Ponovo je srbobranska publika, uvek željna kvalitetnih muzičkih nastupa, mogla da uživa u koncertnom izvođenju najboljih starih pesama najboljih izvođača eks Ju prostora u interpretaciji veličanstvenog Miloša Radovića.
Dom kulture držao se oprobanog recepta i ponovo u goste pozvao ovog mladog i već vrlo slavnog operskog pevača, čiji nastupi su tokom cele godine vrlo posećeni u celoj nam državi. Miloš nije izneverio i priredio je Srbobrancima još jedno veče za pamćenje, što potvrđuju zadovoljna lica slušalaca u prepunoj sali Malog pozorišta na sinoćnjem izvođenju.
Jednako zadovoljstvo moglo se prepoznati i kod našeg gosta koji očigledno vrlo rado dolazi u Srbobran, sa čijom publikom ima neki, nama se čini poseban odnos. Da nam potvrdi ovu pretpostavku, ali i kaže koju reč o svom repertoaru i muzici koju prezentuje upitan je sa naše strane sam Radović, a ovako je on to obrazložio.
Miloš Radović: “Čast je i zadovoljstvo ponovo biti u Srbobranu i družiti se sa Srbobrancima. Ovim koncertom mi održavamo tradiciju koja je svake godine ponavlja u Srbobranu, izvođenjem starogradskih pesama, romansi, šlagera, šansona i evergrin melodija. Naravno i naša tradicija izvođenja klasične muzike ne sme da se zaboravi. U Srbobranu je samnom nastupio ansambl Zorule, koji me prati i na nastupima širom Srbije. Gde god nastupao uvek su ljubavne pesme te koje pobeđuju kod publike, a ponajviše kod dama. Nekad je tužna, nekad radosna, ali je ljubav glavna tematika u pesmama koje ja izvodim. Jedna od neizostavnih kompozicija, Bila je tako lepa, kao i neke druge od Lea Martina, Arsena Dedića i Kemala Montena su pesme koje su uvek na mojim nastupima. Sa takvom muzikom lako se postiže da ta emocija između publike i interpretatora u sali bude jaka. Mislim da prava muzika uvek pobeđuje, a mi smo možda i poslednja generacija koja takvu muziku čuva od zaborava, i zato se trudimo da tu emociju održimu. Sa naših koncerata se izlazi ili sa puno suza ili sa mnogo smeha. Na našu žalost, ovakva muzika je gurnuta u stranu i nema je mnogo u medijima, na radio stanicama, a trebalo bi da je bude i da je tako održimo živom. Slažem se da komercijalna muzika mora da ima svoje mesto jer se od nje živi, ali mora se naći mesta i za ovu našu, jer ćemo izgubiti svoj identitet. Meni kao profesoru pevanja je dužnost da mladoj publici približim taj stari zvuk, kako se on nikada ne bi ugasio. Publika tu muziku očigledno voli i mi u njenom izvođenju izuzteno uživamo”.
Sigurni smo da će Miloš i u narednim godinama dolaziti u naš grad, jer je ovde uvek rado viđen i slušan.
