduženo za organizaciju svih Srbobranaca koji žele da se pridruže šetnji “Besmrtnog puka” u Novom Sadu 9. maja, te je Kočić zamolio da se zainteresovani jave udruženju.
