Juče je širom Balkana odjeknula vest o zavidnoj sumi novca koju je Olimpijski šampion Hugo Descat uplatio malom Vojvođanskom klubu “Srbobran”, a koji vodi njegov bivši saigrač Milan Šajin.
Specijalizovani sajt za vesti iz rukometa i promociju ovog sporta napravio intervju sa Milanom, koji prenosimo u celosti uz saglasnost administratora stranice www.rukometnizurnal.com:
-Tim povodom odlučili smo da propratimo ovu vest i stupili smo u kontakt sa Milanom Šajinom.
Milane reci nam kakvo je tvoje prijateljstvo sa Hugom, od kada datira i kakav je osećaj imati druga koji je jedan od najboljih rukometaša današnjice?
“Naš odnos datira još od Svetskog juniorskog prvenstva 2012. godine tada sam igrao za Katar. Upoznali smo se kako to obično biva na terenu. Hugo je zaista sjajan momak i sportista za primer, verovali ili ne nas dvojica jako malo razgovaramo o rukometu”.
Kažeš malo razgovarate o rukometu, s obzirom da vas je rukomet vezao koje teme mimo rukometne lopte vas danas vežu?
“Hugo i ja smo igrali zajedno u Dinamu iz Bukurešta u doba kada se njegov život okrenuo na najlepšu stranu a to je potomstvo, ja sam bio spletom oklonosti osoba sa kojom je on delio dosta privatnih stvari. S obzirom da smo tada igrali Ligu šampiona i imali dosta zajedničkih putovanja uspeli smo da ostvarimo jako blizak kontakt i upoznamo porodice tako da danas mogu da kažem da nas rukomet najmanje veže”.
Hugo je 2020. godine osvojio Olimpijsko zlato na istoimenim igrama i tom medaljom ušao je u istoriju jedne velike rukometne nacije kakva je Francuska, da li si ponosan što imaš za prijatelja takvu rukometnu veličinu?
“Svakako, on jeste neko ko zaslužuje taj epitet i on jeste neko ko zna da nosi taj sladak ‘teret’ na leđima. Izuzetno mi je drago zbog svega onog što mu se dešava u poslednje vreme”.
Jučerašnji podvig malo koji klub, ne na Balkanu već na svetu može da se pohvali. Reci nam nešto malo više o tome?
“Zaista takve stvari rade ljudi samo kada im neko znači i kada im je neko bitan u životu. On je to pokazao dosta puta i bez ovog gesta. Svako ko poznaje Huga zna da je on ‘džek’ u pravom smislu te reči, tako da njegov potez lično mene nije ni malo začudio”.
Kakve su reakcije ljudi u rukometnom klubu Srbobran?
“Ljudi u Srbobranu su pravi domaćini, godinama unazad trude se i rade kako bi rukomet dobio značaj u Srbobranu. Oduševljeni su gestom i sigurno ponosni, pre svega skromni iz tog razloga sam odlučio da budem deo njih”.
Nekako dok nisi ti došao u klub, nije se znalo toliko za Srbobran uzimajući u obzir tvoju zavidnu karijeru doprineo si samoj težini kluba, kakav je osećaj biti trener i kako sve postižeš znajući da si danas uspešan mladi preduzetnik?
“Meni je danas rukomet ono što je bio dok nisam uplovio u profesionalne vode a to je ljubav. Moje ambicije su vezane za rodni grad, rukomet je moj hobi i želim tako da ostane. Zadovoljavamo se malim stvarima a to nas čini srećnim. Svakako da moja veličina nije veća od veličine igrača i kluba u kojem sam, našli smo zajedničke stvari a to je rukomet i trudimo se da u njemu uživamo kroz rad i druženje”.
Milane hvala za lepe reči i što si ponovo govorio za Rukometni Žurnal. Srećno u daljem radu i sve najlepše!
“Hvala Vama takođe”.
Izvor: www.rukometnizurnal.com.
