Održani koncert ozbiljne muzike u sali Malog pozorišta optimistično je najavio sezonu kulturnih dešavanja u zatvorenom, nešto što je svima falilo, a što je izostalo u proteklih pola godine usled epidemije korona virusa.
Malobrojna publika je, u petak veče, mogla da uživa u ozbiljnoj muzici pisanoj za klarinet koju je prezentovao Stefan Milović, nastavnik klarineta u muzičkoj školi u Vrbasu koji predaje i deci u isturenom odeljenju u Srbobranu.
“Koncert je prvenstveno bio poklon mojim učenicima i njihovim roditeljima, a zatim i svim mojim saradnicima i građanima Srbobrana koji uživaju u ozbiljnoj muzici. Koleginica Nera Skeledžija, pijanista i korepetitor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, mi se pridružila na bini u izvođenju nekih meni dragih kompozicija. Ona je nekada davno bila moj profesor, a danas smo kolege i prijatelji. Takođe, koncertu je značajno doprineo mladi violinista, Nerin sin Sergej Skeledžija, neverovatno talentovan muzičar svetskog ranga. Njegovo sviranje i umeće sa nepunih 13 godina se zaista retko viđa”, rekao nam je Milović.
Repertoar koji je bio na programu uglavnom su činila dela draga izvođaču, omaž Manuelu Defalji od Bele Kovača, takođe publika je mogla da čuje Štamicev “Damštat koncert”, zatim sonetu “Brejvis” Zlatana Vaude i na kraju muzika slavnog orguljaša Čarlsa Mari Vidor. Stefan Milović nam je otkrio da trema uvek postoji i da je naravno pozitivna, pogotovo što je još uvek mlad i nema iza sebe stotine javnih nastupa. “Moj rad je pre svega usmeren na pedagogiju, ali sam odlučio i da se svirački aktiviram jer jedino na taj način mogu da postignem visoke rezultate kao predavač”, dodao je nakon koncerta Milović.
Inicijativa za održavanje koncerta potekla je od nove direktorice Doma kulture, Sonje Stojnović, po želji učenika muzičke škole koji nemaju često priliku da prisustvuju ovakvim događajima. Naravno, Dom kulture je organizator koncerta, a zaposleni u ovoj ustanovi su se potrudio da obezbede uslove za održavanje nastupa, tako da ispoštuju sve propisane norme koje od nedavno važe za dešavanja u zatvorenom prostoru. Sedišta u sali bila su na propisanoj udaljenosti, broj osoba koje su mogle da prisustvuju komcertu je bio ograničen i svi u publici su nosili zaštitne maske. Rezultat: svi su bili bezbedni, a užitak je bio veći, jer je mozika izvođena za manji broj ljudi te je i atmosfera bila intimnija.
