U svetu biznisa retki su inovatori, oni preduzetnici koji stvarno umeju da ponude nešto novo, proizvod koji pre nije viđen, a za kojim postoji stvarna potreba na tržištu. Srbobran ima još jednog takvog privrednika, ime mu je Mario Gerdijan, momak koji uspešno vodi firmu Kamar Plus.
U svet biznisa Mario je ušao uz podršku supruge Katarine, 2011. godine, kada su osnovali zanatsku radionicu za proizvodnju svima poznate streč folije. Početak nije mnogo obećavao, bio je to dodatni posao koji su Gerdijani obavljali uz svoje dotadašnje poslove. Bilo je potrebno mnogo truda, borbe za osvajanje tržišta i tehnologije da bi se sa početnih 2 tone folije mesečno, došlo do sadašnjih 80 tona gotovog proizvoda.
Iako je osnovna delatnost firme industrijsko oblikovanje ambalaže, optimizacija utroška materijla i automatizacija, s vremenom se povećavao broj proizvoda koji su se nalazili u ponudi, kao što je građevinski materijal, pločice, behaton i slično. Ipak Kamar Plus ostaje veran foliji i u tom segmentu proizvodnje ostvaruje se veliki napredak.
Tradicionalni način proizvodnje trakastih materijala u rolni zahteva čvrsto jezgro kao osnovu za namotavanje, u slučaju streč folije to je kartonsko jezgro. Iako većina laika smatra da je svaki karton moguće reciklirati, u slučaju kartonskih jezgara, iliti hilzni, to nije slučaj. One se prave uz velike količine lepka, usled čega su nepoželjne u reciklažnim centrima i zato mogu da idu samo na deponiju. Mario je došao na ideju da kartonske hilzne zameni plastičnim alatom koji će se nakon namotavanja izvaditi iz rolne, nakon čega se neće narušiti čvrstina iste, što će omogućiti njenu upotrebu.
Nešto više o svom najznačajnijem proizvodu rekao nam je sam Mario Gerdijan: “Streč ambalažna folija bez kartonskog jezgra, pojavila se kao ideja nakon što sam video koliki problem sa kartonskim hilznama imaju naši veliki kupci. Velike firme koje koriste tone folije imaju problem sa tonama kartona koji niko neće da im otkupi, samo se gomila ili završava na deponijama. U saradnji sa jednim od mojih saradnika, čovekom koji ima 40 godina radnog iskustva u kompaniji Siemens, došao sam do industrijskog rešenja koje potrebu za hilznama potpuno isključuje iz jednačine.
Strane firme koje posluju u Srbiji su odmah prepoznale kvalitet ovog proizvoda i prostom računicom došle su do odluke da naš jedinstven proizvod počnu odmah da koriste. Sa domaćim privrednicima, pogotovo manjim firmama, to malo teže ide jer su naviknuti na nešto godinama i teško se opredeljuju za novotarije. Najzanimljivije nam je tržište Evropske Unije, tamo firme moraju da plate ekološku taksu za sav otpad koji napusti proizvodnu falu, a sa našom folijom otpada nema, iskorišćenost je 100 odsto”, sa ponosom ističe mladi inovator.
Najbolji primer za poslednje navedeno je, kaže, jedna firma iz Budimpešte u Mađarskoj, oni za svaku kartonsku hilznu koja završi u smeću moraju da plate 40 forinti ekološke takse, i zbog toga su bez dužeg razmišljanja usvojili proizvod koji dolazi iz Srbobrana. U odluku kompanija za usvajanje novog proizvoda ulazi još jedna promenjiva, a to je cena transporta. Stare rolne sa hilznama mnogo su teže, a kako su kamioni ograničeni nosivošću, kupci su bili ograničeni količinom koja u tovarni prostor može da stane, dok u slučaju folije bez jezgra vozilo može da preveze mnogo više folije.
“Na 6.000 rolni koje se mesečno proizvedu, ostvari se godišnja ušteda od 8 tona kartona. To su godišnje šleperi otpada. Pokrivamo svega 5 posto ambalaže u Srbiji, zamislite kolika bi bila ušteda kada bi i ostalih 95 odsto fabrika prešlo na foliju bez hilzne. Kolika bi ušteda bila i koliko bi otpada manje pravili?”, postavlja pitanje naš sagovornik i nastavlja…
“U Srbobranu pokrivamo tržište sa 95 posto, gotovo svi koji nešto proizvode ili imaju potrebu za transportom koriste naše proizvode. Na teritoriji Srbije je malo drugačije stanje, preko distributera sa kojima imamo potpisane ugovore o zastupanju pokrivamo tek mali deo tržišta, a uz to nigde ne ide naš logo već etiketa distributera. Trenutno smo u procesu zaštite proizvoda, dobijanja patenta za teritoriju Srbije: za logo, krajni proizvod, proces dobijanja samog proizvoda i sam alat stvoren za te namene. Nakon toga sledi istraživanje evropskog tržišta, kako bi se u bliskoj budućnosti isto uradilo i za teritoriju starog kontinenta. Kamar Plus je dobio pravo na korišćenje brenda ‘Bačka’, pozitivan odgovor je dobijen i od Privredne komore za brend ‘Čuvarkuća – proizvedeno u Srbiji’, a od Zavoda za intelektualnu svojinu dobijen je privremeni patent”, saznali smo od Maria.
Folija iz Srbobrana može se pronaći kod mnogih velikih i poznatih kompanija, a među njima su: Aretol, Keramika Kanjiža, Simeks, Vitorog, Vino Župa, Kapriolo, Vobihaus, Beorol, Rolna, Medela, Black Horse i još nekih 80 manjih firmi. Pregovori se trenutno vode sa velikim trgovinskim lancima koji troše znatne količine folije, pored pomenute Mađarske izvozi se i u: Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu (preko posrednika Beorol i Wobyhaus), a radi se i uslužno premotavanje folije za jednu Poljsku kompaniju.
Kako naš sagovornik navodi, nije ni malo lako bilo doći do proizvoda koji je dovoljno inovativan, a pogotovo kada se uzme u obzir da treba da izdrži ozbiljne sile koje nastaju u mašinama za proizvodnju: “Bilo je potrebno napraviti alat koji je sposoban da izdrži velike obrtne sile, od 2 do 3 hiljade obrtaja, i da pri tome drži foliju koja po kvadratnom centimetru ima silu od 7 kilo njutna. Uskoro dobijamo zvaničan patent za teritoriju Srbije, to će biti pravo priznanje uspeha, a zatim idemo dalje. Potrebno nam je da još malo ojačamo, pa da možemo da krenemo samostalno da nudimo svoju foliju, bez posrednika, sa našim logoom i sertifikatom. To je razvojni cilj za narednu godinu”, rekao nam je za kraj razgovora Mario Gerdijan, preduzetnik na kog možemo da se ponosimo i koji može biti primer i drugim domaćim privrednicima.
