Dan pred svečanu dodelu književne nagrade za najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku, održan je skoro jednako lep, a po licima koja su ga krasila, vrlo značajan pesnički skup.
Poetsko muzičko veče „Lenkino sazvežđe“ okupilo je brojne dobitnike “Lenkinog prstena”: Vojislav Karanović, Đorđe Kuburić, Saša Radojčić, Blagoje Baković, Ivan Negrišorac i dr Milan Micić, čule su se i njihove najznačajne pesme, ali i pesme onih laureata koji nisu mogli doći na veče poezije u Srbobran.
Neki od njih, poput dobitnika nagrade iz 2007. godine, Vojislav Karanović, imali su želju da upute snažne pohvale na račun organizacije “Lenkinog prstena”, kao i na značaj ove nagrade. “Književna nagrada za najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku uspešno gradi veoma lepu tradiciju, a istovremeno se profilisala kao vredna nagrada i u javnosti. Posebno je lepa jer se dodeljuje za jedno pesničko ostvarenje i jer je u njenoj osnovi ljubav, zapravo ljubavna priča koja povezuje jednog od naših najznačajnijih pesnika Lazu Kostića i Lenku Dunđerski. Meni je Laza Kostić posebno drag pesnik, značajan je za celu našu kulturu, njegovo delo je u temelju savremenog pesničkog izraza i to daje dodatni sjaj ovoj nagradi. Kod nas nisu česte nagrade koje se ne vezuju za ime nekog pisca, a ova je, uz još samo neke, jedinstvena i po tome što je vezana za predmet, za prsten koji simbolizuje vezu, ali i za osobu koja je vezana za jednog velikog pesnika. Spajajući Lenku i Lazu, njihovu veliku neostvarenu, tajnovitu, spiritualnu ljubav, sve to daje posebno lepu auru ovoj nagradi i možemo samo da joj poželimo što duži život”, reči su koje je uputio Karanović.
Nezaobilazno je citirati Dr Dragana Stanića (Ivan Negrišorac), koji ne samo da je pre dve godine primio nagradu “Lenkin prsten”, već je na samom početku bio i član žirija za njen izbor. Uz to on je kao “srbobranski zet”, vezan za ovdašnju varoš, njenu kulturu i ljude, a kao prvi čovek Matice srpske, zaslužan je i za blisku saradnju ove ustanove sa Opštinom Srbobran i njenim Domom kulture.
“Zadovoljstvo mi je kada vidim kako se čitava priča oko ‘Lenkinog prstena’ razvija na jedan dobar način. Oko jednog velikog pesničkog mita zasnovana je dobra priča i to zaista dobro funkcioniše. Mislim da je nagrada odjeknula i u drugim sredinama, a jako je važno i da izbor pesnika ne padne ispod nivoa koji je postignut. Sticajem okolnosti imao sam zadovoljstvo da predložim za prvi ‘Lenkin prsten’ pesmu Matije Bećkovića, fantastičnu pesmu koje je najviše posvećena Kostićevoj Santa Maria della Salute od svih pesama koje postoje u srpskom pesništvu. Visoku meru zadao je Matija Bećković najboljom lirskom pesmom koju je napisao i to je mera koju treba čuvati koliko god je moguće. Ne možemo, razume se, svake godine dobiti tako nešto, biće sigurno onoga što u odnosu na tu početnu meru neće biti baš blizu, ali, u svakom slučaju, ne smemo dozvoliti da sve naglo padne ispod nekog dopuštenog nivoa. Posle ovoliko godina od kako nagrada postoji, mislim da je na neki način položen vrlo ozbiljan ispit, što treba i dalje negovati. Sve ovo pokazuje i koliko poštujemo sopstvenu tradiciju, koliko smo svesni onoga što je odavde poteklo a odjeknulo je znatno šire, mislim na porodicu Dunđerski i na sve ono što je Lenka”, rekao je dr Stanić.
Pesnik Blagoje Baković, dobitnik nagrade “Lenkin prsten” iz 2014. godine, rekao je kako mu je baš srbobranska nagrada najdraža. “Ako bih jedno priznanje u svom pesničkom životu mogao da izdvojim, to bi bio Lenkin prsten, posebno zbog toga što je okolnost zbog koje je Lenka postala slavna i zbog koje je nastala jedna od najlepših pesama srpskoga jezika, toliko vredna da su Srbobranci u znak zahvalnosti sudbini što je Lenka živela na njihovoj teritoriji, u Srbobranu, od prstena Lenkinog osmislili književnu nagradu. U tom prstenu je bio prst kroz koji je tekla najvoljenija krv ženska, najvoljenija krv srpske poezije, pa su oni pomoću tog prstena napravili volšebnu tazbinu pesnika i poezije. Prstenujući tim prstenom dobitnike, podiže se spomenik toj ljubavi a podiže se i spomenik jeziku srpskome”, emotivan je u svom izlaganju bio Blagoje Baković.
U muzičkom delu programa učestvovale su Agota Vitkai Kučera i pijanistkinja Jelena Simonović Kovačević.
