Iako je košarkaška sezona u Drugoj ženskoj ligi Srbije završena pre mesec dana, nije se ranije moglo razgovarati o rezultatima celokupnog Ženskog košarkaškog kluba “Srbobran”, dok sve uzrasne kategorije nisu odigrale i poslednje minute u sezoni 2020/21.
Na temu celokupnog klupskog rada razgovarali smo sa dvojicom trenera u ŽKK “Srbobran”, Subić Slobodanom i Krga Nikolom, nakon što su se utisci slegli i dobro sagledali rezultati. Obojica su se složili da je košarka značajno trpela u sled pandemije korona virusa, kao uostalom i drugi sportovi, i da se usled toga ne može akcenat stavljati na nekakav rezultat. Razboljevanje igračica je bilo učestalo, mnoge utakmice su otkazivane, igralo se bez publike, kvalitet igre je iz više razloga bio slabiji, tako da je možda jedino ispravno reći: “Preživeli smo, idemo dalje”.
Kako se seniorskoj košarci tokom godine poklanja dosta pažnje, želeli smo da prvo čujemo nešto o radu sa najmlađim košarkašicama, odnosno o temi “škola košarke”, gde je najpozvaniji bio da nešto kaže trener Krga. “Samo iz kvantiteta se može roditi kvalitet, zato sa ponosom mogu reći da nam na treninzima nikad ne nedostaje dece, uvek ih je dovoljno da se može lepo raditi. Školu košarke pohađa tridesetak devojčica, uzrasta do 10 godina, i evidentno je da imamo tendenciju rasta broja dece. S obzirom kolika smo sredina, i da naš klub nije jedini koji radi sa decom ženskog pola, sa ponosom možemo reći da ŽKK ‘Srbobran’ ima 80 košarkašica različite dobi. Najbitnija stvar kod najmlađe kategorije dece je da zavole sport, na tome je akcenat, a tek kad se to desi ona kroz igru počinju da uče neke osnovne postulate same košarke. Zaista se radi na osnovama, i posle svakog treninga ih pitam: -Jesmo li se zabavili, jesmo li uživali i jesmo li nešto naučili?”, rekao nam je na početku razgovora Nikola, koji ističe da svoj rad zasniva i na toj povratnoj informaciji koju dobija od dece, jer tako najbolje zna na šta je potrebno usmeriti pažnju, odnosno koji od tri dela pitanja zaostaje.
“Naša deca na treninge dolaze sa radošću, sve što pred njih postavimo rade vrlo savesno, i u svakom pogledu meni je zadovoljstvo da radim sa takvom decom. Imamo odličnu komunikaciju sa njima i sa roditeljima. Pored škole košarke ja radim i sa devojčicama starosti od 10 do 12 godina, mlađe pionirke, iako najmlađa grupa igra utakmice, pravi takmičarski timovi kreću da se formiraju u uzrastu pionirki, i tu imamo vrlo lepe rezultate, što je proizvod rada sa jednom talentovanom generacijom”, dodaje mladi trener.
Iako je njima već poklonjena najveća pažnja, seniorski tim je ipak neizostavan i mora se pomenuti. Te devojke nisu samo ono najbolje što klub može da ponudi srpskoj košarci, već su istovremeno i uzori mlađim igračicama koje se ugledaju na njih i žele da jednog dana zauzmu mesto u tom timu. Kako je Srbobran mala sredina, devojke u srednjoškolskom uzrastu već je napuštaju, seniorski tim se često popunjava igračicama koje po godinama pripadaju kadetskoj ligi. To iako je veliki problem za sport u provinciji, ujedno je i prilika za mlade talente da ranije pokažu šta mogu i zaigraju, u slučaju ŽKK “Srbobran”, na republičkom nivou, odnosno u Drugoj ligi Srbije.
Ovaj tim već dugo vremena je u nadležnosti trenera Slobodana Subića, koji iz godine u godinu uspeva da napravi tim konkurentan ekipama iz velikih gradova. “Na početku sezone pravio sam ekipu koja je trebala po kvalitetu da parira i najjačim ligaškim timovima, što smo u prvoj utakmici i pokazali. Savladali smo beogradsku ‘Karaburmu’, koja je imala želju da osvoji ligu. Mi nismo imali takve ambicije, želeli smo da igramo dobru košarku i nadmećemo se na svakoj novoj utakmici, ali su se uslovi brzo promenili što je značajno oslabilo tim. Korona je uticala na naše devojke, brzo smo ostali bez najznačajnijeg pojačanja, Dragane Kekezović, a zatim i Branke Subić. Ubrzo nam je opstanak u ligi postao prioritetni cilj, a ujedno se otvorio prostor za razvoj mladih igračica. Tržišno i finansijski gledano nismo imali veliki izbor u smislu dovođenja pojačanja. Pojavila se u jednom trenutku prilika koju smo odmah iskoristili, Slađana Lukić iz Vrbasa, priključila se ekipi pred Novu godinu i ona nam je značajno pomogla u tome da se cilj ostvari. Iako sezona nije protekla kako je na početku projektovana, ostvaren je značajan uspeh na drugom planu. Kadetkinje, 2004/05. godište, odigrale su značajnu minutažu u seniorskom dresu, stekle samopouzdanje i sigurno je da će sledeće sezone biti važne za kreiranje igre. Jedna od najmlađih igračica, Tisa Šućurović, već sredinom ove sezone postala nam je jedna od najznačajnijih igračica, iako ima samo 15 godina”, rekao je Subić.
On je mišljenja da je Druga liga rang takmičenja koji je za jednu malu sredinu, poput Srbobrana, više nego dobar. Svi drugi učesnici takmičenja dolaze iz velikih gradova, ili bar opština koje po broju stanovnika prevazilaze kapacitete Srbobrana. Pored toga, ŽKK “Srbobran” po broju devojčica koje u njemu treniraju, i po broju takmičarskih selekcija (trenutno 5), umnogome je jači od većine sličnih sportskih organizacija u Srbiji. Dodatan kuriozitet, a to je obično rezervisano za klubove iz Beograda, Novog Sada i Niša, je da našem lokalnom klubu gravitiraju i deca iz svih komšijskih opština, pa čak i iz Novog Sada, jer je rad sa decom u ovdašnjem Ženskom košarkaškom klubu, po oceni mnogih, na visokom nivou kvaliteta, kako taktički tako i pedagoški. Pored toga uslovi u kojima se trenira su idealni, a atmosfera vrlo afirmativna.
“Republički rang takmičenja uvek će biti izazov za naš mladi seniorski sastav. U tom smislu se naše ambicije za narednu sezonu neće menjati u odnosu na one sa početka prethodne. Pomenute mlade igračice će se dodatno afirmisati, za šta je ova liga odlična, možda da uključimo i neke nove devojke iz te generacije, a očekujem da se na teren vrate i neke devojke koje su zbog povreda duže izostajale. Ako sve bude u redu neće biti potrebe za dovođenjem nekih novih pojačanja. Kad su u pitanju kadetkinje, rekao sam već da one u velikoj meru učestvuju u seniorskom sastavu, devojke su vrlo talentovane, želja nam je da se kroz kvalifikacije ta ekipa plasira u Jedinstvenu kadetsku ligu Srbije. To bi bio zaista veliki uspeh. Ta liga postoji već 8 godina u nazad, a mi smo dva puta uspevali da budemo učesnici. To nije nerealno jer su naše devojke u tom uzrastu, ove sezone, bile druge u Vojvodini. Pre dve godine smo bili prvaci pokrajine, dok je drugo mesto već osvajano kroz istoriju kluba.
Ako već nabrajam uspehe, važno je pomenuti da su mlađe pionirke bile treće na teritoriji Vojvodine, dok su starije pionirke imale nešto slabiji učinak ove godine, ali je i konkurencija bila izuzetno jaka. Nismo ušli u grupu 8 najboljih u pokrajini, ali nije ni čudno jer su naše devojčice 2007. godište, dok u drugim ekipama preovlađuje generacija godinu starija. Možda u narednoj sezoni to bude bolje. Mini basket ekipa je poslednja u ovom nabrajanju, ali nikako zbog toga nije manje vredna. Takmičenje u ovom uzrastu nije lako oformiti jer većina klubova u okruženju nemaju taj uzrast dece. Mi smo se potrudili da im obezbedimo što više utakmica, kako ne bi bilo da se samo besciljno trenira, već da devojčice dođu u priliku i da nastupe”, objasnio je Subić, i prepustio reč kolegi koji vodi najmlađu ekipu.
Nikola Krga: “Takmičimo se već treću godinu u uzrastu mini-basket, i ponavljam tu rezultat nije u prvom planu, već da sva ta deca koje imamo puno, steknu osećaj igranja utakmica. Dakle, cilj nije rezultat već igrački razvoj, izgradnja karaktera, ličnosti, timskog duha, odgovornosti, a onda uz sve to ako se napravi i rezultat, super. Nama to polazi za rukom. Devojčicama mnogo znači da zaigraju utakmicu, svaka želi da pokaže šta je naučila, a najveća je radost kad se postigne koš. Slobodan je već rekao kako smo završili sezonu sa mlađim pionirkama, a ono što bih dodao je da imamo 6 igračica koje su pozvane na regionalne reprezentativne treninge, a njih 3 i na republički trening. To je takoreći širi spisak reprezentacije za uzrast ispod 14 godina. To je za naše malo mesto jako velika stvar”, rekao je za kraj Krga.
Subić je za kraj intervjua govorio o finansijskom delu funkcionisanja kluba, a dotakli smo se i teme basketa 3×3. “Budžet kojim smo ove godine raspolagali, mislim tu na sredstva koja dolaze iz opštine i od Sportskog saveza, bio je umanjen kao i svim drugim klubovima. Nismo tu prošli lošije ili bolje od drugih, prosto bilo je novca dovoljno da se finansiraju takmičenja u svim uzrastima, jedino gde nam je opština dodatno izašla u susret bio je autobuski prevoz za seniorke, i to za ona gostovanja koja su najudaljenija, kao što je odlazak u Ljuboviju, Pirot, ili Prijepolje i Požega. To jeste velika pomoć jer takva putovanja iziskuju dosta sredstava. Ono što je kod drugih klubova izostalo, nama je došlo sa republičkog nivoa zbog toga što igramo Drugu ligu. Ministarstvo sporta je finansijski podržalo sve nacionalne Sportske saveze, pa je tako i Košarkaški savez sredstva raspodelio klubovima prema rangu takmičenja. To je bila pomoć koja je nadomestila umanjenje na opštinskom nivou”, rekao je Slobodan Subić.
Nekako uvek za košarku vežemo i basket 3×3, pa je važno navesti i uspehe u takmičenju pod jednim košem. Mlađe pionirke ŽKK “Srbobran” učestvovale su pre dve nedelje na turniru koji je u Novom Sadu organizovao KSV, i na njemu osvojile trofej najbolje ekipe u pokrajini. Stariji sastav pionirki nije se domogao pehara, ali jesu bile najbolje u grupnoj fazi, gde su pobedile novosadsku “Vojvodinu”, a zatim su izgubile u polufinalu.
Najlepša sportska slika koja se može videti u Srbobranu, a zasluga je rada u ŽKK, jeste ona sa košarkaškog terena iza sportske Hale, kada lokalne devojčice zaigraju basket 3 na 3. Vrlo često se basket igra pre odlaska na košarkaški trening, jer im nikad nije dovoljno sporta koji toliko vole.
