Teodora Kušić, ime je mlade glumice iz Stare Pazove koja se osmelila da se u pozorišni profesionalizam otisne tumačenjem lika koji nosi tako snažne emocije, a čija je priča toliko tragična da se ni posle 120 godina od smrti, mnogi ne slažu oko toga na koji je način otišla sa ovoga sveta. Monodrama “Lenka Dunđerski – kobni čas” nikoga u sali Mlaog pozorišta večeras nije ostavila ravnodušnim.
Nikad prežaljena u Srbobranu, Lenka Dunđerski večno će biti simbol romantične mladalačke ljubavi, te ju je kao takvu sa sjajem u očima, publici u našeg mesta predstavila i Teodora Kušić. Kako god da ste zamišljali Lenku, ako ste bili u prilici da pogledate ovu monodramu, poverovaćete na trenutak da je baš ona na sceni. Kako je ovu predstavu sama režirala, osmislila je, o toj temi mnogo čitala i razmišljal, Teodora je imala vremena i prilike da se potpuno uživi u lik i predstavi je vrlo iskreno, većinu vremena sa očima punim suza.
Publika je tu iskrenost prepoznala i nagradila dugim i glasnim aplauzom, a mnogi su nakon izvođenja predstave imali i potrebu da se lično zahvale mladoj glumici na, iako tužnoj, ipak lepoj i kvalitetnoj predstavi. Sa Teodorom smo i mi na kratko porazgovarali, sa željom da se predstavi našim čitaocima, a zanimalo nas je i zašto baš priča o Lenki? I koliko joj je teško da govori Lenkinim glasom u njenom rodnom Srbobranu?
“Nedavno sam diplomirala glumu, tačnije 15. juna ove godine, u klasi profesora Ivana Jeftovića, na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu. Monodrama ‘Lenka Dunđerski – kobni čas’ mi je ujedno i diplomska predstava, a nastala je iz moje želje da malo bliže približim lik Lenke publici širom Srbije, i iz neke moje ljubavi prema porodici Dunđerski. Radnja je uglavnom izmaštana, zasnovana na ‘Dnevniku Snova’ Laze Kostića i poslednjem dnevniku Lenke Dunđerski. Iako neki osporavaju taj dnevnik, ja sam ga se držala i dozvolila umetničkoj slobodi da vodi priču. Radnja je smeštena u vreme održavanja proslave njenog poslednjeg rođendana, kada se ona prvi put posle Lazine ženidbe sreće sa njim. Ona mu tu iskazuje svoja osećanja, sve svoje emocije, a kako on nije spreman na njenu ponudu da pobegnu zajedno, ona odlučuje da ga zaboravi i stavi tačku na tu priču. Svi znamo kako se ta priča završila”.
“Moram da budem iskreno i da vam kažem da mi je bio veliki izazov da igram predstavu u Srbobranu. Isprva sam mislila da neću imati tremu, jer je obično nemam, sem jednom kad sam je igrala u Somboru na Danim grada. Tad sam monodramu izvela na Lazinoj klupi, na glavnom Trgu. Posle toga sam bila sigurna da više nikada neću imati tremu, međutim večeras je bila prisutna. Osećala sam veliku odgovornost prema građanima Srbobrana, jer ste vi Srbobranci, po mom mišljenju, svi Dunđerski. Morala sam da dočaram lik onako kako ga je doživljavam, ali i da ostanem dosledna svemu onome što vi ovde čuvate kao kolektivno sećanje na njen lik i na sve drugo što se dovodi u vezu sa porodicom Dunđerski. Predivan je osećaj biti Lenka na sceni, mislim da je čast i privilegija igrati nekog kao što je Lenka Dunđerski”, rekla je za naš portal glumica Teodora Kušić.
.
