Književna nagrada “Lenkin prsten” sinoć je uručena po 16. put, čast da primi ovo priznanje za, kako je žiri odlučio, najlepšu ljubavnu pesmu izdatu u protekloj godini, imao je Srđan Malešević iz Šida, za pesmu pod nazivom “Kad odeš”.
Svečanost priređena u Malom pozorištu, iako je morala primiti manji broj ljudi, bila je posebno lepa. Dom kulture na čelu sa Sonjom Stojnović potrudio se da najznačajnija manifestacija upravo tako i izgleda.
Predsednik stručnog žirija za izbor najlepše pesme, dr Zoran Đerić, pre zvanične predaje nagrade izašao je pred okupljene i dao obrazloženje za napravljeni izbor. “Pesma ‘Kad odeš’ je napisana u najboljoj tradiciji ljubavnih pesama. Temom odlaska, odnosno umiranja, smrti, podseća na romantičarske pesme od Branka Radičevića, Zmaja i Laze Kostića, preko pesama Miroslava Antića, Pere Zupca i Duška Trifunovića, do naših savremenika – Đorđa Balaševića, Blagoja Bakovića, Miroslava Aleksića. Sva je u slavu voljene žene, a njen odlazak, jednog dana nesumnjiv, lirski subjekt najavljuje sa velikom tugom, ali i sa ironijom”, maksimalno jasan bio je dr Đerić.
Okupljenima su se, razumljivo je, obratili i domaćini manifestacije, direktorka Doma kulture, kao i predsednik Opštine Srbobran, Radivoj Debeljački. On je naglasio da književna nagrada i manifestacija koja je prati, imaju poseban značaj za Srbobrance, a kako i ne bi kada je “Lenkin prsten” svrstan među najznačajnije za literarna ostvarenja sa ljubavnom tematikom u celoj državi, pa i šire.
“Kulturna manifestacija ‘Lenkin prsten’ sve dublje utiskuje pečat u ličnu kartu Srbobrana, dok pesnici i njihove nagrađene pesme dalje nose glas o prestižnoj književnoj nagradi. Ovo je prilika da još jednom podsetimo na ulogu koju su na razvoj našeg grada i cele Vojvodine, u svakom smislu, imali članovi porodice Dunđerski, ne samo Lenka. Nikako ne smemo zaboraviti njihovu ulogu u stvaranju nacionalne svesti kod Srba, njihovu borbu za mnoga prava, njihovu težnju za prisajedinjenjem. Iz istorijskih činjenica zaključujemo da su Dunđerski nosili epitet velikih dobrotvora, a porodica ga je sačuvala i do današnjih dana. Nažalost, novi društveni poredak nakon II svetskog rata učinio je veliku nepravdu ovoj porodici, donosioci odluka nisu mogli da sagledaju istorijski i kulturni značaj Dunđerskih, decenije su prolazile u zataškavanju činjenica, ali ipak, ova porodica je uspela da se sačuva od zaborava.
I naš ‘Lenkin prsten’ je uticao na to, u prilog tome govori naše mesto koje se ponosi Dunđerskima. Ostavili su dubok trag u mnogim gradovima, ali je činjenica da su u razvoj krenuli iz Srbobrana, da su mu se uvek vraćali i da su mnogi od njih ovde sahranjeni. Zato mislim da Dunđerski najviše nama pripadaju, njihov trag najdublji je među nama. Zato nam je za svaki projekat koji osmislimo na ovu temelju ovih i drugih činjenica, na temelju Lenke Dunđerski i Laze Kostića, veoma važna podrška Ministarstva za kulturu i informisanje i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Posebno treba istaći sjajnu saradnju sa Maticom srpskom koja je ove godine bila temelj naučnog skupa o porodici Dunđerski, čime je učinjen veliki iskorak u osmišljavanju programa, a cilj nam je da svake godine učinimo po jedan korak više”, rekao je sa bine predsednik Debeljački.
Uz gromoglasan aplauz, nagradu su Srđanu Maleševiću uručili Radivoj Debeljački, predsednik opštine Srbobran, i Sonja Stojnović, direktorka Doma kulture Srbobran, u šta spadaju prsten, plaketa, umetnička slika i novčani deo nagrade.
Nagrađenu pesmu, “Kad odeš”, objavile su podgoričke dnevne novine “Dan”, 13. oktobra 2021. godine. Srđan Malešević već 30 godina bavi se poezijom, prve pesme je objavio 1992. godine, prvu samostalnu knjigu pesama 1995. godine pod nazivom “Pretponoćne i druge pesme”, drugu 1999. godine pod nazivom “Odlazak sa Itake”, a treću 2014. godine pod nazivom “Odjek nad ravnicom”. Kaže da je i pre primao priznanja za svoj rad, ali da mu je “Lenkin prsten” najznačajnija nagrada, pravo priznanje za 30 godina stvaralaštva.
“Ova nagrada kruna je svega što sam radio u zadnjih 30 godina, koliko se bavim pisanjem, i nagrada dolazi na moj jubilej. Dobijao sam još neka priznanja pre ovoga, ali ovo je sigurno najznačajnije. To posebno zbog načina na koji se ulazi u izbor za nagradu, ne radi se o konkursu već žiri prati tokom cele godine periodiku i šta se objavljuje, i to na svim prostorima gde se govori srpski jezik, a od toga bira uži izbor koji ide na ocenjivanje. Za moju pesmu je karakteristično da je nastala u Sremu, objavljena u podgoričkom Danu, u Crnoj Gori, a evo nagrađena u Bačkoj. To govori koliko je ovaj naš srpski govorni prostor velik i značajan. Sećanje na naše velikane najbolje čuvamo kroz organizovanje manifestacija njima u čast, programa kojima ne veličamo samo njihov lik i delo već i univerzalne vrednosti za koje su se zalagali, a ustanovljavanjem ove nagrade, opština Srbobran i Dom kulture učinili su da Lenka zasija na potpuno drugi način, da na pesničkom nebu bude najsjajnija zvezda i muza svih pesnika. Moja sreća zbog nagrade još je intenzivnija kada pogledam imena dosadašnjih pobednika, tu su najveći živi srpski pisci, još ne mogu da se snađem, otkud ja u tom društvu”, rekao je ovogodišnji laureat nakon primanja nagrade.
Dom kulture se potrudio da i ove godine stihove Laze Kostića, pesme “Santa Maria della Salute”, govori dobro poznato lice glumačke scene. Čast je pripala Milenku Pavlovu, dok je za muzički deo večeri još jednom bio zadužen hor “Kolegijum muzikum”. Dirigent, Dragana Jovanović, čak se i obratila prisutnima, kako kaže, retko to čini, ali je osetila potrebu da se zahvali Srbobranu i Srbobrancima jer su njoj i devojkama omogućili da posle duge pauze negde održe mini koncert. Epidemiološke mere nisu bile blage prema scenskim izvođačima, i mnogo im znači što je Dom kulture uspeo da organizuje manifestaciju, na kojoj “Kolegijum muzikum” uvek rado gostuje.
