Ništa neobično nema u tome da svako seosko domaćinstvo ima baštu, ali da i vrtić u selu ima leje sa zasadima zelene salate, luka i spanaća, e to je već vest. Deca iz Nadalja koja pohađuju vrtić “Bubamara”, sa uspehom održavaju bašticu u kojoj uzgajaju nekoliko povrtarskih kultura, ali im ni cvećarstvo nije strano.
Deca u pripremnoj grupi, predškolski uzrast, koje vodi vaspitačica Danijela Miličić Trebaticki, u svom vrtiću uče kako da žive u skladu sa prirodom, negujući zdrave stilove života. Oni kroz praktično-životne aktivnosti kojima se bave, uče, istraživaju i osposobljavaju se za celoživotno učenje. Opšte je poznato da kontakt sa prirodom pozitivno utiče na celokupno zdravlje, a da uzgajanje biljaka ima terapeutsko i smirujuće dejstvo.
Vaspitačica Danijela Miličić Trebaticki nam je objasnila, da deca najbolje uče kada koriste sva čula. “U bašti će dodirnuti zemlju i seme, uočiće razlike između biljaka u boji i veličini, osetiće različite mirise, čuće zvuke insekata. Što je veća interakcija deteta sa svetom koji ga okružuje, biće veće i njegovo životno iskustvo, a samim tim i bogatiji rečnik kojim će se dete izražavati i svoja iskustva deliti sa nama. Igranje zemljom, sađenje, zalivanje, čupanje korova stimulišu koordinaciju pokreta šake i vezu oko-ruka. Baveći se aktivnostima koje razvijaju finu motoriku, dete će doživljavati svet oko sebe čulom dodira, pa će tako vlastitim iskustvom naučiti šta je teško-lako, malo-veliko, glatko-hrapavo, hladno-toplo.
Baštovanstvo je, između ostalog, divan uvod u svet nauke, posebno botanike, biologije i hemije. Kada dete poseje prvo seme, zanimaće ga šta će se kasnije desiti i praviće svoje hipoteze. Nesvesno će učiti osnove prirodnih procesa, kruženje materije i protok energije u prorodi. Uočiće značaj insekata i glista u baštovanstvu i shvatiće da je u prirodi sve povezano. Posmatrajući svakodnevno rast mladih biljaka, naučiće kako biljke funkcionišu i zašto su važne za život svih nas. Bilo da je u pitanju sadnja salate, berba voća ili čišćenje graška, kada uključite decu u te aktivnosti, oni će sigurno poželeti da probaju hranu koju su pripremili. Kada shvate kako nastaje biljna hrana, shvatiće i važnost zdrave ishrane”, detaljno nam je objasnila vaspitačica Miličić Trebaticki.
Dok paze na biljke, deca svedoče kako one napreduju, rastu i razvijaju se, što je još jedna lekcija o ekologiji koja treba da se usvoji, dodaje Danijela. Deca u bašti brzo shvate zašto je važna briga o životnoj sredini i planeti Zemlji. Čuvanjem prirode, njihove biljke će biti veće i zdravije. To je odlična prilika da deca nauče šta su pesticidi, štetočine, kompost, zagađenje i reciklaža. Ona sa svojom vaspitačicom Danijelom, već nekoliko godina unazad, održavaju ovakvu proizvodnju od semena do trpeze. Sve ono što su posejali ili rasadili, sada ubiraju i konzumiraju.
“Deca na ovaj način znaju sve o procesu rasta i razvijanja biljaka, njihovih potreba i čovekove koristi od njih. Sjajno je videti kako dečije male ruke neguju i brinu se o biljkama. I to nije sve, osim biljaka za ishranu, oni gaje i ukrasne biljke. Mnogo je cveća, što kupovnog, što opet iz njihove proizvodnje, koje krasi ovaj vrtić. Uređuju ih i održavaju. U dvorištu je i više sadnica raznog drveća, od kojih svako stablo ima neku svoju zanimljivu priču. Imaju i svoju jelku, koju za novogodišnje praznike vade sa korenom i nose unutra, a nakon praznika je ponovo posade u baštu. Moglo bi se reći da je ovo dečija bajka, raj za oči, melem za dušu”, kaže vaspitačica iz Nadalja.
Ovaj način rada sa decom garantuje da ona rastu u skladu sa prirodom, srećni su, zdravi i aktivni. Spremni da sutra postanu odgovorni članovi društva.
