Uskoro se raspisuju konkursi za subvencionisanu kupovinu stolarije, grejnih tela i izrade fasade kako bi se u domaćinstvima građana, ali i državnih ustanova, obezbedila veća enegretska efikasnost, konkretnije bolje grejanje i rashlađivanje prostorija uz minimalan utrošak energije.
Prvi konkurs, koji će biti otvoren do 21. maja, namenjen je lokalnim samoupravama, odnosno zgradama javne namene u opštinama, a tek potom na red dolaze privatni domovi građana.
Prijavljivanje za građane bi trebalo da počne u junu, a prvi ugovori bi trebalo da budu realizovani na jesen. Građani bi finansirali 50 odsto ukupne investicije u svom domu, a drugu polovinu bi obezbedili opština i država.
U javnom pozivu je navedeno 6 kriterijuma za izbor lokalnih samouprava i oni su: spremnost za realizaciju; raznovrsnost ponuđenih mera za energetsku sanaciju; procenat budžeta opredeljen za realizaciju mera; procenat učešća lokalne samouprave u finansiranju projekta; iskustvo u realizaciji istih ili sličnih javnih poziva i razvijenost lokalne samouprave. I to će biti ključni parametri od kojih će zavisiti “sposobnost” opštine da za svoje građane privuče što više novca kako bi im pomogle da zamene staru stolariju i ložišta.
Prvi, ali i jedni kriterijum za dobijanje subvencija je “energetski pasoš”. Iako ovaj termin zvuči konfuzno, reč je zapravo o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi u prevodu značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu. Fokus pri dodeli subvencija mogao bi da bude na objektima koji se kotiraju na nižim stepenicima energetske efikasnosti. Konkretno to bi bilo ispod takozvanog C razreda koji je na trećem mestu od ukupno 8. Praktično na listi prioriteta bili bi sledeći razredi D, F i G, dok se A, B i C ne bi uzimali za prioritete.
Energetski pasoš izrađuje ovlašćena organizacija na osnovu energetskog pregleda objekta i izrađenog Elaborata energetske efikasnosti. Po svemu sudeći to će raditi državne komisije, ali i komisije lokalnih samouprava kako je predviđeno novim zakonom o energetskoj efikasnosti.
Pored zamene stolarije i izrade fasade u domaćinstvima, koju će država i lokalne samouprave sufinansirati, u okviru planova unapređenja energetske efikasnosti biće subvencionisana i zamena peći, odnosno individualnih ložišta u domaćinstvima. Biće moguće zameniti ili čitav sistem grejanja ili samo jedan njegov deo. Biće moguća zamena kotla, ugradnja toplotnih pumpi, ugradnja cirkulacionih pumpi, opremanje radijatora sa ventilima, opremanje grejnog sistema sa uređajima za regulaciju i merenje toplote, zamena ventilacije i uređaja za klimatizaciju, piše u raspisanom pozivu. Zamena kotla biće prihvaćena od strane uprave isključivo ako se koristi sledeće gorivo: drvna biomasa (pelet, briket, sečka…), prirodni gas i tečni naftni gas, piše u javnom pozivu.
Očekuje se da bi kroz ovaj program moglo da bude zamenjeno čak 1,2 miliona ložišta koja trenutno ne ispunjavaju ekološke standarde. U resornom ministarstvu veruju da ovaj posao može da se završi u naredne tri godine, što će omogućiti da računi građana budu 15 do 20 odsto niži, bilo za toplotnu ili za električnu energiju.
Kako je najavljeno, u junu ove godine biće osnovana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, nakon čega će se opštine i gradovi, ali i firme prijavljivati za učešće u programu podsticanja mera energetske efikasnosti u domaćinstvima i zamene peći. Do leta bi trebalo da se krene sa prvim javnim pozivima, što znači da bi na jesen bilo već konkretnih rezultata. Pravo na ovu pomoć imalo bi oko tri miliona domaćinstava, a prema planu, do kraja godine, novu stolariju imalo bi oko 10 odsto domaćinstava.
Detaljnije o temi prijavljivanja pisaćemo kad konkurs za građane bude objavljen.
Izvor: Blic
