Bogata je istorija Srbobrana i opštine u celini, a pogotovo u vreme od pre 100 ili 170 godina, kada je naše mesto bilo, ako ne centar zbivanja, onda su bar naši pretci u velikim događajima direktno učestvovali.
Od nedavno, lokalna samouprava je donela odluku da neke davno položene žrtve i heroji ponovo nađu mesto u našim životima kroz memorijalno obeležavanje bitnih datuma i održavanjem svečanosti u čast slavnih dana Srbobrana i Srbobranaca. Sinoćna svečanost u Malom pozorištu baš je to imala za cilj, a način na koji je istorija predstavljena prisutnima nikoga nije ostavila ravnodušnim. Pominjanje imena onih koji su dobrovoljno odlazili u rat za spas naroda i izgradnju otadžbine ume da probudi ponos i poštovanje kod onih kojima rodoljublje nije istaknuta crta ličnosti.
Veče u pozorištu činilo je više različitih celina, koje zajedno treba da oforme jasnu sliku o tome kakav je to život bio i koje su moralne norme činile tadašnje Srbobrance, koji su dizali ustanak protiv austrijskog cara, ratovali protiv njegove vojske i na posletku izgradili državu koja je obeležila ceo jedan vek. 170 godina je prošlo od kako je revolucija Sentomaš učinila Srbobranom, a 100 leta je prošlo od kako je Vojvodina oslobođena jarma tuđinske vlasti i postala deo srpske kraljevine.
Prvi koji je na bini pozdravio prisutne goste i sugrađane, koji su ispunili salu pozoirištanca, bio je domaćin večeri, predsednik opštine Radivoj Paroški: “Ove godine imamo priliku da obeležimo tri vredna jubileja; 170 godina od Srpske revolucije u kojoj je Sentomaš imao važnu ulogu jer su tri velike bitke vođene oko njega, i vek od pobede u Velikom ratu i prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. U ova tri istorijska događaja Srbobran ima svoje mesto i zato moramo da vodimo računa o istoriji, tradiciji i nasleđu. Srbobran je imao 98 dobrovoljaca na Solunskom frontu, oko 200 ljudi iz Srbobrana, Turije i Nadalja je stradalo tokom Velikog rata i to se ne sme zaboraviti. Zbog svega toga formirali smo organizacioni odbor koji je pripremio program obeležavanja ovih važnih datuma”.
Predsednik je zatim na binu pozvao svog gosta, dr Milana Micića, koji nam je govorio o malo poznatim, a opet vrlo bitnim i zanimljivim detaljima vezanim za Veliki rat. Govorio je o srpskom dobrovoljačkom pokretu koji je bio rasprostranjen na svim kontinentima, dotakao se i naših predaka koji su iz Srbobrana i okoline nekim čudnim i dugim putevima stizali do Srbije kako bi je oslobodili.
“Stogodišnjica je od kraja rata i velikog događaja, prisajedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji i ulasaka u novu Jugoslovensku državu. Ovo je prilika da se podsetimo tih događaja ali je i prilika da obnovimo kulturu sećanja i da sami prepoznamo svoju prošlost ali i svoju sadašnjost i budućnost. Ova obeležavanja služe u stvari jačanju identiteta ovog prostora i jako je bitno da se ovi događaji obeležavaju na ovako svečan način, kako u Novom Sadu tako i u Srbobranu i celoj Vojvodini. Bitno je da na ovakvim obeležavanjima mladi prepoznaju u tome svoj identitet i svojih korena, da se na taj način i kod njih odneguje kultura pamćenja. Mislim da će sve to što oni ovih dana doživljavaju na manifestacijama, emisijama i filmovima ostaviti na njih jedan dobar utisak i ostaviće trag na kulturnom razvoju. To se može učiniti pre svega jednostavnim rečima i slikama. Pokušati da se objasni posledica tog događaja, velikog prisajedinjenja, da se objasni kako je to izazvalo sva dalja dešavanja na ovim prostorima. Tada su povučene granice koje su i danas granice severa države. Srbobran je u svemu tome bio značajan. Još u 19. veku tu je živelo bogato i značajno srpsko građanstvo, značaj je Srbobrana u događajima 1848. i 1849. godine, a za vreme Velikog rata Srbobranci su dali veliki broj dobrovoljaca u srpskoj vojsci, koji su tim činom pokazali svoju i volju svog naroda u rodnom gradu da se prisajedine sa ostatkom srpskih zemalja” rekao je doktor istorije Milan Micić našim ponosnim Srbobrancima.
Najzanimljiviji delovi svečanosti, bili su nastupi etno grupe “Zvukovi sa kamena”, ljudi iz Udruženja koje baštini i održava živim sećanje na slavnu istoriju Srpskog naroda u Velikom ratu. Odeveni u oficirske uniforme sa početka prošlog veka, izvodili su neke poznate i u naciom našeg naroda urezane pesme, koje su baš tokom rata našle put do srca svih Srba i na čije zvuke se i danas pušta suza. Ova etno grupa tesno sarađuje sa doktorom Micićem, zajedno odlaze na razne svečanosti na kojima ovaj istoričar drži predavanja, i na taj način čine istorijske činjenice nekako življim i prijemčivijim običnom čoveku. Imali smo priliku da od njih čujemo i jednu autorsku pesmu, koju je njihov član napisao u očuvanom rovu srpske vojske u Rumuniji, pogođen snažnom emocijom pri stupanju u šanac u kom su sunarodnici ginuli.
Treća celina koja je ovo svečano veče zaokružila i dala mu lokalni karakter, a i pokazala da sećanje na pretke ne bledi, bila je rezervisana za mlade ljude koji su svojim viđenjem istorije, pretočenim u prozu, predstavili sebe okupljenom narodu. Reč je o učenicama: Jovani Mrkšić, Jeleni Brdošan i Teodori Šijačić, čiji književni radovi su proglašeni za najbolje na konkursu “Učešće Srba u Veliko ratu”. Na istom konkursu ali u domenu likovne umetnosti pobedila je Jovana Mihajlović, koja je na bini sa pomenutim učenicama i javno nagrađena. Nagrade i cveće im je predao predsednik Paroški, koji je izrazio zadovoljstvo što vidi da će obnovljeno obeležavanje godišnjica imati ko nastaviti da održava. Bilo mu je drago što mladi danas i pored svih uticaja “antikulture” ipak imaju osećaj za prave moralne vrednosti i za promociju ispravnih modela življenja.
