Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja, u svetu poznat i kao Dan ružičastih majica,koji se odnosi na prevenciju vršnjačkog nasilja i obeležava se poslednje srede u februaru.
Ideja je nastala u znak protesta zbog incidenta koji se dogodio 2007. godine u Kanadi kada je žrtva nasilja bio učenik koji je prvog dana škole obukao ružičastu majicu kao podršku svojoj majci koja je obolela od karcinoma dojke, a zatim su ga vršnjaci ismejali i psihički i fizički zlostavljali. Pretrpeo je verbalno i psihičko nasilje, a u znak podrške grupa aktivista je nakon toga kupila roze majice i podelila ih deci u njegovoj školi. Ubrzo su deca i sama dolazila u školu u svojim majicama roze boje, kao simbol borbe protiv vršnjačkog nasilja.
U duhu današnjeg dana nastavnici i učenici Gimnazije i ekonomske škole “Svetozar Miletić” poslali su jasnu poruku “NASILJE PRESTAJE OVDE”.
Obeležavanje ovog dana ima za cilj promovisanje tolerancije, empatije, poštovanja različitosti, razvijanja saradnje i osnaživanje za nenasilno rešavanje konflikata. Najvažnija je prevencija, uvek treba otvoreno kritikovati nasilje, edukovati decu, nastavnike, vaspitače, roditelje, realizivati aktivnosti i manifestacije koje promovišu toleranciju i nenasilno rešavanje problema. Tolerancija na nasilje mora biti nulta, odnosno uvek reagovati u situacijama nasilja u skladu sa propisanim pravilima i protokolima u svim ustanovama koje se bave decom.
Potrebno je sa decom razvijati odnose međusobnog poverenja i prihvatanja, osluškivati ih i posmatrati znakove nasilja, učiti ih da ne budu takvi, ali i da odmah prijave one koji su takvi.
Kod prijave nasilja potrebno je odmah reagovati, zaštiti dete, raditi sa žrtvom, nasilnikom i vršnjačkom grupom, uključujući i porodice i sve nadležne ustanove. Ohrabrivati decu da prijavljuju slučajeve nasilja odraslim osobama u koje imaju poverenja ( roditelji, učitelji, nastavnici, rođaci, treneri…) Ohrabrivati i „posmatrače“ da ih prijave. Poštovati privatnost i anonimnost ukoliko je neophodno. Emotivno podržavati dete žrtvu, osnaživati ga, uvereriti ga da ono nije krivo, niti manje vredno i da svako može nažalost biti žrtva nasilja.
Posebna pažnja se mora usmeriti i na nasilnika uključujući njegovu porodicu, tragati za razlozima takvog ponašanja, izgrađivati pozitivne oblike ponašanja, obučiti ga ispravnim socijalnim veštinama, nenasilnoj komunikaciji, ispravnim reakcijama na frustraciju, uključivati ga u pozitivne zajedničke aktivnosti sa drugom decom, kažnjavati adekvatnim kaznama nasilno ponašanje, roditeljima pružati savete o adekvatnom odnosu prema detetu i poželjnim strategijama vaspitanja.
Vršnjačko nasilje je opšte društveni problem sa kojim se mnoga deca susreću, s toga se mora na njemu raditi dokle god postoji. Nemojmo čekati da nas pokrenu tragične priče porodica čija su deca ne znajući za drugo rešenje izvršila suicid. Treba reagovati sad.
