Oktobarska nagrada uručena je Tanurdžić Jovanu

20. oktobra 2019.

Mesto: Nadalj, Srbobran, Turija

Kategorija: Lokalna samouprava, Priznanje

Dan Srbobrana uvek je prava prilika da se prisetimo ko su ti ljudi i organizacije koji svojim radom, ličnim odricanjima i zalaganjem daju pravi primer onoga što nazivamo uzorom, kao i svakog oktobra za nama i ovog je Skupština opštine Srbobran izabrala one najbolje među nama i svečano ih nagradila.

Na juče održanoj sednici, u prepunoj sali skupštine, dodeljene su zahvalnice najboljim pojedincima i organizacijama, kao i posebno priznanje, Oktobarska nagrada dodeljena novinaru Jovanu Tanurdžiću. Sednicu je otvorila predsednica skupštine Milena Alargić, sledećim rečima: „Poštovani odbornici SO Srbobran, članovi Opštinskog veća, dragi gosti i sugrađani, dozvolite mi da vam se zahvalim što ste svojim prisustvom uveličali današnji praznik. Na današnji dan, 19. oktobra tačno pre 75 godina, Srbobran je oslobođen od fašističke okupacije i mi Srbobranci ga obeležavamo i kao Dan opštine. To je dan kada se sa posebnim poštovanjem sećamo svih boraca za slobodu, svih žrtvi koju su pale da bi se grad oslobodio. Čestiti Srbobranci, boreći se za slobodu i dostojanstven život u okrutnim vremenima, ostavili su svetao trag u našoj prošlosti i sećanju našeg naroda. Današnji praznik pruža nam priliku da pogledamo u prošlost i podsetimo se ko su nam bili preci i na koji način treba da im upamtimo to što su nam omogućili da živimo i stvaramo u slobodi. Sećamo se prošlosti da bi smo hrabrije mogli da koračamo kroz budućnost. Od nas to traže preci, a još više naša deca. Uvek su ljudi bili naše najveće bogatstvo, vredni, radni i pošteni bili i ostali. Bez njih Srbobran ne bi bio to što jeste. Kao predsednica SO Srbobran pripala mi je čast sa otvorim svečanu sednicu na kojoj ćemo sumirati rezultate za proteklu godinu i uručiti najviša priznanja onima koji su se istakli rezultatima u različitim oblastima i nesebičnim angažovanjem za dobrobit naše zajednice, ustanovama i preduzećima, koji kvalitetom svoga rada doprinose razvoju naše opštine“.

Okupljenom auditorijumu se obratio i predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški, čestitao im dan opštine, podestio na značaj datuma 19.10. za naše mesto, ali i ukazao na sve to što se danas čini kako bi život bio dobar. „Tog 19. oktobra 1944. godine Srbobran je na krilima pobedničkog zanosa osetio ukus slobode. Osmeh se vratio na lica Srbobranaca sa verom i nadom da će mir koji dolazi potrajati večno. Mnogo naših predaka položilo je svoj život za sve nas koji danas imamo mogućnost da živimo u slozi i toleraniciji koja krasi ovo naše lepo mesto. Da bi znali da gledamo u budućnost, moramo poštovati prošlost koju Srbobran nikada nije zaboravio. Nismo zaboravili naše pretke koji su čuvali šajkašku granicu, niti borce u čuvenim bitkama za Sentomaš 1848. i 1849. godine, po kojima je i naše mesto dobilo ime, pa stoga i ne čudi da je veliki broj Srbobranaca dobrovoljno učestvovao u Velikom ratu, Narodnooslobodilačnom ratu i najnovijim ratovima 90-tih godnina“.

„Svi oni zaslužuju veliko poštovanje i uvek i na svakom mestu spominjaćemo ih sa velikim pijetetom. Srbobran je mesto slavne prošlosti, a danas predstavlja opštinu koja nakon višegodišnje stagnacije polako počinje da napreduje, da vraća svoj stari sjaj, ali, svakako, da je još puno posla pred nama. Nakon preuzimanja odgovornosti za lokalnu vlast 2016. godine zatečeno je loše privredno stanje sa velikim brojem nezaposlenih. Značajan broj naših sugrađana zaposlio se u novotvorenim fabrikama u Novom Sadu, što je u velikoj meri smanjilo nezaposlenost koja je za nepunih godinu dana pala sa oko 2.500 na 1.700 nezaposlenih. To je značano doprinelo i povećanju životnog standarda naših građana. Ovaj trend se nastavlja zahvaljujući dobroj politici Vlade, a posebno neumornim radom predsednika Republike Aleksandra Vučića. To je dodatno uticalo na jačanje malih i srednjih preduzeća, s obzirom na kupovnu moć stanovništva, što se može primetiti i po popunjenosti lokala u našem mestu, ali i dolasku novih investicija koje su takođe zaposlile radnu snagu (Matijević, Aman, SD Tekstil). Naravno, i ove godine opština Srbobran sprovodila je mere subvencionisanja samozapošljavanja i podrške postojećoj privredi što je takođe doprinelo smanjenju broja nezaposlenih i uz podršku mladima i njihovim idejama“.

„Poljoprivreda, kao najvažnija privredna grana u našoj sredini, uvek je bila oslonac ukupnog razvoja. Upravo zbog toga sa ponosom možemo reći da smo zaustavili propadanje ZZ ‘Srbobran’. Onda kada su svi mislili da je propast neizbežna, i radnici i kooperanti, uspeli smo da konsolidujemo poslovanje i za samo pola godine doveli zadrugu na polje pozitivnog poslovanja. Ono što je najvažnije, zadruga je sačuvana, dugovi vraćeni, kooperanti izmireni, radnici dobili sve neisplaćene zarade i zadruga sada postaje ozbiljan privredni subjekat. Opština Srbobran je izdvajala iz budžeta subvencije i bespovratna novčana sredstva za projekte iz oblasti poljoprivrede, a kao najbolja mera pokazala se beskamatno kreditiranje poljoprivrednih gazdinstava. Ukupna vrednost odobrenih finansijskih sredstava iznosila je oko 20 miliiona dinara, s tim da se i za ovu godinu ostvaruje duplo veći iznos, jer je zaineresovanost poljorivrednika veoma velika. Završen je projekat elektrifikacija atara u Srbobranu i Turiji. Ovim projektom elektrificirano je 150 ha poljoprivrednog zemljišta. Ovo omogućava razvoj voćarstva i povrtarstva, ali i seoskog turizma. Cilj je jednostavan, promena strukture poljoprivredne proizvodnje, omugućavanje većeg profita u poljoprivredi, izgradnja skladišnog prostora i razvoj prerađivačke prehrambene industrije. Od proizvođača sirovina hoćemo da stvorimo uslove za razvoj prerađivačke indsustrije i veće zapošljavanje radne snage. Za nas je uvek najvažnije ono što građani želi i očekuju od ljudi koji su izabrani da ih predstavljaju“.

„Upravo zbog toga smo ispunili izborno obećanje i vratili malu pijacu na Begluk, gde je oduvek i pripadala, ali je voljom prethodnika koji nisu marili za potrebe i navike, premeštena na mesto koje građani nisu prihvatili. Uredili smo ceo plato, organizovali pijacu, prostor za svakodnevni predah i razonodu, parking mesta, pa je nedeljna pijaca kod ‘Svaštara’ ponovo postala kultno mesto okupljanja Srbobranaca i jedno od lepših mesta u Srbobranu. Prolaskom teške mehanizacije Naftne industrije Srbije uništeni su mnogi putevi kojima se oni kreću. Utvrđujući naknadu štete od ove kompanije, konačno smo potpuno rekonstruisali ulicu Doža Đerđa i Turijsku, ali i sve puteve na trasi prolaska vozila NIS-a. Istovremeno, završen je put u ulici Solidarnosti i uređeni prilazi, čime je rešen višegodišnji problem građana ovog srbobranskog naselja. Nismo sedeli skrštenih ruku i kada su građani Nadalja govorili da voda za piće nije dobrog kvaliteta, iako postoji fabrika vode, i upravo zbog toga zamenjene su vodovodne cevi u najvećem delu naselja, a uskoro nastavljamo tamo gde smo stali, sve dok ceo Nadalj ne bude imao potpuno nov vodovodni sistem. Započeli smo i izgradnju nove i moderne zgrade Mesne zajednice, koja će se nalaziti na mestu stare, a imaće sve što je neohodno građanima, od administracije, društvenog okupljanja do svečanih trenutaka koji će se tamo odvijati“.

„Razumeli smo i naše sportiste kada su nam govorili da je neophodno urediti preostali deo sportskog centra. Sportski centar, najstarija sportska hala u Vojvodini, sada je potpuno obnovljena i zasijala novim sjajem. Sa novom kuglanom koja je u jednom periodu služila kao ostava, sportski centar pruža izuzetno dobre uslove za rad velikog broja sportista, rekreativaca i školske dece. Preko 40 miliona dinara izdvajamo za nesmetano funkcionisanje sportskih klubova i sportskih objekata, a naši sportisti i sportski radnici nama ovo vraćaju kroz dobre rezultate i sportske događaje. Neverovatan je podatak da Srbobran koji ima 16.000 stanovnika, ima 1.200 sportista. Naša strategija u sportu je pružanje optimalnih, dobrih uslova i kvalitetan rad sa najmlađim kategorijama sportista. Ono što je bilo dobro i što je našim građanima olakšavalo i poboljšavalo život, nastavili smo i u ovoj godini. Besplatni međumesni prevoz na teritoriji opštine za sve građane i besplatan učenički prevoz je praksa sa kojom smo nastavili i ove godine. Ne znam da li je još neko uveo besplatan prevoz za sve svoje građane, ali sam siguran da smo mi to prvi uradili. To je još jedan doprinos poboljšanju ukopnih životnih uslova naših građana“.

„Koliko je u našem fokusu socijalna dimenzija govore činjenice da obezbeđujemo 50 posto vrednosti užine za svu decu, za određene kategorije besplatne užine za 3. i 4. dete, besplatni celodnevni boravak za 3. i 4. dete, romsku decu, decu iz socijalno ugroženih porodica, školski pribor, za romsku decu besplatne ekskurzije, sportske stipendije, preko stotionu studentskih stipendija, subvencionisanje putnih troškova učenika, besplatno letovanje za vukovce, nagrade za đake generacije, razmenu đaka u turističkim centrima sa pobratimskom opštinom Orošhaza iz Mađarke. Sve su to mere koje doprinose, sa jedne strane, lakše školovanje, a sa druge strane motiv su za još marljiviji rad naše dece. U oblasti predšlskog obrazovanja i vaspitanja i njenog finansiranja lokalna samouprava izdvaja više od 50 miliona dinara kako bi sve besprkorno funkcionisalo. Jedan od prioriteta lokalne samouprave je i primarna zdravstvena zaštita svih građana, a rezultat svega toga je i akreditacija Doma zdravlja ‘Dr Đorđe Bastić’ za narednih sedam godina. Opština Srbobran na godišnjem nivou izdvaja čak 27 miliona dinara za te namene. Trenutno uz postojeće lekare specijaliste, finansiramo i specijalizaciju 4 lekara. Naš cilj u zdravstvu je da imamo što kvalitetniju primarnu zdravstvenu zaštitu, ali i da omogućimo zdravstvene usluge sekundarnog nivoa za naše građane, kako bi mnoge zdravstvene potrebe zadovoljili u našem Domu zdravlja. Neprestano investiramo u objekte, opremu i kadrove, tako da je akreditacija kvaliteta samo potvrda tog odnosa. Možemo da se ponosimo što jedna mala sredina ima tako razvijenu zdravstvenu zaštitu“.

„Srbobran nema razvijenu privredu pa shodno tome nema ni velike izvorne prihode. Ako još ne možemo da obezbedimo izgradnju kapitalnih objekata, tu smo da obezbedimo sve što je neophodno da naši građani imaju osnovne uslove za život. Zato se za socijalnu i zdravstvenu zaštitu izdvajaju značajna sredstva kroz Centar za socijalni rad. Treba napomenuti i veliku podršku koju pružamo Udruženju ‘Biser’ za čije potrebe se izdravaja 13 miliona dinara na godišnjem nivou, kako bi osobe sa invaliditetom imale sve neohodne uslove za normalan rad, društveni život i zdravstvenu zaštitu. Udruženje je zahvaljujući lokalnoj samoupravi dobilo akreditaciju za pružanje usluga u ovoj oblasti. Kulturnu tradiciju i običaje negujemo, ali isto tako trudimo se da omogućimo sve ono što imaju veći gradovi – bioskop, pozorište, izložbe, promocije, koncerte, što je posebno istaknuto kroz oragnizaciju ‘Kulturnog leta’. Ponosan sam što su mladi ljudi preuzeli odgovornost i kroz projekat kulturno-sportskog leta udahnuli živost u naša mesta. Srbobran je zbog toga ovog leta odisao posebnom živošću. Izdvajanja za kulturu ne zaostaju za sportom i za ovu oblast smo izdvojili oko 40 miliona dinara. Sa ponosom uvek ističemo i tradicionalnu manifestaciju ‘Lenkin prsten’ koja je naširoko poznata u našoj zemlji. Današnji praznik pruža priliku da se preispitamo šta smo dobro radili i gde smo grešili, svi bez izuzetka i svi u lokalnoj samoupravi, u preduzećima i ustanovama, političkim strankama. Naravno, nije svima odgovornost jednaka, ali je svi imamo, jer je na svima nama odgovornost za razvoj Srbobrana. Da postavimo pitanje da li je i koliko je moglo više, brže i bolje i zašto nije. Ali je ovo prilika i za opušteniju i slavljeničku atmosferu, a mi za slavlje i optimizam imamo razloga. A imaćemo ga sve više jer dolaze novi mladi, stručni, sposobni i pametni, koji znaju i umeju, koji su spremni da idu ka novim uspesima, izazovima, pregnućima i dobrim delima“, rekao je Paroški tokom svečanosti.

Nakon predsednikovog obraćanja počelo se sa predstavljanjem nagrađenih, a na prvom mestu dobitnik Oktobarske nagrade za 2019. gudinu Jovan Tanurdžić. Nagrada opštine Srbobran, kao nagrada za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u nekoj od oblasti privrednog i društvenog života, ove godine pripala je dodeljena za oblast novinarstva. Jovan Tanurdžić proveo je radni vek u novosadskom Dnevniku kao novinar i urednik. Tokom karijere bio je i sportski funckioner pri košarkaškim savezima pokrajine i republike, lično je učestvovao u organizaciji Juniorskog košarkaškog prvenstva Evrope održanog u Srbobranu 1988. godine. Bio je izveštač i rukovodilac nacionalnih timova na pet olimpijskih igara, više od 50 nacionalnih takmičenja, svetskih i evropskih prvenstava. Autor je više knjiga sa sportskom tematikom, koautor je Monografije AP Vojvodine enciklopedijskog formata, autor je knjige Salašarski divani, gde je uvrstio i priče o salašima u srbobranskom ataru i načinu života na njima. U bogatoj novinarskoj i sportskoj karijeri dobijao je nagrade i priznanja. U novinarstvu tri puta godišnju nagradu Dnevnika, nagradu „Branko Bajić“, Nagradu USN Srbije za životno delo, Majsku nagradu Srbije, Spartakovu nagradu, Priznanje FIBE, Zlatne značke KSJ i KSV.

Zahvalnice kao priznanja za postignute primerene rezultate i uspehe u radu, učinjene podvige, humana dela, kao i za ispoljenu hrabrost i požrtvovanje u spasavanju života ljudi i materijalnih dobara. Nagrade su naizmenično uručivali Radivoj Paroški i Milena Alargić, sledećim laureatima:

  • PROTOJEREJU STAVROFORU DRAGOMIRU TRIFUNOVIĆU. Sveštenik koji je službovao u Turiji od 1991. godine, a za čije je službe mnogo učinjeno na uređenju i povratku imovine u crkvene ruke.

  • PROF. DR MIRJANI LjUBOJEVIĆ. Mlada naučnica, doktor biotehničkih nauka, vanredni je profesor za užu naučnu oblast Hortikultura i pejzažna arhitektura na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Dobitnik je tri prestižne nacionalne nagrade, učesnik brojnih domaćih i međunarodnih konferenicija i gostujući profesor na velikom broju evropskih univerziteta. Upravnik je Instituta za voćarstvo, vinogradaratvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.
  • BALETSKO RITMIČKOJ SEKCIJI „ZVEZDICE“ iz Nadalja, u čije ime je nagradu primila Tatjana Vujanić. Zahvalnica za trajanje u kontinuitetu od 30 godina, i čijim radom su ulepšani životi mnoge dece.
  • MESNOJ ZAJEDNICI SRBOBRAN, u čije ime je nagradu primio Ninoslav Jokanović, predsednik Saveta MZ. Zaslugom novih ljudi koji su na čelu Mesne zajednice od 2018. godine, ona dobija na većem značaju, realizuje veliki broj dobrih ideja uz ogromnu uloženu energiju. Nesebični aktivizam zaposlenih udahnuo je novi život manifestaciji „Srbobranska brazda“, a pokrenuta je i nova „Dečija olimpijada“.

  • DOMU ZDRAVLJA „DR ĐORĐE BASTIĆ“, zahvalnica predata u ruke direktoru ustanove dr Vlastimiru Kladar. Ustanova je zbog kvaliteta i obima usluga koje pruža zaslužila epitet druge najbolje u Srbiji, a dobijena je i akreditacija za rad na period od 7 godina.

 

 

 

Facebook Komentari