Ministar Nedimović lično ispratio žetvu u Srbobranu

09. jula 2021.

Mesto: Nadalj, Srbobran, Turija

Kategorija: Lokalna samouprava, Poljoprivreda

Danas su Srbobran posetili Potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, kao i njegov kolega iz pokrajinskog resora, sekretar Čedomir Božić, prvenstveno se interesujući za žetvu pšenice koja je u toku, zbog čega je mesto posete bilo jedno od uspešnih poljoprivrednih gazdinastava na lokalu.

Reč je o salašu porodice Gradinac, gde je domaćin bio vlasnik gazdinstva, Arsen Gradinac, kao i predsednik opštine Srbobran, Radivoj Debeljački. Nedimovića i Božića su, uz dvojicu pomenutih, dočekali brojni lokalni zvaničnici, kao i nekolicina zaposlenih u preduzećima i ustanovama lokalne samouprave. Poseta je počela razgovorom na temu tekuće žetve, što je i bilo za očekivati od ljudi čiji je resor poljoprivreda, a vrlo brzo potom je ministar Nedimović u njoj uzeo i učešće.

On je tokom posete iz prve ruke mogao da proveri kako žetva u Srbobranu napreduje, rado je seo u kombajn pored vozača i prošao sa njim jedan deo parcele iza salaša porodice Gradinac, gde se odvija proces skidanja letine. „Posao ratara nije lak, iako je u ovim novim kombajnima lepo se voziti. Bore se ljudi i vredno rade, ove godine imaju prinose kakve nisu imali dugo, što nas sve zajedno raduje, bar što se tiče pšenice, a sad ćemo videti kako će biti s kukuruzom, suncukretom i drugim kulturama. Godilo bi malo kiše, zato uostalom i radimo na sistemima za navodnjavanje, kako ne bi smo zavisili od količine padavina. Cena pšenice je od 19,5 do 20 dinara, kako gde, a s obzirom na količinu prinosa mislim da će ljudi biti zadovoljni. Ni u jednom mestu Vojvodine nisam čuo da je neko imao prinos manji od 6,5 do 7 tona po hektaru, a to je sve preko onoga što smo imali svih ovih godina.

Na pitanje novinara, da li će jednom i kod nas doći do sistemskog razvrstavanja pšenice, ministar je odgovorio da hoće, ali da za to moraju da se ispune brojni uslovi. „Pre zore ne može da svane, kako bi rekao naš narod. Mislim da je vreme da svane, ali mi prvo moramo mlinarski sektor da pripremimo za to, bez toga nam je sve džabe. Možemo mi da donesemo 500 pravilnika, džaba je ako oni ljudi nemaju opremu za razvrstavanje. Mi srećom nemamo problem sa plasmanom pšenice na inostranom tržištu, koliko god da ponudimo na prodaju sve ode i još se niko na našu pšenicu nije bunio. Ja svakako tim argumentom ne branim sadašnje stanje, do promene će doći i treba da dođe, ali kad se stvore uslovi koje sam pomenuo“, rekao je Branislav Nedimović, Potpredsednik Vlade i  ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić, dao je svoje viđenje ovogodišnjeg stanja u poljoprivredi, konkretno u ratarstvu. „Vršidba pšenice je pri kraju i već se može reći da su planovi za ovu godinu realno i ostvareni, a nadam se da će naši ratari biti zadovoljni. Sa strane pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu mogu reći da i za narednu godinu spremamo nove konkursne linije kako bi naši ratari i u narednoj godini mogli da konkurišu za priključnu mehanizaciju i sve drugo što je neophodno. Kada su u pitanju konkursi za ratare, moram napomenuti da je ove godine bio jako veliki odziv, 1.700 prijava, i da zbog toga sredstva za narednu godinu bukvalno treba duplirati kako bi smo bili u mogućnosti da izađemo u susret većem broju ljudi. Kada su u pitanju sistemi za navodnjavanje, što je vrlo važno za ovaj tip poljoprivredne proizvodnje, pre dva dana smo imali priliku da uručimo ugovore za poljoprivredna gazdinstva koja su aplicirala, njih 707, gde su ukupna sredstva bila u vrednosti od 70 miliona dinara, što je u oba slučaja apsolutni rekord“, napomenuo je sekretar Božić.

Prvi čovek opštine Srbobran nije krio zadovoljstvo što je u prilici da dočeka ministra i sekretara.„To što smo domaćini ministru poljoprivrede i pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu za nas je veoma važno, najpre zbog činjenice da je poljoprivreda najvažnija privredna grana u srbobranskoj opštini. Raspolažemo sa 26.000 hektara oranica, imamo 1.500 poljoprivrednih gazdinstava, što potvrđuje tu tvrdnju, zbog čega se dobar deo sredstava lokalnog budžeta usmerava upravo u tu granu privrednog delovanja. Pre svega to se odnosi sa uređenje atarskih puteva, u ovoj godini izdvojili smo za tu namenu preko 30 miliona dinara, a dodatno veliko ulaganje biće spajanje Velikog bačkog kanala i reke Krivaje, što će dodatno, za 5 do 6 hiljada hektara, podići mogućnost za navodnjavanje obradivih površina. Ovaj projekat finansira se iz Abu Dabi fonda i partner u njemu nam je JVP ‘Vode Vojvodine’. 

Direktna pomoć poljoprivrednicima ogleda se i kroz beskamatne kredite koji su im na raspolaganju, gde mi snosimo troškove obrade i kamata. Tako poljoprivrednici imaju pogodnost da vrate samo onaj iznos koji i dobiju od banke“, rekao je Debeljački i pri tom se zahvalio svojim uvaženim gostima na vremenu koje su izdvojili i što su iskazali zajedničko interesovanje zta poljoprivredu u opštini Srbobran. On je takođe pozvao sve ovdašnje vlasnike poljoprivrednih gazdinstava da prate konkurse iz ovog resora, lično se angažuju u potrazi za subvencijama i drugim povoljnim vidovima finansiranja koji će najviše odgovarati njihovim potrebama, ali je i podsetio da im lokalna samouprava stoji na raspolaganju.

Iako je na svom imanju bio domaćin skupa, Arsen Gradinac je poslednji stao pred novinare, kako i dolikuje čoveku koji zna red, pustio je svoje goste da prvi iznesu mišljenja, a zatim je dao svoje. „Razvoj poljoprivrednih gazdinstva jedna je od najvažnijih uloga koju imaju programi podrške nadležnog ministarstava kao i sekretarijata. Svako gazdinstvo mora kreirati svoje poslovanje što nije lako niti jednostavno. Tu do izražaja može doći uloga države kroz subvencije i razne podrške. Drago mi što smo čuli najave ministra Nedimovića da će se doneti zakon o profesionalnim poljoprivrednim proizvođačima, gde će potpora države biti ozbiljnija. To je ono što je evropski standard. Kad je u pitanju ovogodišnji prinos pšenice ja sam više nego zadovoljan, on je od 8 pa čak do 8,5 tona po hektaru, uz uslov da se primenjuje dobra agrotehnika, što nemaju svi poljoprivredni proizvođači“, naglasio je Gradinac, napominjući da je njegovo gazdinstvo koristilo podsticaje države, da je zadovoljan i da može preporučiti svojim kolegama ratarima da iskoriste povoljne uslove za ulaganja u mehanizaciju i opremu kako bi pospešili svoje prinose.

On se osvrnuo i na cenu pšenice, koja je kako kaže mogla biti bolja, što je razumljivo u uslovima rodne godine. Najbolje bi bilo sačekati sa prodajom, ako proivođač ima tu mogućnost, te svoj proizvod ponuditi tržištu kada cena bude viša, savetuje mladi poljoprivrednik, ali i razume da veliki broj ratara nije u prilici da čeka.

Facebook Komentari