Braco Azarić slikar je velikog talenta koji izbija iz svakog njegovog dela, čemu su večeras mogli da svedoče malobrojni posetioci svečanog otvaranje izložbe priređene u galeriji Doma kulture.
Njegov likovni izražaj lako je prepoznatljiv i teško da ko može da iskopira svu emociju skrivenu u svakom potezu kista otisnutog na površini platna, mišljenja su mnogi likovni kritičari, pa i srbobranski slikar Ištvan Fusko, koji je na otvaranju izložbe predstavio svog prijatelja Bracu Azarića. U kratkom uvodu gospodin Fusko opisao je kako je prvi put upoznao selo Novi Kozarci, inače rodno mesto i prebivalište slikara Azarića, kao i kako je upoznao svog današnjeg gosta godinama kasnije. Kako je Braci ovo prvi put da dolazi u Srbobran, Ištvan ga je tokom dana proveo kroz mesto, pokazao mu sve njegove lepote i znamenitosti što je na gosta ostavilo snažan utisak, kako i sam kaže sviđa mu se naša varoš.
“Drago mi je da sam danas posetio Srbobran, jedno predivno mesto na koje svi njegovi stanovnici mogu biti ponosni.” A zatim je rekao par reči o svom stvaralaštvu: “Moj način slikanja nije čest kod današnjih autora. Imao sam prilike da živim u Kragujevcu jedno vreme i tamo sam upoznao čoveka koji je na sličan način radio slike, što je na mene ostavilo snažan utisak. Ekspresionizam je takav da sliku prvo dugo nosiš u sebi, a onda je u jednom kratkom intervalu brzo preneseš na platno. Retki su stvaraoci koji ga primenjuju jer on se ne uči, sa njim se rađaš, samo je pitanje kad ćeš ga u sebi otkriti. Malo je takvih talenata, što se vidi kod ovih današnjih modernih umetnika, njihove slike nemaju dušu, ne nose nikakvu emociju u sebi i posmatrač ih se lako zasiti. Mislim da sam svojim načinom slikanja najbliži Konjeviću, i drago mi je kad drugi to primete, jer on je jedan od najpoznatijih naših vojvođanskih slikara.”
” Kažu ljudi i van naših prostora da se u mojim slikama prepoznaje taj blagi i tanani vojvođanski ekspresionizam, iako moji koreni nisu vojvođanski već su u Bosni. Inspiraciju pronalazim u stvarima koje me emotivno dotaknu, i to ne mora uvek biti nešto lepo. Imam sliku koja je inspirisana izbeglicama koje su devedesetih došle u Vojvodinu, ali nisam to naslikao tada kada se dešavalo već mnogo kasnije kad je ta emocija u meni postala setna. Takve slike imaju dušu i one kod posmatrača bude najfinije reakcije. Tome umetnost i služi, da sačuva dušu kod čoveka, nema svako novca da kupi vrhunsko umetničko delo, zato i postoje galerije u kojima ljudi mogu doći i nahraniti se pozitivnim ekspresijama, dobrim emocijama i energijom.”, kaže naš sagovornik i dodaje da svako treba da pronađe umetnost koja će ga ispuniti i da se njoj posveti, ne kao stvaralac, već kao konzument.
Inače u svojim rodnim Kozarcima, Braco vodi Galeriju Zdravka Mandića, legat od dvadesetak slika koje je ovaj vrsni umetnik za života poklonio mestu u kojem je život proveo.
