Svečana proslava Dana opštine Srbobran, nakon polaganja venaca na spomen obeležijima, nastavljena je u skupštinskoj sali zgrade opštine, gde su predstavnici lokalne samouprave uručili Oktobarska priznanja istaknutim pojedinsima i organizacijama koji su dali poseban doprinos zajednici u kojoj žive.
Svečanost je ove godina održana u malo drugačijim okolnostima, bez uvaženih gostiju i velikog broja posetilaca, u skladu sa epidemiološkom situacijom. Pored laureata skupu su prisustvovali najviši predstavnici lokalne samouprave, Saveta Mesnih zajednica i Opštinskog veća.
Dobrodošlicu prisutnima poželela je Milena Alargić, predsednica Skupštine opštine Srbobran: “Godišnjicu oslobođenja Srbobrana od fašističke okupacije obeležavamo u periodu kada se na svetskom nivou vodi borba protiv pandemije virusa COVID 19. Uz poštovanje svih epidemioloških mera koje je propisao Krizni štab za vanredne situacije, ovaj Dan opštine proslavljamo na malo drugačiji način, ali to ne znači da je on manje bitan, manje svečan. Naprotiv, današnji dan je izuzetno značajan jer dokazuje da u našem mestu žive heroji kao i pre 76 godina”.
“19. oktobar je slobodarski datum koji su nam preci ostavili u amanet. Veoma je važno da nikada ne zaboravimo da su slavni borci koji su svojim životima branili pragove naših ognjišta, omogućili da živimo i stvaramo u miru i slobodi. Put do slobode nije bio lak i jednostavan, naprotiv, bio je krvav, težak i mukotrpan. Zbog toga se sa posebnim poštovanjem i ponosom sećamo prošlosti da bismo sigurnije i smelije koračali u budućnost. Svako mesto čine i daju mu dušu njegovi stanovnici, a naše najveće bogatstvo uvek su bili ljudi; hrabri, marljivi, jednom rečju veliki. Kao i pre 76 godina, tako i dan danas – Srbobran je pokazao da može da se ponosi i diči svojim stanovništvom. Kao predsedniku Skupštine opštine pripala mi je čast da otvorim svečanu sednicu na kojoj ćemo sumirati rezultate za prošlu godinu i uručiti najviša priznanja onima koji su se istakli u različitim oblastima i nesebičnom angažovanju za dobrobit zajedice”, rekla je Milena Alargić.
Prigodan govor održao je i predsednik opštine Radivoj Debeljački: “Poštovane građanke i građani opštine Srbobran čestitam vam Dan opštine Srbobran. Želim da iskažem zahvalnost jer ste uveličali ovaj, za sve nas veoma važan događaj, koji dolazi u nesvakidašnjim i specifičnim okolnostima koje su nas zadesile. Danas nisu bili u mogućnosti da prisustvuju mnogi naši dragi gosti, pre svega zbog epidemioloških mera i bezbednosti naših građana, s toga želim da iskoristim priliku na početku da im se zahvalim na razumevanju koje je odlika preko potrebne odgovornosti. Današnji dan, prilika je da se prisetimo vremena kada je Srbobran oslobođen od teških godina stradanja i okupacije, ali i svih junaka koji su položili svoje živote za otadžbinu, mir i slobodu. Svako vreme satkano je od onoga što je dobro i loše. Isto tako, svaka epoha ima svoje heroje. Kroz našu istoriju mnogo je takvih primera i upravo su oktobarska priznanja simbol sećanja na sve njih ali i nagrada za junake savremenog doba u kom mi danas živimo. Srbobran, Turiju i Nadalj čine ljudi, i mi možemo da se ponosimo našim sugrađanima koji zajednički u višenacionalnoj sredini neguju duh tolerancije i razumevanja”.
“Danas se posebno ponosimo dobitnicima oktobarskih priznanja koji su svojim delima pokazali vrednosti kojima bi se naši preci sigurno ponosili. To je pravi dokaz da njihova žrtva nije bila uzaludna.Veoma mi je draga činjenica da naši građani umeju da prepoznaju svoje heroje, da nagrade čestitost, vrednost, poštenje i sve one čovekove vrline koje usrećuju ljude, koje čine društvo boljim i lepšim. Dozvolite mi da iskoristim priliku da se zahvalim svim našim sugrađanima koji su u vreme pandemije, koje još uvek traje, pokazali solidarnost prema onima kojima je ta pomoć bila preko potrebna. A mnogo je takvih primera. Ne zaboravimo naše volontere, humaniste, donatore i pre svih zdravstvene radnike koji se svakodnevno bore za sve nas, za naše komšije, za naše najmilije. U našim sećanjima ostaće i naši sugrađani koji su nažalost izgubili bitku sa bolešću koja je još uvek prisutna među nama. Zato je današnja odgovornost i žrtva koju činimo odricajući se nekih uobičajenih životnih aktivnosti veoma važna, ali neizmerno manja u odnosu na ono što su naši preci bili spremni da žrtvuju za buduća pokolenja”.
“Ipak, optimizam ne sme da jenjava, Srbobran mora da gleda ka budućnosti i prosperitetu čuvajući sećanja na svoju slavnu istorijsku prošlost. Verujem da je svima nama zajednički cilj da naša sredina napreduje, da stvaramo nova radna mesta, da odlučno nastavimo sa daljim razvojem naših naselja, da realizujemo važne infrastrukturne projekte koji će omogućiti bolje uslove za život svim našim sugrađanima. Ne manje važna je i briga o socijalnoj najugroženijim građanima i osetljivim kategorijama društva koji moraju da osete pripadnost i spoznaju da neko misli o njihovim potrebama. I mladi i stari, predškolci,učenici, radnici i penzioneri, sve su to ljudi koji čine bogatstvo naše sredine. Pred nama je veoma izazovno vreme koje će biti prepuno iskušenja, ali naš cilj je jasan i uveren sam u odlučnost da Srbobran, Turija i Nadalj idu napred, uvek se sećajući događaja iz prošlosti koji su tu da nas podsete na vrednosti pobede i slobode”, rekao je u svom obraćanju predsednik opštine Srbobran, Radivoj Debeljački.
Nakon obraćanja okupljenima od strane dvoje predstavnika najviših organa vlasti u opštini, pristupilo se dodeli najvrednijih društvenih priznanja ovogodišnjim laureatima. Oktobarska nagrada opštine Srbobran, kao nagrada za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u nauci, kulturi, umetnosti, prosveti, zdravstvu, fizičkoj kulturi, sportu, novinarstvu, proizvodnom radu ili u drugim oblastima privrednog i društvenog života u vidu plakete, dodeljuje se u 2020. godini dr HARGITI FUTO HORVAT – za ostvarenje u oblasti kulturnog stvaralaštva, angažovanje na širenju i razvoju kulture i razvijanju aktivnosti amaterskih kulturno-umetničkih društava, kao i stvaranju uslova za korišćenje kulturnih dobara.
Zahvalnica opštine Srbobran, kao priznanje za postignute primerene rezultate i uspehe u radu, učinjene podvige, humana dela, kao i za ispoljenu hrabrost i požrtvovanje u spasavanju života ljudi i materijalnih dobara, dodeljuju se u 2020. godini: BORIVOJU MIKOVIĆU – za humana dela, Udruženju “NAŠA PRIČA“ Srbobran – za humana dela, DRAGANU KRNjETINU – za postignute rezultate i uspehe u radu i humana dela, i VOLONTERIMA PRI MESNIM ZAJEDNICAMA OPŠTINE SRBOBRAN – za humana dela.
Obrazloženja koja su pratila odluku o izboru nagrađenih potvrdila su da su imenovani, troje u ličnom svojstvu a dvoje u ime brojne grupe vrednih i požrtvovanih ljudi, stvarno svojim angažmanom dali pun doprinos da Srbobran bude lepši, bolji, razvijeniji i humaniji, i tako ostavili trajan pečat i trag na još jednoj stranici gradske istorije.
U svoje lično i u ime drugih nagrađenih, javno se zahvalila dr Hargita Futo Horvat. “Prošle godine bila sam pozvana u Budimpeštu na snimanje dokumentarnog filma o mom životu i delu. U intervjuu sam trebala da govorim o tome odakle potičem i o svojoj porodici. Ispričala sam da su moji preci rodom iz Srbobrana, da je deda sa mamine strane bio ribar, sekač trske, a pravio je i štukatur; mamina baka, rođena 1899. godine u Srbobranu, veoma lepo je pevala i svirala na citri, a jedno međunarodno istraživanje folklorne tradicije, pokazalo je da je bila jedina žena u Karpatskoj niziji koja je i izrađivala citre. Njena ćerka, moja baba, takođe je bila dobra muzičarka. Svirala je na balovima i tako zarađivala. Sa tatine strane potičem iz molerske dinastije – deda, tata, stričevi, brat, svi su članovi te velike dinastije. Sve sam to ispričala do detalja, ništa nisam ulepšavala. Na kraju intervjua novinar mi je rekao: Vidi se da ste ponosni na svoje pretke. Odgovorila sam mu: Tako vam je to u našem Srbobranu. Tamo su nas naučili radu, poštovanju, porodičnim vrednostima, dobili smo kućno vaspitanje, naučili nas da se javimo svakome koga sretnemo na sokaku, da naučimo ili barem zapišemo mamine i bakine stare recepte, vredne savete iz narodne medicine… i, da budemo ponosni na pretke, koji možda nisu bili bogati, učeni, ali su svojim radom, trudom, upornošću omogućili potomcima da uče i završe škole. Osim toga, izgradili su Srbobran, podigli crkve, škole, institucije…
Od malena volim da slušam starije ljude i njihove priče. Istraživanja lokalne istorije i književnosti stvorili su jedan paralelni svet, jedan istorijski ‘tekstualni grad’ satkan od priča, koji je prisutan i u ovom realnom, fizičkom prostoru. Kada prođem selom sve je to prisutno na ulicama, na zgradama, prozorima, kapijama… Pođimo ovom prilikom zajedno u jednu virtuelnu šetnju našim sokakom: Porodična kuća Dunđerskih bila je i dom Lenke Dunđerski, gde je verovatno boravio i Laza Kostić, a Lenka je igrala ulogu u nastanku, po mnogima najlepše ljubavne pesme svih vremena, Santa Maria della Salute. Na Zelenom sokaku nalazi se rodna kuća pisca Lasla Vegela, u staroj vodenici na Krivaji, kod Rekavice, koju nismo uspeli da sačuvamo, radio je pradeda pisca Nandora Giona, Nemac, Stefan Krebs. O njemu sam čitala u romanima njegovog unuka. Izlizana turska kaldrma koja viri ispod asfalta pored klanice, na nekadašnjem glavnom putu, podseća me na Jevrejina po imenu Madi, koji je postao poznat po izreci: Prošao je kao Jevrejin Madi. Za one koji nisu čuli, ta priča ide ovako: jednog dana je Madi pijan krenuo iz Srbobrana u Feketić i usput hteo da zapali lulu. Kako je duvao jak vetar iz pravca Feketića, on se okrenuo da zapali šibicu i njome duvan. Međutim, zaboravio je da se okrene, pa se umesto Feketića vratio u Srbobran, a da to uopšte nije primetio. Više ne čujem tu izreku u govoru Srbobranaca, ali smo je, zajedno sa ostalim izrekama i poslovicama koje su nastale i upotrebljavale se u Srbobranu, sačuvali u jednoj od monografija o lokalnoj istoriji. Zgrada gimnazije, pak, podseća me na profesora i pesnika Milana Dunđerskog, zanatska zadruga je za mene i mesto tančura pokojnog Laze pekara, gde je omladina naučila korake raznih plesova, Rajčur je simbol naših sportista, Šlajz nekadašnjeg života na vodi, na kanalu, maslačak me podseća na pripovetke Milene Šurjanović koja je predivno pisala o maslačku u srbobranskoj avliji, a možemo pomenuti i našeg drugog savremenika, Simu Ćosina koji je u svojim delima pisao o ovdašnjem životu, a i o palanačkom mentalitetu, i tako pedalj po pedalj za svako mesto se vezuje neki događaj iz naše istorije.
Bilo je i lepih i manje lepih događaja tokom istorije, sve je to utkano u grad i sećanja njegovih stanovnika, a mi treba da učimo iz života i dela ranijih generacija od kojih smo dobili ovaj grad na čuvanje. Smatram da je istraživanje lokalne istorije značajno jer ne možemo da procenimo sadašnjost i planiramo budućnost, ako nismo upućeni u prošlost. Kulturno nasleđe je veza između prošlosti i budućnosti, ono gradi mostove između ljudi i zajednica.
Srbobran ima potencijal da postane turističko mesto. Verujem da bi mnoge iznenadio broj turista koji je posetio spomen-kuću Nandor Gion, koja je ove godine proslavila 10. jubilej. Posetioci se, nakon posete spomen-kući, prošetaju i Srbobranom, i uvek odlaze puni pozitivnih utisaka. Imamo verske objekte, spomenike, poznate ličnosti, festivale, bogat kulturni program, imamo legende i izvrsnu hranu. Sve bi to trebalo povezati i izdejstvovati da se Srbobran uvrstiti u programe turističkih organizacija. Predložila bih da to bude cilj koji ćete ostvariti za vreme vašeg mandata. Podržite ljude koji žele da urade nešto za svoj grad, malo je takvih ljudi poput onih koji su danas dobili pohvalnice. Treba da ih cenite i motivišete. Ja im čestitam i želim da imaju još puno dobrih ideja. Jer Srbobran je jedan, jedinstven i naš. A mi, njegovi stanovnici, treba da ga čuvamo, razvijamo i da težimo da budemo preci na koje će naši potomci biti ponosni. Želim svima onima koji ovu varoš smatraju svojim gradom sretan Dan grada Srbobrana”, istakla je dr Futo Horvat.
Kako bi program svečane dodele godišnjih priznanja bio posebniji, kao i do sad, pobrinulo se par članova Gradskog hora “Zora” sa dirigentkinjom Jasminom Stolić Pivnički, koji su pevali himnu “Bože pravde” i pesmu “Ovo je Srbija”, dok je pesnik Goran Blagojević govorio stihove Milana Rakića, pesma “Nasleđe”.
