Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se širom starog kontinenta u januaru mesecu, što je pravo vreme da se o ovoj temi više razgovara i na nju stavi poseban akcenat. Baš sa tom namerom, a na inicijativu Saveta za rodnu ravnopravnost, posetili smo Dom zdravlja “Dr Đorđe Bastić”, kako bismo razgovarali sa ginekologom dr Snežanom Erceg, koja poslednjih sedam godina brine o zdravlju Srbobranki.
U razgovoru sa dr Erceg dotakli smo se brojih tema koje kao zajednički imenitelj imaju oboljenje poznato kao karcinom grlića materice. Pričali smo o prevenciji, lečenju, samom virusu koji ga izazova, čuli smo brojne savete i na posletku molbu koju je doktorka Snežana uputila svojim sugrađankama, a tiče se redovnih odlazaka kod ginekologa.
“Od 2007. godine, treća nedelja januara se obeležava kao nedelja borbe protiv karcinoma grlića materice, pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv karcinoma grlića materice. Ove godine obeležava se pod sloganom ‘Bolje sprečiti nego lečiti’, uz poruku da se redovnim kontrolama karcinom grlića materice može prevenirati, ili ukoliko se otkrije na vreme, lečiti i izlečiti”, započinje razgovor dr Erceg.
“Karcinom grlića materice, može se reći, postao je sasvim izlečiv, jer je u preko 95-96 odsto slučajeva lečenje uspešno. Suština obeležavanja Evropske nedelje borbe protiv karcinoma grlića materice upravo je da se žene osveste, da shvate kako je jedini put kojim se izbegava neki loš ishod, redovan odlazak na preventivne ginekološke preglede.
Svakoj ženi, koja u srbobranski Dom zdravlja dođe na ginekološki pregled, mi predlažemo da se uradi i Papanikolau test, ali je problem što se on plaća, jer mi smo ustanova nivoa primarne zdravstvene zaštite, usled čega nemamo uslove da analizu uradimo sami. Upravo taj finansijski momenat bude razlog zbog kog žene ne dolaze redovno. Do sada je svake godine lokalna samouprava finansirala određeni broj testova, i to je ono čemu smo se radovali, jer smo mogli da uključimo veći broj pacijentkinja koje nikada pre nisu dolazile. Nadamo se da će i ove godine biti odobren određeni broj kako bismo nastavili sa skrininzima. Važno je reći da je Papanikolau test bezbolan, da nema potrebe da se žene boje dolaska, lako se uzima uzorak, a vrlo je važno da se uradi”, naša sagovornica odmah dolazi do suštine.
Srbija je na 5. mestu u Evropi po broju obolelih, neka incidenca oboljevanja je uvek približno 900 do 1000 žena godišnje na nivou države. Ono što je poražavajuće je činjenica da je stopa smrtnosti na nivou od 50 posto. To je izuzetno visok procenat jer još uvek ima dosta žena koje nemaju naviku odlaska kod ginekologa, posebno u starijoj generaciji, gde je i informisanost slabija po ovom pitanju.
“Što se tiče Srbobrana, mi smo zadovoljni jer smo uključili u skrining mnogo veći broj žena, gde su nam ciljna grupa žene starosti od 25 do 64 godine, što se poklapa sa Nacionalnim skrining programom. U februaru 2019. godine smo se pripremali za ulazak u Nacionalni skrining program, ali je to zbog korone moralo biti prekinuto. Ja se nadam da će se u slučaju bolje epidemiološke situacije, kasnije u ovoj godini, nastaviti sa planom. Moram priznati da se broj karcinoma smanjio, imamo prekancerozne promene koje se utvrde Papa testom i dodatnom kolposkopijom, ali se to sve reši odgovarajućim intervencijama i mogu slobodno reći da je u Srbobranu mnogo bolja situacija nego što je bila pređašnjih godina. Žene su nam mnogo bolje informisane, dostupnost informacija i naše insistiranje na redovnim pregledima urodili su plodom. Nismo već neko vreme imali karcinome.
Iako se karcinom grlića materica uglavnom pre povezivao sa starosnom dobi od 30 do 50 godina, a nacionalni skrining je te godine pomerio u oba pravca, važno je reći da je s godinama došlo do dodatnog pomeranja starosne granice u pravcu mlađe populacije. Postoje slučajevi prekanceroznih stanja, čak i karcinoma, kod devojaka od 20 godina, zbog čega ja prvi test mladim pacijantkinjama uzimam već sa 18 godina”, otkriva nam dr Erceg.
Kako je već poznato, karcinom grlića materice u 99 posto slučajeva izaziva Humani papiloma virus (HPV), ipak virusna infekcija nije dovoljna da se razvije karcinom, već su potrebni i dodatni faktori rizika koji doprinose razvoju oboljenja. Hronična infekcija, da bi se razvila, potrebno je da osoba ima oslabljen imnutet, da ima neke druge pridružene bolesti, da prima imunosupresivnu terapiju, ima HIV infekciju i generalno oslabljen imuno status. U rizičnu grupu spadaju pušači, zatim osobe koje stupaju u seksualne odnose pre 16 godine, žene koje imaju više partnera, naravno rizične su i žene koje ne dolaze na redovne preglede, kao i one sklone čestim upalama vagine i grlića, a mogu se tu svrstati i žene koje žive u lošijim socijalno ekonomskim uslovima. Sve su to faktori koji pomažu da se HPV infekcija manifestuje lošim rezultatima. Naravno, virus se prenosi seksualnim putem.
“Smatra se da postoji nekih 100, a sad već i 200, tipova Humanog papiloma virusa, a za nas su najbitniji tipovi 16 i 18, za koje je dokazano da su onkogeni. Postoje i oni koji izazivaju samo virusne bradavice, ali i u slučaju njihove pojave treba se konsultovati sa lekarom jer ne mora da znači da je u pitanju benigno stanje. Ovo pominjem jer je potrebno da se uz preventivne preglede sprovodi i imunizacija na Humani papiloma virus. Kod nas je pravilnikom o imunizaciji predviđeno da se devojčice od 11-12 godina vakcinišu, dok se u Americi to odnosi i na dečake. Ukoliko se u tom uzrastu ne sprovede imunizacija, žene bi to trebale da učine do navršene 26. godine, a muškarci do 21. To kod nas nažalost nije zaživelo. Sprovodili smo anketu kod roditelja dece od 5. do 7. razreda, u dva navrata, i pokazalo se da je zainteresovanost jako slaba, gotovo zanemarljiva, a bilo je slučajeva da smo doživljavali i vrlo neprijatne situacije. Iako je tu anketu na teritoriji cele Vojvodine, sprovodio Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, neke naše sugrađanke su nas optuživale da mi lično promovišemo vakcianiju. Potrebno je dodatno raditi na informisanju građana po pitanju imunizacije, jer kao i uvek kad je ta tema u pitanju, postoje brojne zablude, a čitanjem različitih tekstova na internetu lako je doći do stava koji nije realan.
Tokom redovnoh ginekoloških pregleda uvek predlažemo i da se uradi Papa test, što u velikom broja slučajeva i bude učinjeno, ali kako ni jedan test nije stopostotan radimo i kolposkopiju, a sve češće i tipizaciju HPV-a. Sad je to dobro jer je besplatno, pacijentkinjama izdamo uput za Higijenski zavod ili Institut za javno zdravlje, uzimaju traženi bris i zatim ga šaljem da se uradi HPV tipizacija. Nakon toga pacijentkinja zna da li je prokužena ili nije, i ako jeste kojim je tipom virusa prokužena, što je značajna dijagnostička metoda, a sve u cilju ranog otkrivanja, odnosno sprečavanja oboljenja. Bez toga ne možemo očekivati da ćemo nešto više postići. Ono što treba reći, a pozitivno je, jeste da je karcinomu potrebno puno vremena da se razvije i naraste. To ne traje dan ili mesec, tako da žene imaju vremena, treba samo da dolaze na redovne preglede i otkrićemo problem ukoliko se pojavi na vreme i otkoloniti ga bez nekih posledica. Simptomi se najčešće ne primete, prolaze neopaženo, a postanu značajniji kad bolest već uznapreduje, zato još jednom apelujem na naše žene da odlaze redovno kod svog ginekologa.
Neki od simptoma su neuredna krvarenja između ciklusa, posle menstruacija, posebno posle odnosa, učestali i neobični sekreti, umor, gubitak na telesnoj težini, hronični bol u maloj karlici, bolne defekacije, bol u toku polnog odnosa. Ukoliko neka žena, koja ne dolazi redovno na preglede, ima bilo koji od ovih simptoma, treba obavezno i u najkraćem roku da nam se javi. Tužno je da se u ovom veku, uz sve preventivne mere, izgubi i jedan život žene. U našem Domu zdravlja, jako se trudimo da sa pacijentkinjama uspostavimo jedan odnos pun poverenja. Neke žene se boje dolaska kod ginekologa, bilo da imaju bolna iskustva ili im je na neki način to velika neprijatnost. Važno je da znaju da mi ovde nikog ne silimo, nekad pokušamo iz 3-4 puta, polako, lepa reč i razumevanje je nešto što uvek mogu da očekuju kod nas, želja nam je da se ovde osećaju sigurno, da mogu da nam se otvore i kažu svoje probleme. Svaka žena treba da shvati kako je važno da dođe, znam da pregled nije najprijatnija stvar na svetu, ali nikako nije toliko strašan da se zbog toga rizikuje zdravlje ili čak život. Imamo primere gde su žene platile glavom zbog straha”, za kraj razgovora poručuje Spec. dr med. Snežana Erceg.
.
