Osam godina nakon smrti Nandora Giona njegov zavičaj je kulturnom manifestacijom obeležio njegov život i delo, omogućavajući većem broju ljudi da upoznaju velikog mađarskog pisca i odaju mu zasluženu počast. Deset godina kasnije, kako zbog epidemije nema mogućnosti za održavanje adekvatne proslave, red je da se jednom retrospektivom obeleži jubilej postojanja Spomen kuće “Nandor Gion”.
Iz zavičajne kuće srbobranskog autora obratili su se svojim Srbobrancima članovi ove organizacije, koji čuvaju sećanje na Nandora objavljivajući njegove brojne romane na srpskom jeziku i tako šireći njegove priče koje lakše dopiru do većeg broja čitalaca.
“Na današnji dan pre deset godina otvorili smo Spomen kuću Nandora Giona. Bio je to značajan datum za srbobranske Mađare. Doprinos tom događaju i trajnoj popularizaciji Nandora Giona dali smo i mi otvaranjem njegove spomen kuće. Posmatrano s decenijske vremenske distance, možemo opravdano tvrditi da je naš cilj postignut, ali da ga je potrebno i dalje razvijati, rešavanjem novih izazova u duhu savremenih društvenih i kulturnih kretanja.
Ali, da krenemo s pričom o Spomen kući Nandora Giona od njenog početka.
Nakon smrti pisca i njegovih roditelja kupili smo praznu porodičnu kuću Gionovih. Nekoliko godina napornog rada, istraživanja i sakupljanja kolekcije bilo je potrebno da bismo 2010. godine stvorili Spomen kuću. Za ostvarivanje naše ideje veliku podršku i novčanu pomoć dobili smo iz Mađarske.
Spomen kuća ‘Nandor Gion’ ima za cilj da posetiocima prikaže njegov život i književno delo. Enterijer kuće sadrži dve ulične sobe i predsoblje, pretvoreno u ižložbeni prostor. Nekadašnja trpezarija je adaptirana za administrativne poslove, prijem gostiju i prostor za istraživanje, a u njoj se nalazi i porodična biblioteka.
U sobi Nandora Giona su njegov krevet i nameštaj, porodične slike, radni sto s lampom, pisaća mašina, njegove naočare, kao i cigarete, trajno prisutne u njegovom životu. ‘Prednja’ ili ‘čista’ soba, je izložbeni prostor, u kome se nalaze piščeva literarna dela, fotografije i originalna dokumenta.
Spomen kuća je pogodna i za kreativne goste, jer istraživačima omogućava pristup arhivu, književnim delima pisca, sekundarnoj literaturi, audio materijalima i filmskoj arhivi.
Velika terasa u dvorištu može da primi oko stotinu ljudi i pruža odlične mogućnosti za organizovanje književnih i filmskih večeri, kojima obogaćujemo sadržaj i doživljaj posetiocima spomen kuće. Proteklih godina smo u tom prostoru održali veliki broj književnih večeri, dodela priznanja, projekcija filmova i drugih kulturnih događaja.
Izložba je otvorena tokom cele godine, i može se posetiti zakazivanjem, a stručno osoblje spomen kuće je uvek dostupno svim zainteresovanim subjektima. Proteklih devet godina imali smo veoma mnogo posetilaca, kako grupnih, tako i pojedinačnih. Naši posetioci dolaze iz svih delova Karpatskog basena, a ako su na eskurziji, i mogu da provedu više vremena u našem naselju, odvedemo ih u šetnju, i pokažemo mesta, koja su opisana u delima Nandora Giona: nekadašnju klanicu, Krivaju, mlin Krebsovih, Srce na Krivaji i Kalvariju, gde se može videti ‘Vojnik sa cvetom’. Godišnje smo u proseku imali od 400 do 600 posetilaca, što znači da je u proteklih 10 godina oko 5000 gostiju obišlo Spomen kuću i posetilo naš Srbobran.
U februaru 2006. godine prikazan je film Barnabaša Tota i Balaža Šimonjija ‘Gionfalva’ (Gionovo selo), a već sledeće godine u Narodnoj biblioteci smo postavili izložbu koja je imala za cilj, da prikaže život i delo Nandora Giona. Tada su postavljeni temelji za serijal ‘Dani Giona Nandora’ i sadašnje izložbene postavke u Spomen kući. ‘Dani Nandora Giona’ je ubrzo postala tradicionalna književna manifestacija, koju organizujemo svake godine tokom februara i marta, i na kojima se publici predstavljaju savremeni autori: filmski režiseri, književni kritičari, nekadašnji Gionovi saradnici i pisci.
Već prve godine smo obogatili program Spomen kuće Literarnim konkursom Nandora Giona za najbolje novele, romane i omladinske romane. Ubrzo smo ga proširili prevodilačkim konkursom, koji ima za cilj, da se dela Nandora Giona prevode s mađarskog i postanu u celini dostupna čitaocima na srpskom jeziku.
Do danas naša izdavačka delatnost broji sedam novela, jedan roman, dva omladinska romana i jedanaest prevedenih knjiga.
Kao priznanje za naš dosadašnji rad, Kulturni savez vojvođanskih Mađara je 2016. godine u kategoriji omladinskih romana dodelio Spomen kući nagradu ‘Najlepša knjiga’, a 2018. godine za antologiju novela nagradu ‘Najlepša zbirka’. Ponosni smo na ove nagrade. Važno je napomenuti da naše publikacije nastojimo da obogatimo lepim grafičkim ilustracijama i rešenjima, koristeći rad mladih vojvođanskih umetnika, što rezultira bogaćenjem svoje i univerzalne kulture.
Svake godine smo organizovali bogate i uspešne ceremonije dodele nagrada u dvorištu Spomen kuće, kao i prigodne emisije, projekcije filmova, večeri poezije, književne večeri, predstave, kao i kampove za mlade i još mnogo drugih aktivnosti.
Ove godine se zbog pandemije sve dešava drugačije, ali pokušavamo da se prilagodimo novonastaloj situaciji i prilikama za rad u kulturi.
Od 2012. godine sve informacije u vezi Spomen kuće se mogu pročitati na našem sajtu http://www.gionnandoremlekhaz.org, koji se stalno ažurira.
Od nedavno smo prisutni i na društvenim mrežama, na FB profilu https://www.facebook.com/GionNandorRajongoiOldal/, takođe predstavljamo životno delo Nandora Giona.
Ovaj izveštaj ne bi bio potpun bez fotografija, kojih imamo mnogo, pa smo zbog iliustracije odabrali samo nekoliko reprezentativnih.
Podršku od lokalne samouprave dobijali smo za konkretne projekte, nikada i za održivi opstanak, što je od presudne važnosti za naš dalji rad i želja nam je da se Spomen kuća institucionalizuje. Važno je naglasiti da u Srbobranu ne postoji sličan kulturni centar, i sigurni sam da bismo mnogo dobili institucionalizacijom Spomen kuće, jer bi nas tada Mađarski nacionalni savet uvrstio u prioritete i osigurao izvesnu egzistenciju.
Naša institucija sigurno ima budućnost, a to potvrđuju Gionovi romani, koji se iz godine u godinu reizdaju, i za kratko vreme razgrabe, ali i proširivanja njegovog životnog dela novim književnim i prevodilačkim konkursima, kao i brojne književne večeri, i istraživačke i turističke mogućnosti. Nastavak i razvijanje svega dosad urađenog je naš osnovni plan za budućnost.
Rad Spomen kuće finansijski su pomogli ‘Fondacija Betlen Gabor iz Mađarske’, Mađarski nacionalni savet i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice. Za nesmetan rad Spomen kuće su se pobrinuli i naši brojni volonteri, zbog čega smo im neizmerno zahvalni.
Nadamo se da sadašnja zdravstvena situacija neće još dugo trajati i da ćemo uskoro ponovo biti otvoreni za posetioce. Jubilej, kao i ostale manifestacije, ne možemo ove godine da obeležimo na prikladan način, ali ćemo se potruditi, da za sve nađemo alternativna rešenja. U digitalnom prostoru ćemo skromno proslaviti ovaj, za nas veoma značajan datum, posle kojeg ćemo zajedno sa mladima i s nadom u institucionalizaciju, krenuti orno ka sledećem jubileju”, kaže u izveštaju o radu predsednik Kulturnog centra „Nandor Gion”, Deže Nemet.
