Profesor srpskog jezika Pavle Papulin, jedan je od onih prosvetnih radnika koji su u Srbobranu ostavili traga, izveo je mnoge gimnazijalce na put i zbog toga je opšte poznat u našem mestu. Na sinoć održanoj književnoj večeri u Domu kulture, njegovi sugrađani su mogli da ga vide u jednoj drugoj ulozi, kao prezentera savremenih ruskih aforizama.
Knjiga “Veliko u malom”, Aleksandra Čotrića, ostavila je na našeg profesora snažan utisak, zbog čega je imao želju da je predstavi svojim sugrađanima, ne samo kao zanimljivo štivo kojim bi se mogli razonoditi, već i kao jedan filozofski i drugačiji pogled na svet i probleme sa kojima se obično susreću. Aforistične misli nisu do sad bile obrađivane u Ustanovi kulture naše opštine, zbog čega je ova kuća rado ustupila svoju galeriju kao mesto na kom će se ova tema rasplitati.
Aforizmi su u Dom kulture privukli petnaestak znatiželjih lica koja su rado slušala koncentrovane besede od jedne rečenice, koje im je profesor govorio, ali ih je isto tako i analizirao, govorio o njihovoj istoriji, razlozima za nastajanje, temama koje obrađuju i zajedno sa publikom im se radovao, pogotovo onim aforizmima koje čuva kao omiljene. O svemu ovome i još ponešto rekao je Pavle Papulin i za naš portal.
“‘Veliko u malom’ je jedna jako zanimljiva knjiga koja obrađuje aforizme nastale u Rusiji u poslednjih stotinak godina. Naš aforističar i pisac, Aleksandar Čotrić, dugi niz godina je prevodio te aforizme, književna dela od jedne rečenice, a taj rad je krunisao izdavanjem knjige koja je izašla 2018. godine. Knjiga je odmah rasprodata. Ja sam za nju saznao pre godinu i po dana, slušao sam o njoj, poželeo sam da je posedujem i uz mnogo muke sam uspeo da dođem do jednog primerka. Oduševile su me misli izrečene u tim kratkim formama, kao kratke poslovice od jedne ili dve rečenice. Meni su aforizmi vrlo bliski, često sam ih koristio u radu sa učenicima i studentima, zanimljivo je tako raditi i vrlo je zahvalno”.
“Ono što ovu knjigu ističe i razlikuje od drugih aforističnih izvora, jeste to što je jedan stručnjak birao samo najbolje aforizme i objavio ih u knjizi. Aforizmi koje nalazimo u novinama i sličnim javnim glasilima su relativno slabi i često veoma jednostrani stavovi. Ruski aforizmi su nastali u naciji čija se književnost svrstava u sam krem svetske pisane reči, posebno 19. i početak 20. veka, Rusi takođe imaju dugu i plodotvornu tradiciju pisanja aforizama. Ono što svakako treba istaći je da su pisci tih aforizama, nevezano da li dolaze iz carske, sovjetske ili današnje Rusije, uvek imali izvesna ograničenja prema kritikovanju najviših instanci vlasti. To ih je nateralo da se u svojim interesovanjima šire, da sve oblike životnog delovanja obuhvate i baš zbog toga su oni toliko dobri, vrlo čiljivi, veoma sadržajni i naposletku poučni”, objasnio nam je profesor.
