Subota veče u sali Malog pozorišta bila je mesto održavanja svečanosti na kojoj je Ivanu Negrišorcu, pesniku iz Novog Sada, uručena književna nagrada “Lenkin prsten”, za najbolju ljubavnu pesmu na srpskom jeziku u 2019. godini.
Bio je to 14. put da žiri u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), nekom pesniku dodelio prestižno priznanje. Nagrađena je pesma “Ko je to u nama?”, objavljena u Letopisu Matice srpske. Nagradu je Negrišorcu predao i prvi mu na njoj zvanično čestitao, predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški, plaketu mu je predao Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, a novčanu nagradu predala je Milica Zarić, direktorka Doma kulture.
“Pesma koja je nagrađena je suštinski vezana za Srbobran. Moja supruga je iz ovog lepog grada i u njemu je sahranjena, na istom groblju na kojem je i prelepa kapela Dunđerskih, gde Lenka počiva. Sve naše bilo je vezano za Srbobran, Novi Sad, za mesta u koja smo putovali zajedno. Nedavno je objavljena i jedna knjiga sa nizom pesama sa naših zajedničkih putovanja, u kojima ona jeste jedan od važnih motiva, a završna pesma te knjige je privukla pažnju ovog žirija. Ona govori o tome koliko svet mrtvih nije odvojen od sveta živih, već su dva sveta koja se prožimaju“, emocija je koju je Negrišorac pokušao da iskaže rečima, a bila je vidljiva i golim okom. Ivan je između ostalog bio i u prvom sastavu žirija za dodelu “Lenkinog prstena” i rado se priseća tih dana. “Bilo nam je veoma važno da postavimo dobru pesmu i da utvrdimo visoke parametre na samom početku, jer kada uspostavite na početku jednu vrstu mere, onda to mora da ide samo napred, što je veoma važno za nagradu. Sada, posle ovoliko godina, može se podvući i prva crta. Nagrada je vrlo specifična, potrebna je našem književnom i kulturnom prostoru, iz nje se može zasnovati mnogo kompleksnija priča koja može uključiti razne dimenzije stvarnosti, ne samo pesničke i ne samo književne. Posle skoro 15 godina, kada vidim koji su pesnici sve prolazili kroz ovu nagradu, mislim da možemo biti veoma zadovoljni, samo je potrebno sve to čuvati i razvijati dalje, razgranati one segmente koji naležu na pesnički i književni mit o Lenki i Lazi. To je prilika da o tome razmisle ljudi koji imaju smisla za ‘kulturnu inudstriju’, pre svega kulturni turizam. Srbobran može biti lepa oaza kulturnog turizma“.
Nekoliko reči o tome koliko je ova nagrada važna za Srbobran, i kako ona prevazilazi okvire malene opštine u Vovodini, govorio je predsednik Paroški. “Ova manifestacija osmišljena je, pre svega, u znak sećanja na Lenku Dunđerski, najveću muzu u poeziji koja je opevana, onu kojoj je Laza Kostić posvetio najlepšu ljubavnu pesmu na našem jeziku. Lenka Dunđerski je rođena u Srbobranu, ovde je i sahranjena, i zbog toga su Srbobranci hteli da odaju počast devojci koja je svojim likom i delom zadivila jednog velikog pesnika. Međutim, ‘Lenkin prsten’ nije utemeljen samo kao jedna književna manifestacija, on ima i širi značaj i prevazilazi lokalne okvire. Srbobranci žele da se oduže i zahvale i za dela i dobročinstva velike porodice Dunđerski koja je počela u Srbobranu, stvarala i delovala na mnogim mestima, i opet se vratila svom zavičaju i ovde ostala za sva vremena. Značaj ‘Lenkinog prstena’ je veoma velik, imam utisak da manifestacija prevazilazi pesnički nivo i okreće se ka nekim univerzalnim vrednostima. Ovo je veliki dan za Srbobran kada je kultura u pitanju i veliki dan za kulturu, uopšte”, istakao je predsednik.
Kao jedan od ljudi koji je imao čast da uruči nagradu, a i sam je kniževnik, Milan Micić pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, pohvalio je Srbobran jer je uspeo da uspostavi tako značajnu pesničku nagradu, koja je postala prestižna u celoj Srbiji. “Manifestacija koju Dom kulture i Srbobran veoma pažljivo grade čitav niz godina, zaista neguje sećanje ne samo na ljubav Lenke i Laze, već i na uspomenu na porodicu Dunđerski, koja je deo duhovnog, kulturnog i istorijskog identiteta grada Srbobran. Srbobran nije mali grad; kada se pogleda istorija Srbi su branili mnoge gradove, a samo je jedan postao Srbobran”, kratko je obrazložio svoj stav Micić, dodavši da rado dolazi u naše mesto i u njemu predstavlja svoje nove knjige, jer Srbobran ima kvalitetnu publiku koja ceni književnost i umetnost uopšte.
U zabavnom delu programa ove neverovatne večeri, u kojoj je brojna publika uživala sat i pol, nastupili su novosadski hor Kulturno umetničkog društva “Svetozar Marković”, priredivši nam mini koncert, a kao sam vrhunac večeri, ovoga puta za kraj programa, ostavljeno je govorenje stihova pesme Laze Kostića “Santa Mari della Salute”. Na oduševljenje prisutnih, pozvan da ovo učini bio je, glumac Nebojša Dugalić, koji je to maestralno izveo i za to bio nagrađen ogromnim aplauzom, jer ovo je bilo veče za nagrađivanje. Fotografije nastale na ovoj svečanosti možete pronaći u našoj galeriji na facebook-u.
