Predstavljanje širokog opusta umetničkog stvaralaštva Beograđanke Smiljane Božić nije privuklo srbobransku publiku da dođe u galeriju Doma kulture. Svega par znatiželjnika i stvarnih ljubitelja poezije našlo je vremena da dođe na promociju njene knjige.
Gospođa Božić došla je u Srbobran kako bi premijerno, baš kod nas, predstavila svoju zbirku ljubavne poezije. Slikarka, književnica i umetnički fotograf, neka su od zanimanja pomenute umetnice, a ona se publici u našem gradu, pored stihova, predstavila i ahromatskim fotografijama velikog formata. Kako bi promociju učinila zanimljivijom, umetnica je sa sobom dovela i svoje prijatelje književnike, ali i svoju drugaricu, pevača solistu izvanrednog glasa, koja je izvođenjem narodnih izvornih pesama oplemenila skup.
Direktor Doma kulture, gospodin Vladimir Nikolić, predstavio je svoju gošću kratkim rezimeom, a zatim joj je prepustio da svojim programom zainteresuje publiku. Zanimljivosti nije manjkalo, i prisutni Srbobranci su bili zadovoljni jer su kvalitetno proveli veče, a zbog činjenice da su bili malobrojni mogli su nakon promocije duže da razgovaraju sa autorkom i razmene utiske o njenoj umetnosti.
Da kaže par reči o svojoj umetnosti gospođa Božić je bila zamoljena i od strane novinara, što je ona rado učinila: “Drago mi je što sam došla u ovu lepu varošicu. Sa sobom sam donela deo crno-belih fotografija, nekih četrdesetak, tako da Srbobranci mogu da pogledaju šta je to moje treće oko (objektiv) zabeležilo. Većina ovih fotografija nastale su u Vojvodini, kako i ovo veče nosi naziv ‘Zvuci moje ravnice’. Drugi deo ove večeri čine moje pesme, objavljene u mojoj prvoj knjizi, a večeras u Srbobranu je i moja prva promocija. Večeras je uz mene pesnik Bora Živaljević, koji će govoriti svoju poeziju, a potom i moje stihove. Moje poreklo je vojvođansko, ja sam Sremica, i veliki deo motiva u mojim pesmama su baš motivi iz kraja iz kog potičem, ali su sve pesme ljubavne, jer je to nešto što mene pokreće. U njima se čuju zvuci Fruške Gore, šum reke, miris nedozrelog žita, čuju se tambure i pije se vino. Moje pesme su zapažene i nagrađivane, pa je bio red da ih sakupim i objavim u jednoj zbirci”.
“Fotografije koje su večeras ovde izložene, nastajale su u godinama za nama. Kako sam gde imala prilike po Vojvodini da putujem, tako sam ih i beležila. Pre nekih pet godina ja sam već izlagala svoje fotografije u Srbobranu, a sad sam se vratila u ovu prelepu varoš da podelim sa ovdašnjim ljubiteljima kulture i umetnosti ono što je nastalo nakon te posete. Pored ove dve umetnosti ja i slikam. Izlažem i odlazim na slikarske kolonije u zemlji i inostranstvu. Slikarstvo i poezija su moje dve ljubavi, a fotografija je ono nešto primarno čemu sam potpuno posvećena i čime se profesionalno bavim” , reči su gospođe Božić, kojima je ona ukratko pokušala da nam se predstavi i opiše svoj rad.
