Žiri za dodelu jugoslovenske omladinske pesničke nagrade „Milan Dunđerski”, koju je 2019. godine na inicijativu profesora Gimnazije u Srbobranu, Milana Đorđevića, ustanovila Narodna biblioteka Srbobran, doneo je odluku o ovogodišnjim laureatima.
Na konkurs za srednjoškolce i studente koji poeziju pišu na srpskom, mađarskom, hrvatskom, bunjevačkom, crnogorskom i bosanskom nastavnom jeziku, u zemlji i inostranstvu, prijavilo se 57 autora sa 97 pesama. Svoje radove su poslali učenici srednjih škola i studenti iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.
Žiri u sastavu: Dr Ana Stjelja, Dr Čila Utaši i Dr Hargita Horvat Futo, 28. februara 2022. godine, u Srbobranu, doneli su sledeću Odluku:
U kategoriji studenata:
Autor por šifrom Monika: Anđela Knežević, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Autor pod šifrom Kameleon: Nikolina Grković iz Požege, Medicinski fakultet, Beograd
U kategoriji srednjoškolaca:
Autor pod šifrom 080868М: Viktorija Amidžić, Prva beogradska gimnazija, Beograd
Autor pod šifrom 29092003: Esmir Zoletić, JU Gimnazija Živinice, Živinice
Na mađarskom jeziku je pristigao manji broj radova, pa je žiri dodelio jedno prvo mesto u obe kategorije.
U kategoriji studenata koji su rad poslali na mađarskom jeziku:
Autor pod šifrom Medusa: Klaudia Segi – Szögi Klaudia iz Horgoša, Odsek za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
U kategoriji srednjoškolaca koji su rad poslali na mađarskom jeziku:
Autor pod šifrom Jégvirág: Fani Biro – Bíró Fanni iz Horgoša, Gimnazija Svetozar Marković, Subotica
OBRAZLOŽENJA:
Dr Ana Stjelja – OBRAZLOŽENJE ZA NAJBOLJU PESMU
Na ovogodišnji konkurs za dodelu pesničke nagrade „Milan Dunđerski” prispelo je znatno više radova nego prethodne godine. Žiri je ove godine uveo i jednu novinu, odlučivši da proglasi dve najbolje pesme u obe kategorije.
Primetan je i znatno viši kvalitet pesama u kategoriji autora koji pohađaju srednju školu, pesme su veoma zrele i dubokomisaone, dok su pesme u kategoriji pesnika koji pohađaju visokoškolske ustanove nešto slabijeg kvaliteta, poneke poseduju sjajne pesničke proplamsaje, druge pak poseduju izvesne elemente originalnosti, što pri izboru tema, što po književnom stilu, dok su neke prosečnog kvaliteta. Ono što, pak, skreće pažnju i navodi na razmišljanje jeste činjenica da je najčešća tema kod obe kategorije pesnika bila SMRT. Fascinantno je do koje mere su mlade generacije ophrvane osećanjem neminovnosti čovekovog kraja, odnosno prolaznosti života i njegovog besmisla. To svakako ne čudi, imajući u vidu vreme u kojem žive i stasavaju, ali svakako zabrinjava i poziva na razmišljanje.
KATEGORIJA SREDNJA ŠKOLA
Po mom ličnom sudu, umetnički najuspelija i humanistički misaono najdublja pesma jeste pesma pod naslovom „Buđenje“ (Šifra: 080868М) autorke Viktorije Amidžić iz Beograda.
Autorka je kroz svoju pesmu prvenstveno ponudila nadu, onaj magični napitak koji nam je svima danas potreban, čaroliju koja bi nas za tren izbavila iz mraka. To „buđenje” jeste svojevrsno izbavljenje iz košmara u kome živimo već duže vreme, to buđenje, kao simbol novog dana, novih i drugačijih odluka, novih puteva i budućih postupaka, ujedno je i početak ere SLOBODE. U jednom od stihova ove pesme, pesnikinja jasno daje do znanja da se lišila svih okova i stega i da kreće u osvajanje slobode: „…Za zemlju me ne vežu okovi više…” / „…Krećem polako u svoju slobodu…”. Ova poruka je, opet imajući u vidu vreme u kome živimo, veoma značajna, jer nosi specifičnu težinu u doba sveopšteg besmisla i čovekovog ropstva, kako fizičkog, tako i duhovnog. Pesnikinja jednim prefinjenim ali jednostavnim lirskim poetskim izrazom izražava svoj stav, svoju ličnu pobunu, pritom ne optužujući nikog, već ponirući u sebe, pronalazi svoj put kojim korača ka duhovnom izbavljenju. U svojoj pesmi, pesnikinja Viktorija Amidžić kombinuje elemente prirode (Sunce, Mesec, planina, zvezde, ptice, voda) i duhovnog sveta koji joj na njenom putu postaju istovremeno saputnici, ali i pomagači, oni koji joj daju snagu da nastavi dalje.
Ova pesma je svakako napisana u duhu humanističkih ideja u čijem se središtu nalazi čovek, biće koje vapi za slobodom, ali koji za tu istu slobodu i svoje ideale mora sam da se izbori, pre svega snagom svoje volje. Pritom taj isti čovek mora da vodi računa da ne naruši harmoniju koju je uspostavio sa sopstvenim bićem i prirodom koju napaja snaga celog univerzuma.
Druga najbolja pesma u ovoj kategoriji jeste pesma pod naslovom „Moj dom” (šifra: „29092003”) autora Esmira Zoletića iz Živinica. Mladi pesnik pripoveda iz svog lirskog, naizgled bajkovitog sveta, ali sa izraženim osećajem za sadašnji trenutak. I njega more brige i teške misli, ali se on sa njima bori svojom pozitivnom energijom i istinom, čime daje jasnu poruku da je njegov dom tamo gde je njegova mašta, tamo gde su knjige i majčine reči, gde se ne ćuti, već progovora istina. On ne negira postojanje „tamne strane života”, zabluda, ponora, nemira i žudnji, ali nastoji da snagom svog duha ohrabri sopstveno biće, da uprkos svemu lošem, sklonište potraži u svom domu koji je napravio u svom srcu: „U srcu je napravio trag da traje dok je svijeta / mog doma biće dok je kapi vode i mrvice hljeba”.
Pesnik veruje u bolje sutra i upravo tim rečima i završava svoju pesmu, i bašta prirodna potreba za optimizmom koja čoveka održava u životu, ujedno je možda i najbolja poruka ove pesme.
KATEGORIJA FAKULTET
Po mom sudu, u ovoj kategoriji, umetnički najuspelija i humanistički misaono najdublja pesma jeste pesma pod naslovom „Lutaj” (šifra „Monika”) autorke Anđele Knežević iz Novog Sada. Napisano u formi jedne poletne, imperativom uobličene didaktičke pesme, poetsko ostvarenje mlade autorke Anđele Knežević ima jednu posebnu emociju koju tako snažno prenosi na čitaoca. U svojoj pesmi, pesnikinja slavi život, slavi svaki načinjen korak, svaki uzdah, svaki ples, svaku napisanu reč ili potez načinjen kistom. Ona nas podseća da je čovek jedno kompleksno biće, koje sa svim svojim vrlinama i manama ima pravo na životne radosti: „Kakvo more? /Pa tvoje more, tvoje slano, beskonačno more. / I živi, sasvim živi.”
Pesnikinja kroz svoju pesmu zapravo poziva čoveka da se probudi iz letargije i učmalosti, da se priseti šta je radost života i da ka tome stremi… jednostavno da voli i da živi!
Druga najbolja pesma u ovoj kategoriji jeste pesma pod naslovom „Krila” (šifra „Kameleon”) autorke Nikoline Grković iz Požege. Iako nešto malo duža, pesma ostavlja snažan utisak na čitaoca. Pesnikinja ima vrlo originalan pristup večitoj temi ‒ a to je preobražaj i put u slobodu. I sama pesma kao da je kameleon koji iz stiha u stih menja svoje boje, prilagođavajući se intimnim osećanjima i misaonim igrarijama pesnikinje. U njenom petskom diskursu takođe dominira simbol ptice, kao otelotvorenja slobode. Pesnikinja je svesna da je svet daleko od utopije, da ga ispunjavaju zablude, laži, nepoverenje, primoranost na muk i tišinu, ali ona uprkos svemu tome vidi tu pticu„…koja je prostrelila nebo. / Rašiveno na pola je. / Kao da verujem da postoji. / Mami me u novi dan.”
Taj novi dan je dan za nova sagledavanja, dan kada će se roditi njeno novo „ja”, kada će ona poleteti sa svojim novim krilima, u neki novi svet koji će možda za nijansu postati bolje mesto za čiste duše željne misli, slobode i ljubavi.
Dr. Utasi Csilla – A MILAN DUNĐERSKI KÖLTŐI VERSENY 2021-ES PÁLYÁZATÁNAK ÉRTÉKELÉSE
A Milan Dunđerski Költői Verseny 2021-es pályázatára öt pályázó összesen nyolc magyar nyelvű verse érkezett be. A pályázók közül hárman az egyetemista, ketten pedig a középiskolás kategóriába tartoznak. A verseny a viszonylag kevés pályamű ellenére sikeresnek mondható: a beküldött költemények, a szerzők fiatalsága és a művek helyenkénti apró hibái ellenére az esztétikai érték tekintetében egyenletes színvonalat képviselnek.
- A zsűri az egyetemista kategóriában az első díjat a Medusa jeligéjű pályázó (szerző: Szögi Klaudia) versének ítéli oda. A megváltás a metrón arról tanúskodik, hogy a szerzője jól ismeri a magyar avantgárd és a vajdasági magyar neoavantgárd költészetet. E hagyomány talaján állva szinte hibátlan versszerkezetet hoz létre. Szuverénül használja fel a neoavantgárd költészet eszköztárát: a szabálytalan sorokba tördelt, rímtelen, a központozást elhagyó, szabadverset, a váratlan asszociációkon alapuló költői képeket. A triviálistól a megváltásig ívelő képzettársítások pályáit a versmondat lendületének megtörése nélkül alkotja meg.
- A középiskolás kategóriában a bírálóbizottság a Jégvirág jeligéjű pályázó (szerző: Bíró Fanni) Te, te, te… című versét tartja méltónak az első díjra. A pályázó első költeménye már a címével jelzi, hogy a vers az aposztrophé dinamikáját használja majd fel. A költemény első fele a Másikat (és annak barátait) szólítja meg, akiben csalódnia kellett, a második felében pedig a beszélő egyes szám első személyű megállapításai tartalmazza. A költemény alábbi helye a népdalok sodró indulatát idézi fel: „Nem emlékszem, milyen volt régen / Hogy sütött-e a nap az égen.” (A népdalban: Nem úgy van most, mint volt régen/ Nem az a nap, nem az a hold/ Nem az a szeretőm, ki volt).
A szerző másik, Te és én című költeménye azt bizonyítja, hogy Petőfi Fa leszek… című verse a huszonegyedik században is ihlető forrás lehet.
