Još jedna književna nagrada ponela je ime slavne Srbobranke, “Lenkino pero” treba da podstakne pesnike u razvoju, one koji još idu u školu, da se upuste u stvaralački svet ljubavne poezije. Prvu nagradu pod ovim imenom ponela je Aleksandra Čobanov, učenica Gimnazije “Svetozar Miletić”, za pesmu “Pružam ti ruku”.
Sinoćna svečanost u Malom pozorištu, na kojoj su nagradu Aleksandri uručile Milena Alargić, predsednica SO Srbobran, i Sonja Stojnović, direktorica Doma kulture, zatvorila je petodnevnu manifestaciju “Lenkin prsten”.
Tokom večeri su se svojim pesmama predstavili najbolji mladi pesnici iz svih škola sa teritorije opštine Srbobran. Žiri koji je doneo odluku o nagradi, isti onaj koji odlučuje i po pitanju “Lenkinog prsten”, dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov i Biljana Puškar (članice), doneo je odluku da u okviru “Lenkinog pera” za 2021. godinu, dodeli i pohvalnice. One su uručene Anđeli Grujić, učenici OŠ “Žarko Zrenjanin Uča” iz Nadalja, za pesmu “Ljubav je čudna bajka”, i Nadi Simić, učenici OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, iz Srbobrana, za pesmu “Ljubav sa mnom”.
Nagrade su dobili i svi drugi učenici koji su recitovali svoje pesme u Malom pozorištu, njima je Milena Alargić uručila poklone u vidu knjige “Čudesni svet Dunđerskih”, pisca Zorana Subotičkog, koji je bio prisutan u sali i rado se obratio pesnicima u nastajanju. On je njihovo stvaralaštvo nazvao ozbiljnim, jer ljubav najozbiljnije mogu da dožive upravo mladi ljudi.
“Ljubav je sama po sebi vrlo ozbiljna stvar, a pisati o ljubavi jednako je ozbiljno. Ta ozbiljnost se nosi kroz ceo život, ne može se biti neozbiljan a misliti o ljubavi, bez obzira da li imate 15, 35, 50 ili 65 godina, ideja ljubavi do kraja života zaokupljuje čovekovu pažnju. Lenka Dunđerski je bila mlada, ali vrlo ozbiljna devojka, koja je vrlo ozbiljno mislila i pisala o ljubavi. Moja Lenka, Lenka iz knjige ‘Čudesni svet Dunđerskih’ je vrlo ozbiljno shvatila odnos prema svojim roditeljima, prema Lazi Kostiću, vrlo ozbiljno je shvatala sebe u tom odnosu prema jednom od najvećih pesnika koje je ovaj narod dao. I Laza je bio ozbiljan prema Lenki, neozbiljan ne bi mogao ispevati najlepšu pesmu na srpskom jeziku, ‘Santa Maria della Salute’. U dramskom tekstu ‘Od raja do beznjenice’ uverićete se koliko ste vi bili ozbiljni pišući o ljubavi, ne samo koliko je Lenka bila ozbiljna u ljubavi prema Lazi Kostiću. Budite ponosni što ste deo jedne književne porodice kojoj od večeras pripadate i zvanično, na čijem je čelu Srbobranka Lenka Dunđerski. Negujte njen kult”, iskren je bio u svom obraćanju književnik Zoran Subotički.
Mladim kolegama, ali i brojnim posetiocima manifestacije, obratio se i Radovan Vlahović. Pisac sa tako dugom i plodonosnom karijerom imao je šta da poruči naraštajima koji stasavaju u poeziji.
“Sabrali smo se ovde da slavimo ljubav, da sa mladom generacijom koja tek dolazi, pokušamo pružiti odgovor na tu najuzvišeniju, najlepšu, najgospodskiju i najbožanstveniju reč, ljubav. Prethodne večeri je slavodobitnik ‘Lenkinog prstena’ rekao kako je počeo da piše pesme zahvaljujući neostvarenoj ljubavi iz srednje škole. Ja sam mu tako poverovao. Slična stvar se i meni desila, ali sam u toj mojoj mladosti ja bio zaljubljen u devojčicu koja mi je bila par u osnovnoj školi. To je za mene bilo tako lepo, tako obično a opet tako uzvišeno. Od tad je prošlo više od pola veka. Ispisao sam od tad stranice i stranice, i uvek mi se činilo da pišem tom mom paru, toj mojoj ljubavi iz školske klupe, gde su i najobičniji slučajni dodiri bilo nešto za šta je vredelo živeti”, objasnio je Vlahović koliki je značaj emocija i ljubavi koju osećaju mladi ljudi, kako prate čoveka kroz ceo život jer su izuzetno jake.
Radovan Vlahović je zatim pročitao odlomak iz svoje knjige “Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski”, delo objavljeno na stogodišnjicu smrti Laze Kostića, a direktno je vezano za srbobransku Lenku Dunđerski. Bio je to poklon publici za kraj ove večeri i zatvaranje manifestacije.
